Juče gledam, na šta liči Novo kraljevačko groblje. Nije bila prilika da to slikam, ali imaću vremena i za to. Elem, ništa bolja situacija nije ni na Starom kraljevačkom groblju: korov do pojasa, trava koja nije pokošena, smetlišta i brlog.
Zašto?
Zato što su gospoda iz JKP – gradske „(ne)Čistoće“, napravila tekst gradske Odluke o grobljima (usvojen od strane Skupštine grada), gde su, apriori, abolirani od svake odgovornosti za opšti javašluk. Jer, njihovo je da naplaćuju „zakup“ grobnih mesta (neka vrsta „kirije“ ili stanarine na „onom svetu“), i naravno, naplaćuju „održavanje grobnih mesta“, što u daljem znači, da održavaju „staze“, dakle ono što ne zahteva nikakvo održavanje, dok je samo održavanje grobnih mesta (90% površine groblja), u nadležnosti srodnika preminulih. Time se odgovornost prebacuje na građane koji mogu živeti i u drugim gradovima, u drugim državama, čak i na drugim kontinentima.
Rezultat je ona slika koju, u svojim očima, ponesu svi koji prisustvuju nekoj sahrani ili parastosu na kraljevačkim grobljima. Pri tom je sahrana, neka vrsta javnog okupljanja, gde dođu, ne samo Kraljevčani, kao „naviknuti“, nego i ljudi iz nekih civilizovanih sredina.
Pričala mi je školska drugarica kako je sahrani njenog oca (verovatno najpoznatijeg kraljevačkog novinara), svojevremeno, prisustvovala i njena buduća snaha, Mađarica iz Subotice. Devojka nije mogla da shvati taj javašluk u kome se, do grobnog mesta, prenosi kovčeg, preko korova do pojasa!? Jer, došla je iz sredine u kojoj je to, nemoguće i neshvatljivo.
Nas su navikli i zato nam javašluk ne bode oči.
Naravno, ako kojim slučajem pokušate da pravdu isterate kod „nadležnih“ inspekcijskih ili sudskih organa (znam iz ličnog iskustva), naići ćete na poraz, jer nisu oni tu da štite „pravdu“, nego „pravo na javašluk gospode iz gradske „(ne)Čistoće““. To će se dogoditi, čak i ako na grobnom mestu, za koje uredno plaćate „zakup“ i „održavanje“ (čitaj: „već pomenutih staza”), zateknete nabacani komunalni otpad i džakove sa smećem (lično iskustvo). Jer, vi ste „krivi“ što niste na vreme došli da počistite nečiji javašluk. I rekoše mi u oči, da za njih „pravo“ i „pravda“ nisu jedno te isto. Shvatio sam: oni su tu da štite nečije „PRAVO“ na javašluk.
Juče, na jednoj sahrani, pričam sa drugarom iz studentskih dana kako na groblju u Novom Sadu nigde nisam video jednu travku koja bi bila za „tri santima“ viša od ostalih, a kamoli brlog, kakav je redovna pojava na kraljevačkim grobljima.
Veli mi on: „E pa, burazeru, Novi Sad ti je Austrougarska“!?
Tek, razumeo sam, šta je hteo da kaže.
A potrebno je tako malo da bismo bili normalni. U konkretnom slučaju: jedan čovek, jedan kineski trimer, desetak litara benzina i tri flaše piva, pa da se više ne brukamo…
Šta onda očekivati od lokalne, dakle „komunalne vlasti“, ako smo odgovornost dali onima, kojima ne bi dali dve nacrtane ovce da ih čuvaju !?
Možda je, pre ustoličenja, trebalo da vidimo, kako im izgleda dvorište. Što bi rekao moj pokojni komšija Milenko Dukanac: „Dvojica, da se uhvate u kolo, treći lomi nogu“.
Biće da je ipak do nas jer, očekivali smo da se napravi violina od drveta, predviđenog za držalicu budaka.
Rade Velizarov Erac
