Nekada smatrana neprihvatljivom, danas je levorukost prepoznata kao potpuno prirodan i ravnopravan oblik razvoja deteta, bez potrebe za ispravljanjem, uz puno razumevanja i podrške
Dugo se smatralo da levorukost predstavlja „pogrešan“ obrazac ponašanja – nešto što treba ispraviti, potisnuti i preoblikovati u skladu sa društvenim normama. Levoruka deca su u prošlosti često bila primoravana da pišu desnom rukom, uz pritisak da se „uklope“ i ponašaju „kao svi ostali“. Ipak, savremena nauka, defektologija i psihologija govore sasvim drugačije – levorukost nije devijacija, već prirodna varijacija razvoja, koju treba negovati i poštovati.
O važnosti razumevanja levorukosti govorila je dr Jasmina Drašković, defektolog-logoped, koja ističe da levoruke osobe ne treba ni izdvajati ni stigmatizovati.
„Lateralizovanost je dominacija jednog od parnih organa ili jedne strane tela – na primer, leve ili desne ruke, oka ili uha. Levorukost je potpuno prirodno ispoljavanje dominacije leve strane. Nema nikakve osnove uverenje da su levoruke osobe sklonije disleksiji, diskalkuliji ili drugim razvojnim poremećajima. Svi ti poremećaji se jednako javljaju i kod levorukih i kod desnorukih osoba“, ističe dr Drašković.
Kao primer često pogrešno tumačene pojave navodi se tzv. ogledalsko pismo – pisanje obrnutih slova. Iako se često vezuje za levoruke, ogledalsko pismo nije isključivo povezano s tim, već se češće javlja u slučajevima ukrštene lateralizovanosti – kada dete dominantno koristi, recimo, desnu ruku i levo oko.
I ono najvažnije – „prevežbavanje” dece sa leve na desnu ruku nije samo zastareli metod, već može dovesti do ozbiljnih posledica.
„Preusmeravanje dece da koriste ruku kojom se prirodno ne služe može izazvati poremećaje pažnje, govora, pa čak i emocionalne i psihološke tegobe. Imali smo slučajeve kada su deca odbijala da idu u školu, jer su im branili da koriste levu ruku“, dodaje defektolog.
Roditelji već do četvrte godine detetovog života mogu uočiti da li je dete prirodno levoruko, i tada je najvažnije pružiti mu slobodu da se razvija u skladu sa svojim biološkim ritmom. Današnja pedagogija i logopedija se jasno zalažu za prihvatanje i osnaživanje levorukih, a ne za njihovu „korekciju“.
Statistika kaže da je oko 10 do 12% svetske populacije levoruko, a zanimljivo je da su muškarci češće levoruki nego žene. Iako su nekada bili stigmatizovani, danas znamo da levoruki imaju neke specifične prednosti: brže reflekse, razvijeniju verbalnu kreativnost, često brže uče strane jezike, a u pojedinačnim sportovima poput tenisa ili mačevanja – mogu imati i prednost.
Međutim, statistika pokazuje i da su levoruki skloniji migrenama, alergijama i problemima sa spavanjem – još jedan dokaz da kao i svi drugi, i oni imaju svoje prednosti i izazove.
Da bi dete raslo slobodno, mora mu se dozvoliti da bude ono što jeste – bez prepravki, bez pritisaka, bez uslovljavanja.
Levorukost je danas ne samo prihvaćena, već i proslavljena, a 13. avgust se u svetu obeležava kao Međunarodni dan levorukih, sa ciljem podizanja svesti i razbijanja predrasuda.
T. A.
