Kada je na Trgu srpskih ratnika izgrađen hotel „Turist“, ispred njega je zasađena lipa, koja je sa ostalim lipama na centralnom gradskom trgu krasila centar Kraljeva, a sedenje i priče pod njom vrlo brzo su postali „institucija“ i važna karika čaršijskog mišljenja
Ima u Kraljevu i drugih stabala lipe, ali – nijedna u istoriji grada nije bila toliko poznata da omiljeno sastajalište Kraljevčana ponese naziv „pod lipom”. Tokom svog višedecenijskog postojanja, lipa ispred kraljevačkog hotela „Turist” formirala je lepu i široku krošnju. Ispod lipe vredni ugostitelji davno su napravili letnju baštu, a u junu, kad lipe cvetaju, već godinama se sa nje širi opojni miris lipovog cveta. Nekada je na ovom mestu hotelski orkestar zabavljao goste u bašti. Bilo je prijatno da se u bašti ispred novog provode letnje večeri, piše u svojoj knjizi „Kraljevačke kafane” iz 1998. godine kraljevački hroničar dr Milan Matijević.
U sećanjima Matijevića su i leta tokom kojih su se, preko dana i uveče, ispod lipe okupljali brojni gosti među kojima je bilo najviše boema, lokalnih glumaca, slikara, novinara, studenata, penzionera. Uz hladno pivo, priseća se Matijević, Kraljevčani su pod lipom pretresali „taze čaršijske događaje”. Mnogi prijatelji i poznanici su se redovno, svakog dana u određeno vreme, nalazili ispod lipe.
„Tu su zakazivani sastanci i susreti. Pored lipe je bila glavna čaršijska promenada, prolazile su gospođe i devojke za kojima su se mnogi, koji su sedeli ispod lipe, okretali i uzdisali. Ako je neko hteo da sazna novosti ili čaršijski trač, onda je dolazio ispod lipe i uz kafu i piće od prijatelja i poznanika, u izvornom ili obrađenom obliku mogao da čuje „važne stvari“.
Kraljevačka lipa bila je poznata i po tome što se ispod nje pričalo o politici. Posebno su bili interesantni razgovori o kadrovsskim kombinacijama u čaršiji, ko će na koju funkciju i u koju fotelju da se smesti, ko je „skliznuo” sa funkcije i tako redom su se vodili razgovori u grupicama za stolovima do fajronta.
Tako je lipa i ono što se ispod nje pričalo postala važan važan faktor u oceni mnogih zbivanja u čaršiji. Često se moglo čuti i na nekim zvaničnim forumima u gradu „kako se „to i to“ priča ispod lipe“. Pojedinci su zazirali od ovih priča ispod lipe, pa su brzo nastojali da na određenom forumu zvanično demantuju „priču ispod lipe“.
Reč „ispod lipe“ postala je čest izraz i za one koji neki trač nisu mogli drugačije da poreknu, pa su se neuverljivo branili rečima „to je priča ispod lipe“. Tako je kraljevačka lipa postala institucija, važna karika čaršijskog mišljenja. Tako je i Mile glumac tvrdio da je za njega lipa institucija. Lipi i ja na ovaj način odajem priznanje i želim da se ne zaborave kako ona, tako i svi oni koji su pod njom uživali ili će tek uživati. Ovu svoju ulogu kraljevačka lipa i danas ima, a verujem da će je imati i ubuduće”, poručuje dr Milan Matijević.
Još je zeleno lišće lipe ispred “Turista”, dok prvi jesenji mraz ne osenči jesenjim bojama njenu krošnju. Do novog prooleća ona će opet čuvati tajnu koja to, zapravo i nije, jer svi treba da znamo da će „neka zemlja procvetati kad stariji počnu saditi drveće znajući da se u njegovom hladu oni lično nikada neće odmarati“. A lipa će zadugo ostati raskošno lepa, iako je i njena mladost odavno prošla.
M. M. D.
Ovaj medijski sadržaj deo je projekta „Lokal pres Lab 2.0” koji je razvijen i podržan od strane programa „Medijski inkubator za Zapadni Balkan“ Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije
