Kraljevo: Šta nedostaje Nacrtu strategije za rodnu ravnopravnost?

Do 26. aprila traje javna rasprava o Nacrtu strategije sa Lokalnim akcionim planom (LAP) za rodnu ravnopravnost za period 2021-2026. godine: dobra analiza postojećeg stanja i loše postavljeni ciljevi bez konkretnih pokazatelja uspešnosti, odlike su ovog Nacrta strategije

            Nadamo se da će položaj žena u Kraljevu biti znatno bolji nego što je to zadato „Nacrtom strategije za rodnu ravnopravnost sa Lokalnim akcionim planom“. Najviše zbog toga što ovaj dokument ne sadrži gotovo nijedan objektivan pokazatelj kakаv to položaj žena, iliti rodnu ravnopravnost, želimo da ostvarimo u gradu na Ibru u narednih pet godina.

Kao neko ko se manje-više aktivno tri decenije bavi raznim aspektima rodne ravnopravnosti, sa entuzijazmom sam krenula da čitam ovaj dokument. Završila sam potpuno razočarana. Zato bi zaista bilo dobro da se u ovu javnu raspravu uključе oni koje je Gradsko veće i pozvalo – „građani, udruženja, stručna i ostala javnost“ – ne bi li poboljšali ovaj dokument, prvenstveno deo koji postavlja ciljeve i (trebalo bi) uspostavlja pokazatelje uspešnosti.

Dve trećine Nacrta strategije sa LAP-om odnosi se na uvodne napomene (domaći i međunarodni pravni okvir) i analizu postojećeg stanja. Analiza je vrlo sadržajna i sa kvalitetnim pokazateljima realnog stanja. Nažalost, deo koji govori o tome šta želimo da postignemo u narednih pet godina nije dobar, jer postavljeni ciljevi su uopšteni i nisu merljivi. Ciljevi Strategije spakovani su na jednu jedinu stranicu i izgledaju ovako:

I to je sve o ciljevima! U ovom dokumentu nećete pročitati da je cilj da se „tim i tim“ merama udeo žena u strukturi nezaposlenih sa sadašnjih 61% smanji na 50%. Nećete pročitati ni da je cilj da npr. „podizanjem svesti i edukacijom političara“ za pet godina u jedanaestočlanom Gradskom veću broj žena sa sadašnjeg jednog jedinog mesta poraste na bar 4. Nećete pročitati ni da će na primer pozitivnom diskriminacijom u dodeli sredstava za podršku poljoprivrede broj žena vlasnica gazdinstava sa sadašnjih 17% porasti na bar 25%… Nećete pročitati ni da je cilj da za 5 godina 50% sredstava koje Grad izdvaja za sport mora biti namenjeno ženama, bilo klubovima, bilo rekreativnom sportu…

Ne, nijedan od postavljenih specifičnih ciljeva nije merljiv. Evo nekoliko nasumice odabranih primera iz Lokalnog akcionog plana: 

• Specifičan cilj: Ravnopravno učešće žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja. Čime ćemo to meriti, šta želimo konkretno postići? Možda da npr. broja očeva u Kraljevu koji uzimaju odsustvo za negu deteta sa sadašnjih „toliko i toliko“ poraste na npr. 8%?
• Za isti cilj jedna od mera je „edukativne mere u cilju smanjenja maloletničkih trudnoća…“ , a indikator je broj sprovedenih programa (?). Indikator za smanjenje maloletničkih trudnoća može biti samo smanjenje maloletničkih trudnoća za npr. 50% u odnosu na trenutno stanje.

Ovako bismo mogli u nedogled, jer nijedan od postavljenih ni opštih ni specifičnih ciljeva nije dobio merljivog pokazatelja, a ako postavite cilj bez merenja, nećete ni znati gde ste se uputili.

A da ima šta da se menja, i te kako ima. Analiza postojećeg stanja u ovom Nacrtu strategije je, kao što rekosmo, kvalitetna. Tako se može pročitati da je prema Popisu iz 2011. broj žena bez škole 5 puta (!) veći nego broj muškaraca, a broj žena sa nepotpunom osnovnom školom je duplo veći. Među nezaposlenima je 61% žena, a pozitivno je to što je od 2014. među korisnicima programa Nacionalne službe za zapošljavanje više žena i njihov udeo iz godine u godinu raste.

