Mladunci jedne od najlepših ptica u Srbiji obeleženi prstenom

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) prstenovalo je mladunce modrovrane, jedne od najlepših ptica u Srbiji, koju su ornitolozi u prethodne dve decenije spasili sa ruba nestanka.

Prve nedelje jula, u pristustvu desetak volontera, kao i dece zainteresovane za svet ptica, u Međunarodno značajnom području za ptice Okanj i Rusanda, u okolini Novog Bečeja, DZPPS je organizovao prstenovanje mladunaca modrovrane. Dr Dimitrije Radišić, licencirani prstenovač i saradnik DZPPS, prstenovao je ukupno 14 mladunaca koji su se nalazili u četiri gnezdeće kutije, postavljene upravo da bi se modrovrane u njima gnezdile. Tokom istog dana su u Međunarodno značajnom području za ptice Slano Kopovo, prstenovana i dva mladunca sive vetruške i jedna mlada jedinka sivog svračka, takođe retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica.

Prstenovanje mladunca sive vetruške – foto Milivoj Vasiljević

Kako je 2019. godine modrovrana iz Srbije preletela više od 7.300 kilometara do Namibije

Obeležavanje ptica je izuzetno značajno kako bismo upoznali njihove životne navike i potrebe. To lepo ilustruje interesantan slučaj kada je modrovrana koja je prstenovana 2019. u Srbiji, u blizini Bačke Topole, pronađena naredne godine u Africi, u Namibiji. Do tamo je preletela više od 7.300 kilometara – pojašnjava Miroslav Dudok, ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Osim što su se učesnici bilže upoznali sa ekologijom vrsta i njihovim zanačajem za zaštitu travnih staništa koje naseljavaju, akcija je imala za cilj i skretanje pažnje na aktivne mere zaštite ovih vrsta kroz postavljanje veštačkih gnezdećih duplji.

Prstenovanje modrovrana foto – Milivoj Vasiljević

Pravi dokaz tome jeste povećanje brojnosti modrovrana, čija je gotovo celokupna populacija smeštena u brojnim kutijama za gnežđenje postavljenim u prethodne dve i po decenije.

Usled brojnih ugrožavajućih faktora sa kojima se ove ptice susreću, kako na svojim migratornim putevima, tako i na gnezdilištima, početkom 21. veka u Srbiji su modrovrane bile na rubu iščezavanja, sa svega 15-20 parova na krajnjem severu Vojvodine.

Travna staništa su sve ugroženija usled masovnog preoravanja i pretvaranja u velike površine pod monokulturama, kao i prekomernom upotrebom pesticida. Sa druge strane, zamiranje tradicionalnog načina stočarstava ispašom dovodi do zarastanja ovih tipova staništa. Sve ovo dovodi do pada biodiverziteta na takvim mestima, a samim tim uzrokuje i smanjenje površina na kojima bi se ptice mogle hraniti. Osim ovih problema ptice u ravnici suočene su i sa problemom nedostatka starih pojedinačnih stabala drveća sa dupljama koja bi im pružila mesta za gnežđenje.

Postavljanje veštačkih kutija za gnežđenje bilo je ključno za oporavak gnezdeće populacije modrovrana u Vojvodini u kojoj su staništa u pogledu hrane još uvek dovoljno pogodna.

Zahvaljujući naporima da se obezbede pogodna gnezdeća mesta u vidu gnezdećih kutija populacija modrovrane u Vojvodini danas dostiže čak 450 parova.

Kako su ove vrste strogo zaštićene svako njihovo uništavanje ili uznemiravanje je strogo zabranjeno što za posledicu ima da ove vrste samim svojim prisustvom neposredno štite staništa koja naseljavaju, a to su upravo sve malobrojnija travna staništa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *