„Tri puta smo se videli, a onda su njegovi svatovi došli po mene. Tada je to tako bilo, ali – hvala Bogu, proživeli smo divan život dočekavši 60 godina braka“, kaže Ljubinka Matković iz Kraljeva koja je nedavno, sa suprugom Borivojem, proslavila dijamantsku svadbu u restoranu „Nacional“ koji su, zajedno sa svojim naslednicima, podizali do današnjih kapaciteta.
Borivoje šeretski dobacuje kako je „odmah pristala, čim je videla kako je lep dečko došao po nju“.
– Dopala se i ona meni, iako je bila malo krupnija od mene, ali sve je u našem zajedničkom životu bilo baš kako treba – priseća se čika Bora.
Venčali su se na Dan (tadašnje) SFRJ 1963. godine, a on je ubrzo posle toga otišao na 18-mesečno „odsluženje vojnog roka“.
– Kad se vratio, život je postao lepši. Dobili smo najpre kćerku Milu, a onda i sina Milana. Jesmo se u životu dosta i mučili, mnogo radili na imanju, imali stoku, raznosili mleko, radili u kafani, pravili porodične kuće. Danas imamo petoro unuka i četvoro praunuka i to je najveće bogatstvo – kaže Ljubinka.
Na pitanje šta im je za 60 godina bilo najteže, deda Borivoje opet polušaljivo kaže:
– Najteže je sada kada smo ostarili.
Pogledajte VIDEO reportažu:
To što su svi njihovi naslednici sa njima, u tri kuće, veseli i zdravi, za njega je Božji blagoslov.
Sa Borivojem i Ljubinkom razgovarali smo dok su čekali goste da svi zajedno proslave njihov redak jubilej. Priznali su da imaju tremu, ali u očekivanju da prvi gosti stignu imali su vremena da sa nama podele neke od svojih iskustava i saveta, poput onog – šta bi savetovali onima koji, možda, olako odlučuju da prekinu brak, umesto da traže rešenje:
– Ja bih im savetovala da rešenje uvek probaju da nađu, jer se mladi ponekad razvode zbog sitnica – kaže baka Ljubinka.
Njih dvoje dodaju da se mekada, naravno, dešavalo i da se „sporečkaju“, ali – nikada pko važnih stvari, uvek oko sitnih, onako uzgred, uz posao:
– Ona se naljuti nekada na mene, ali se ja sklonim dok je ljutnja ne prođe. Dvoje tolerantnih mogu da uspeju u braku, ali ako jedno nije takvo, nema od tog braka ništa – kaže deda Borivoje.
Nisu uvek obeležavali godišnjice braka, ali je lep povod za slavlje bila ona zlatna, kad su pre 10 godina slavili prvih pola veka bračnih godina.
Prisećaju se kako su 23 godine radili u kafani, često i sami, bez radnika, jer su zaposleni, kako kažu, često umeli da potkardaju. Tada je, sećaju se, i posla u kafani bilo manje, pa su uspelavali sami da ga iznesu na svojim plećima. Naslednici su preuzeli porodični bizns, ali Ljubinka i Borivoje su i dalje aktivni i pomažu svakodnevno.
– Sitne čarke dešavale su se, uglavnom, oko posla, ali u svemu smo bili zajedno, zajedno išli na slavlja, na odmore… Sad mladi često ne idu skupa, nego jedno ode na jednu, a drugo na drugu stranu. Ne znam kako tu može da ima sloge? Teško, ali sada je takva moda – konstatuje baka Ljubinka.
U njihovom domu ljubavi nije manjkalo nikada, a ljubav vlada i među novim generacijama.
– Kad sam se udala, sedam godina nisam živela ovde, a onda su nas roditelji i brat pozvali, pa smo ovde i muž i ja napravili kuću. Sada ovde žive i naši sinovi, brat i snaja i njihovo troje dece. Naši roditelji su uvek dosta radili, hvala Bogu i zaradili i uvek bilo okrenuti prema deci, svijali nas oko sebe. Nikada nisu tražili vreme samo za sebe, vreme su imali samo za nas – kaže Ljubinkina i Borivojeva kćerkaMila Planojević.
Unuka Tijana Matković, kćerka sina Milana, kaže da je, rastući uz baku i deku, i sama naučila da su ljubav, podrška i sloga – najvažniji:
– To su bili presudni faktori za njihov opstanak u ovih 60 godina. Česti nam govore kako moramo da cenimo i pamtimo to kako je nekada bilo teško, a kako je nama život danas lagodan. Mi jesmo ponosni na njih, jer da nije bilo njih, danas ne bi bilo ni nas. Oni su i u dobru, i u zlu bili jedno uz drugo – sa ponosom priča Tijana.
Da mogu sve iz početka, Ljubinka i Borivoje, kažu, ne bi promenili gotovo ništa, osim što – ne bi toliko radili.
Deda Borivoje i za kraj podvlači da je ljubav – najvažnija. Poljubac u obraz kao dokaz da je 60 godina ona bila taj povezujući faktor.
Ubrzo su počeli da stižu prvi gosti i slavlje, mnogo svečanije od onog koje su imali na početku braka, moglo je da počne. Dok su sedeli „u vrh sovre“, okruženi najmilijima, bili su pravi dokaz da „ne postoji maska koja može na duge staze da sakrije ljubav, tamo gde je ima, niti da je odglumi, tamo gde je nema“.
Tako je očigledno da je ljubav jedina igra za dvoje u kojoj oboje mogu da pobede.
M. M. D.
