Glumac Nebojša Dugalić na Preobraženje o svojoj Žiči (VIDEO)

„Jednom sam rekao da se osećam kao Mojsije koji je lutao pustinjom 40 godina, pa onda došao u obećanu zemlju: osećam da mi je ceo život neki povratak ovde odakle sam i počeo; svako od nas ima neke svoje prostore gde se oseća najviše svoj, a meni je to Žiča“

Otkad znam za sebe, a obeležen sam ovim prostorom od prve svoje svesnosti, imao sam utisak da ovde svaka travka peva, da je ovde svaki kutak neka poezija“, kazao je danas poznati srpski glumac, poreklom Kraljevčanin, ispred manastira Žiče – gde je govorio stihove ovogodišnjeg dobitika Žičke hrisovulje.

Gde god sam gledao još tim detinjim očima, sve mi je bilo neko pesništvo, tako da mi sve to dođe kao neki prirodni nastavak onoga što Žiča već vekovima jeste i što će, nadam se, biti i posle drugog dolaska Hristovog – poručio je Dugalić.

On je dodao kako je „važno samo da sve što se vezuje za praznike bude u duhu tog praznika i da zaista bude u skladu sa onim što Preobraženje jeste:

A to je: da se svi mi negde iznutra svim svojim pred Gospodom preobrazimo. Kada se ljudi saberu oko takvog nekog nauma, onda zaista ceo svet izgleda drugačije.

Pogledajte celu VIDEO izjavu glumca Nebojše Dugalića:

Na naše pitanje da li je tačno da, u kontekstu o kojem govori, kako je već jednom rekao – “svi putevi vode u Žiču“, Dugalić je odgovorio:

Meni sasvim sigurno – da! Jednom sam na pitanje nekog novinara rekao da se osećam kao Mojsije koji je lutao pustinjom 40 godina, pa onda došao u obećanu zemlju. Tako i  ja osećam da mi je ceo život neki povratak ovde odakle sam i počeo. Nadam se samo da će, kako vreme odmiče biti sve više vremena da boravim ovde. Prosto, mi svi postojimo da bismo negde nečemu poslužili, ali svako od nas ima i neke svoje intimne gladi i neke svoje prostore gde se oseća najviše svoj. Meni je Žiča tako nešto – sa velikom emocijom poručio je Dugalić.

On je 2015. gdodine dobio i najviše priznanje grada na Ibru, Oktobarsku nagradu Kraljeva. I tada je, zahvaljući se na priznanju, Nebojša Dugalić rekao da, iako je formalno pravno nastanjen u Beogradu, u sebi nosi nešto što uvek ostaje izvan bilo kog zavedenog dokumenta, jer je „čovek nastanjen jedino tamo odakle ne može nikada da ode“.

On je podsetio da je odrastao pored manastira Žiče koji ga je, kako je rekao, uvek podsećao na to da je“ jedina istinska domovina svakog čoveka – ona nebeska“.

Mesto odakle  nikada nisam uspeo, niti ću uspeti da odem je moj grad, moje Kraljevo i moja Žiča, jer gde god da me budu zemaljski putevi vodili, biće to samo da bi me podsećali da je moja prva i jedina odgovornost da blistam lepotom svog izvora – bile su divne reči kojima je Nebojša Dugalić tada govorio o svojoj Žiči i svom Kraljevu.

       M. M. D.