Demografska slika u Kraljevu već godinama upozorava na ozbiljan problem – broj umrlih značajno nadmašuje broj novorođenih. Dok se godišnje rodi između 900 i 1.000 beba, broj preminulih često prelazi 1.700.
Ova „crna statistika“ ne predstavlja samo podatak, već ima i konkretne posledice na funkcionisanje grada. Jedan od najočiglednijih pritisaka odnosi se na kapacitete gradskog groblja, koje se već godinama suočava sa nedostatkom mesta za sahranjivanje.
„Mesta na Novom groblju ima za još oko godinu do godinu i po dana za sahranjivanje. To je trenutno najveći problem sa kojim se suočavamo. Potreba postoji i nalazi se u Generalnom urbanističkom planu da se groblje proširi iznad restorana „Svilen konac”, što je prostor od oko tri hektara i to je bilo predloženo i razmatrano na nedavno održanoj javnoj raspravi. Međutim, postoji peticija meštana ovog dela grada koji se tome protive“, kaže Nikola Đurišić, rukovodilac Radne jedinice Gradsko groblje JKP „Čistoća” Kraljevo.
Prema njegovim rečima, potreba za proširenjem groblja već je prepoznata u Generalnom urbanističkom planu, koji predviđa proširenje na potezu iznad Svilenog konca, na površini od oko tri hektara.
„To je rešenje koje je predloženo i razmatrano na nedavno održanoj javnoj raspravi. Ukoliko bi se realizovalo, dobili bismo prostor za oko 4.000 novih grobnih mesta, što bi rešilo problem za narednih 15 godina“, objašnjava Đurišić.
Groblje se ubrzano popunjava
Plan podrazumeva i unapređenje saobraćajne infrastrukture – izgradnju nove dolazne saobraćajnice koja bi prolazila pored Srbijašuma i iza Svilenog konca, dok bi postojeći put bio organizovan kao jednosmerna odlazna saobraćajnica.
„Na taj način bismo značajno rasteretili saobraćaj, naročito u danima zadušnica, kada je priliv građana najveći“, dodaje on.
Ipak, iako je reč o dugoročnom i sistemskom rešenju, realizacija ovog plana nailazi na otpor dela građana, koji su pokrenuli peticiju protiv proširenja groblja na tom potezu.
Đurišić ističe da je situacija već sada alarmantna, jer se mesta ubrzano popunjavaju.
„Na godišnjem nivou organizuje se oko 650 sahrana na oba groblja, od čega je između 350 i 380 na Novom, a više od 250 na Starom groblju. Na Novom groblju se godišnje popuni jedna do jedna i po parcela, što je oko 150 grobnih mesta“, precizira on.
Pored problema sa prostorom, postoje i izazovi u funkcionisanju same službe.
„Suočavamo se i sa manjkom radne snage. Nije problem samo u broju zaposlenih, već i u starosnoj strukturi. Ljudi su iscrpljeni, ali u poslednje vreme dolaze mlađi radnici koji žele da rade, pa se situacija donekle popravlja“, kaže Đurišić.
Groblja kao ogledalo grada
Jedan od ozbiljnijih infrastrukturnih problema odnosi se i na kapelu na Novom groblju.
„Kapela je u veoma lošem stanju. Krov je delimično saniran, ali ne i adekvatno zamenjen, pa je situacija jedno vreme bila i lošija nego ranije. Planirano je da se tokom proleća izvrši kompletna sanacija – krova, unutrašnjeg prostora i fasade“, navodi Đurišić.
On dodaje da prostor u kojem građani ispraćaju svoje najmilije mora biti uređen na dostojanstven način.
„Ne priliči da mesto na kojem se opraštamo od svojih voljenih bude u tako lošem stanju“, ističe.
Sa druge strane, beleže se i pozitivni pomaci. Kako kaže, svest građana o održavanju groblja značajno je unapređena.
„Građani sve češće uklanjaju otpad i vode računa o prostoru, a JKP ‘Čistoća’ ulaže dodatne napore da groblje bude uređeno – pokošeno, sa čistim stazama, posebno uoči zadušnica“, kaže Đurišić.
Portal Krug je i ranije pisao o stanju na gradskim grobljima, ukazujući na nezadovoljstvo građana zbog održavanja i higijene, kao i na sistem u kojem se odgovornost za uređenje grobnih mesta u velikoj meri prebacuje na porodice preminulih.
„Održavanje groblja podeljeno je tako da mi vodimo računa o stazama, zelenim površinama i opštem uređenju prostora, dok su građani zaduženi za održavanje samih grobnih mesta“, objasnio je tada Đurišić.
Više o tome možete pročitati u tekstu Problem čije rešavanje ne može da čeka: Gde će Kraljevo za par godina sahranjivati preminule?
Đurišić dodaje i da su u prethodnom periodu rešeni brojni administrativni problemi, posebno kada je reč o Starom groblju.
„Uveli smo više reda u evidenciju i bazu podataka, a uspeli smo da rešimo i pojedine dugogodišnje sporove, na zadovoljstvo građana koji su ranije bili oštećeni“, navodi on.
Staro gradsko groblje jedno je od najznačajnijih istorijskih prostora u Kraljevu. Na njemu se nalaze grobnice znamenitih kraljevačkih porodica iz 19. i početka 20. veka, kao i spomen-obeležja vojnicima iz Prvog i Drugog svetskog rata.
Novo groblje, s druge strane, organizovano je po savremenijem principu, sa jasno definisanim parcelama i funkcionalnijim rasporedom.
Upravo zato, pitanje kapaciteta groblja prevazilazi komunalni problem i postaje pitanje odgovornosti i urbanog planiranja. Jer kada nestane prostora za poslednji, dostojanstven ispraćaj, to više neće biti samo problem groblja, već – problem celog grada.
T. A.