KRALJEVČANKE – DALEKO OD “GRADSKOG NOVČANIKA”

      Minoran uticaj žena u politici i prisustvo na mestima na kojima se donose odluke, a naročito odluke o trošenju budžetskih sredstava, u Kraljevu za sada nije uspeo da promeni nijedan zakon. U Kraljevu nismo imali gradonačelnicu, ni predsednicu Skupštine, u Gradskom veću samo je jedna (!) žena od 11 članova, trenutno nemamo nijednu direktorku javnih preduzeća. Žene u Kraljevu su, očekivano, u većini na čelu socijalnih ustanova. O položaju žena na selu da i ne govorimo…

Čini se da je u izradi Nacrta strategije i LAP-a trebalo samo krenuti od analize trenutnog stanja i izabrati ciljeve. Makar samo nekoliko, ali pravih SMART ciljeva – konkretnih, merljivih, dostižnih, realnih i vremenski omeđenih ciljeva.

Umesto njih, imamo ciljeve:

1. Povećani kapaciteti i znanja rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima lok. samouprave o rodnoj ravnopravnosti – ali ne i koliko je njihovo znanje sada i koliko želimo da bude za 5 godina;
2. Povećan nivo svesti javnosti o značaju rodne ravnopravnosti – ali ne i kako ćemo to meriti, kako ćemo znati da li je svest podignuta;
3. Žene i muškarci ravnopravno učestvuju u javnom i političkom žvotu – ne znamo šta će biti pokazatelj te ravnopravnosti. Ne piše da ćemo u tome uspeti ako npr. od sadašnjih 0 direktorki javnih preduzeća težimo tome da za pet godina imamo bar 2 direktorke;
4. Rodno odgovorno budžetiranje – ali ne i šta želimo da promenimo konkretno: npr. već pomenuto da sredstva za sport budu podeljena 50-50%, da npr. trećina sredstava za udruženja građana ide programima koji se bave položajem žena. Zašto na cilj nije da za pet godina imamo bar 3 nova obdaništa?

U ovom segmentu je dobro što je predviđena procena uticaja budžeta na rod, ali nisu dati rokovi, predviđeno je i formiranje radne grupe za sprovođenje rodne budžetske inicijative, ali nema roka – da li ćemo pet godina raditi na formiranju te radne grupe, ili ćemo to uraditi već ove godine?

Očigledno je da se u delu postavljenih ciljeva lokalna strategija vodila ciljevima iz Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016-2020. godine. To je sasvim na mestu, ali je trebalo sve odraditi po obrascu iz tog dokumenta. Jer, u Nacionalnoj strategiji npr. za cilj koji smo pomenuli pod 2. „Povećan nivo svesti javnosti o značaju rodne ravnopravnosti“ utvrđen je i parametar da procenat građana koji podržavaju mere za poboljšanje rodne ravnopravnosti sa 56% građanki i 53% građana poraste za 15%. Pa onda za cilj o ravnopravnom učešću u javnom i političkom životu piše da je početno stanje da je u sastavu Vlade 2016. godine bilo 21% žena, u pokrajinskoj 16%, da na lokalu u organima upravljanja i u upravnim odborima nema žena… a da je ciljana vrednost da do 2020.g u izvršnim organima na svim nivoima vlasti bude najmanje 40% žena. Itd…

Takvim postavljanjem merljivih ciljeva trebalo se voditi u izradi kraljevačke strategije. Zato je Nacrtu strategije potrebna dorada u delu postavljenih ciljeva koji moraju da dobiju pokazatelje uspešnosti, jer cilj to i nije ako nije merljiv i oročen. Ako ima još neko koga ova tema dovoljno motiviše, nadam se da će do 26. aprila poslati sugestije. Ovo je doprinos portala KRUG. Javna debata o prispelim primedbama, sugestijama i predlozima biće održana u ponedeljak u 11 časova u Svečanoj Sali Gradske uprave.

Važno je da se Strategija za rodnu ravnopravnost poboljša, jer ovakav strateški dokument koji će usvojiti Skupština grada, zapravo, nosioce moći (a to su, pokazuje analiza, muškarci političari) oslobađa odgovornosti. Usvojiće dokument u kome se nisu obavezali ni na kakav merljiv rezultat!

Radmila Vesković