Na nagradnoj ekskurziji imali su priliku da posete Novi Sad, Budimpeštu, jezero Balaton u Mađarskoj i Ljubljanu, a sa putovanja se vratili sigurni da se prelepe priče kriju između korica pasoša“
Dva tročlana đačka tima Elektro-saobračajno tehničke škole „Nikola Tesla“, osvojila su, uz pomoć svojih profesorki, na konkursu „Evropa i ja“ (koji organizuje Delegacija Evropske unije u Srbiji), u konkurenciji svih srednjih škola u našoj zemlji, prvu nagradu u multimedijalnoj i treću u video kategoriji. Nagrađeni su – putovanjem po nama najbližim državama – članicama Evropske unije. Imali su priliku da posete Novi Sad, Budimpeštu, jezero Balaton u Mađarskoj i Ljubljanu, a sa putovanja su se vratili sigurni da se najlepše priče kriju između korica pasoša“. Na putovanju su mislili i na portal Krug i za naš portal uradili reportažu koju vam prenosimo u celosti.
NOVI SAD
Naše početno mesto susreta bio je Novi Sad, ovogodišnja Evropska prestonica kulture. U Gradskoj biblioteci organizovana je dodela priznanja za 36 učenika i mentora, koji su kao nagradu izabrali putovanje umesto vrednosnih vaučera, iz: Bora, Negotina, Čačka, Gornjeg Milanovca, Pirota, Novog Sada, Smederevske Palanke, Vrbasa i, naravno, Kraljeva.
Svi su bili iznenađeni otkud da su među ukupno 15 nagrađenih timova čak dva iz iste škole – ESTŠ “Nikola Tesla”.
Nakon dodele priznanja i upoznavanja svi smo se uputili na Trg slobode gde se održavao Dan Evrope. 27 članica Evropske unije imale su svoje štandove na kojima su posetioci mogli da dobiju vrlo kvalitetne brošure, koristan reklamni materijal, zatim da degustiraju proizvode karakteristične za određenu zemlju, ali i da igraju kviz znanja i osvoje vredne nagrade. Takođe, bila su organizovana i sportska nadmetanja, pa je tako naš član tima osvojio prvo mesto u bacanju trojki i dobio košarkašku loptu.
Uveče je održan koncert sa nekoliko poznatih izvođača. Mi smo iskoristili slobodno vreme i prošetali se do Petrovaradina da bismo uživali u pogledu na Novi Sad uz zalazak sunca.
BUDIMPEŠTA
Sledeće jutro uputili smo se ka Budimpešti koja svojim grandioznim mostovima i velelepnim građevinama zaista ostavlja bez daha, posebno ako ste tu prvi put. Iako se nismo vremenski dugo zadržali, uz dobru organizaciju uspeli smo da obiđemo najbitnije znamenitosti.
Prvo smo se zaustavili na čuvenom Trgu heroja, koji je pod zaštitom UNESCO-a i u čijoj neposrednoj blizini je hotel u kojem smo bili smešteni.
Sa desne strane nalazi se Palata umetnosti, a sa leve Muzej lepih umetnosti. U samom centru je Milenijumski spomenik, čija je gradnja počela 1896., u godini jubileja, kada se obeležavalo hiljadu godina od dolaska mađarskih plemena na ovu teritoriju, pa otuda i nosi ovaj naziv.
Iza trga se nalazi Gradski park a u njemu zamak Vajdahunjad, izgrađen 1896. godine po uzoru na dvorac u Transilvaniji. Prvobitno je bio zamišljen kao mesto za privremenu izložbu, ali je ipak ostao trajan.
Na njemu se mogu zapaziti razni stilovi: renesansa, barok, misteriozna gotika i romanika. Ispred je malo veštačko jezero koje se zimi pretvara u klizalište. Ceo kompleks svojom atraktivnošću privlači reditelje pa je više puta korišćen kao lokacija za snimanje filmova. Danas je ovde smešten najveći Muzej poljoprivrede u Evropi, u kojem se često organizuju izložbe cveća i raznih vrsta orhideja.
Uveče smo imali organizovanu večeru na brodu. Dok smo plovili Dunavom posmatrajući osvetljene mostove, Parlament i ostala arhitektonska remek dela Budimpešte, uživali smo u specijalitetima: kavijaru, lososu, školjkama… Iako smo se u toku dana uverili kako izgleda fantastično iz svakog ugla, tek smo sa Dunava uspeli da sagledamo Parlament u njegovoj punoj veličini i sjaju. Fotografisanje na palubi je bilo neizbežno.
Nakon krstarenja smo spontano pešice krenuli obalom Dunava. Na obali postoji i spomenik, a koji krije jednu tužnu priču. “Cipele sa dunavskog keja”, kako je zvanični naziv ovih skulptura, predstavlja više pari cipela od gvožđa: starinskih, muških, razgaženih, damskih, malih dečijih, pohabanih, rašniranih, zarđalih… i svaki nosi svoju priču, a zajedno svedoče o istoj tragediji. Tokom II svetskog rata mađarski Jevreji su streljani na obali reke, ali im je prethodno naređeno da se izuju. Nemoguće je ostati ravnodušan i ne zamisliti se nad tragedijom nastradalih.
Šetnju smo završili u glavnoj pešačkoj zoni ispred veličanstvene Bazilike Svetog Stefana, osnivača mađarske hrišćanske crkve, na kojoj je latinski natpis: “Ego sum via, veritas et vita” (“Ja sam put, istina i život”).
