Badnjak simbolički predstavlja drvo koje su pastiri doneli, a Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio, a Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić.
U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve, uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika obeleženi su Badnji dan i veče, a sutra će biti služene svečane božićne liturgije sa pričešćem
U prisustvu vernika i monahinja, kolektivno paljenje badnjaka priređeno je danas u porti nove Crkve Vaskrsenja Lazarevog u Žiči, u Crkvi Svete trojice u centru Kraljeva, u Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog u Kovanluku, u Manastiru Studenica, u u Crkvi apostola Petra i Pavla u Bogutovačkoj Banji, u Crkvi Svetog Jovana Krstitelja u Ratini, u Crkvi Svetog Nikole u Ušću i u Hramu spaljivanja moštiju svetog Save u Kraljevu.
Pogledajte VIDEO:
Liturgiji i paljenju badnjaka u porti Hrama Svetog Save i večeras je prisustvovao veliki broj vernika.
Loženje badnjaka simboliše rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.
Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo i vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida.
Na Badnji dan, uoči Božića, sveštenstvo je poželelo svim ljudima mir, radost i sreću u domovima, uz božićni pozdrav „Mir Božji, Hristos se rodi”.
Paljenju badnjaka u manastiru Studenica, pored meštana ovog kraja, prisustvovali su i vernici iz drugih delova Srbije.
Nekada je bilo obavezno da oni koji su odlazili u šumu po badnjake – pre sečenja drvetu nazovu „dobro jutro“, čestitaju mu praznik i pomole se da donese zdravlje i sreću porodici.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane, jer je trebalo da padne na istok.
Domaćin je donosio badnjak i ostavljao ga pored ulaznih vrata. I danas mnogi poštuju običaj da badnjak unose u kuću tek na Badnje veče. Mnogi su iskoristili priliku da badnjake sa željom za dobro zdravlje, sreću i uspehe zapale u portama hramova u kojima su badnjaci paljeni posle liturgija.
Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera. Pripreme za najradosniji hrišćanski praznik počinju 40 dana pre 7. januara postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
O rasporedu božičnih liturgija u pravoslavnim hramovima na teritoriji Kraljeva čitajte u našem odvojenom tekstu na OVOM linku.
M. M. D.