S obzirom da spada među najfotografisanije građevine na svetu, morali smo i mi da napravimo par fotografija za uspomenu. Zatim smo se metroom vratili u hotel. Kažu da je metro u Budimpešti najstariji u Evropi.
Sutradan smo posetili u budimskom delu vidikovac – Ribarsku kulu. Ova građevina sa sedam tornjeva, koji simbolišu sedam plemena koja su pod prvim mađarskim vladarem Arpadom naselila Panoniju, posvećena je i dunavskim ribarima koji su u ratu branili tvrđavu. Od 1987.godine je pod zaštitom UNESCO-a. Ovo mesto je krcato turistima. Ugostiteljski objekti su svuda okolo, između ostalih i restoran Džejmija Olivera, a mi smo u jednoj poslastičarnici probali mađarske krempite i slatki tradicionalni nacionalni specijalitet s vanilom, orasima, rumom, čokaladnim prelivom i šlagom – Šomloi Galušku, koji preporučujemo svima.
BALATON
Na putu ka našoj sledećoj destinaciji, Ljubljani, svratili smo do jezera Balaton, gde smo uživali u šetnji uređenim kejom i ručali u tradicionalnoj mađarskoj čardi. Balaton je jedno od najvećih jezera u Centralnoj Evropi, pa ga često nazivaju i „mađarskim morem“.
LJUBLJANA
U Ljubljanu smo stigli predveče. Već na prvi pogled primetili smo izuzetnu čistoću grada i veliki broj biciklista, zbog čega glavni grad Slovenije opravdava titulu zelene prestonice. Od 2008.godine, istorijski centar Ljubljane je zatvoren za automobilski saobraćaj. Naš lokalni vodič Blaž nas je poveo u obilazak grada. Ljubljana je za razliku od Budimpešte mala i sve znamenitosti se nalaze u centru.
Prvo smo se zaustavili na glavnom ljubljanskom trgu nazvanom po najvećem slovenačkom pesniku, Francu Prešernu, autoru poeme “Zdravica”, čija je 7.strofa postala slovenačka nacionalna himna. U 20.veku ovaj trg dobija tri mosta preko reke Ljubljanice, danas poznata kao Tromostovje.
Paralelno sa ulicom uz Ljubljanicu a nasuprot Prešernovog trga je Mestni (Gradski) trg sa Gradskom većnicom i fontanom koja predstavlja tri kranjske reke: Savu, Krku i Ljubljanicu.
Sledeći trg koji smo posetili je Kongresni trg, verovatno i najprostraniji u Ljubljani, a okružen je znamenitim građevinama kao što su glavna zgrada Univerziteta u Ljubljani, Ljubljanska filharmonija i park Zvezda, a ispod je izgrađen parking.
U Ljubljani, kako je naš vodič duhovito rekao, možete da studirate sve od A do Š, pa zato većinsko stanovništvo čine studenti. Za studiranje u Sloveniji se opredeljuje i sve veći broj učenika iz naše škole.
Preko Tromostovja je pijaca sa zatvorenom tržnicom, a odmah uz pijacu je Zmajski most, nazvan po bakarnim zmajevima koji ga ukrašavaju, a koji su inače simbol Ljubljane i koje možete videti svuda po gradu. Zmajski most predstavlja početak šetalačke zone. Zanimljivo je da je preko dana vrlo živahno, kafići i restorani su krcati, a uveče gotovo da nema nikoga na ulicama.
Iznad pijace se nalazi Ljubljanski grad, srednjevekovni zamak na koji smo se popeli uspinjačom, mada avanturisti sa dobrom kondicijom mogu i stepenicama. Obišli smo ceo zamak i odgledali vrlo zanimljivu virtuelnu projekciju o njegovoj izgradnji i načinu na koji se menjao kroz vreme. Kad smo se uskim stepenicama popeli do vrha kule, pred nama se pružao panoramski pogled na celu Ljubljanu iznad koje se uzdižu Alpi. Na kraju smo posetili Muzej lutaka u kojem smo mogli da se zabavljamo korišćenjem senki na platnu i upravljanjem marioneta.
Utisak je da ovde skoro svi znaju srpski, pa je delovalo kao da smo na domaćem terenu.
Ova ekskurzija je jedno predivno iskustvo za srednjoškolce, nekima je ovo bila i prilika da prvi put otputuju van zemlje. Zaista bismo svima preporučili da sledeće godine učestvuju na konkursu, da se potrude, osmisle neku originalnu ideju za rad i osvoje putovanje. Ove godine ekskurzija je bila kraća nego što je bila ranijih godina, zbog epidemioloških mera država koje su se menjale na nedeljnom nivou, pa je bilo nemoguće na vreme sve organizovati. Međutim, sigurni smo da će se sledeće godine ovo putešestvije vratiti na “stare staze” i po trajanju i po sadržaju.
Posebno se zahvaljujemo Stefanu Stanojeviću, koji je bio organizator ispred Delegacije Evropske unije i koji se zaista trudio da nam vreme bude ispunjeno. Na kraju smo se šalili sa njim da je trebalo da fotografišemo sve restorane koje smo posetili i da ćemo se vratiti sa viškom kilograma, jer nas je, u stvari, poveo na gastronomsko-degustatorsku EU ekskurziju.
*Autori ovog teksta su učenici Aleksandar Temelkov, Viktor Kundović i njihova profesorka Ivana Jablanović
