U vremenu kada je električna energija sve skuplja, privrednici na području RPK Raškog i Moravičkog okruga svesni su ušteda koje bi mogli da ostvare okretanjem ka solarnoj energiji, ali za priključenje fotnaponskih elektrana Elektroprivredu vide kao proceduralnu kočnicu i „usko grlo“
Električna energija sve je skuplja, a besplatnu – obnovljivu energiju sunca nedovoljno koristimo, iako ona donosi niz koristi za planetu, privredu i domaćinstva: ublažava klimatske promene, štedi novac i omogućava energetsku nezavisnost. Sprovodeći projekat „Zelena energija u funkciji unapređenja razvoja privrednog sektora u Raškom i Moravičkom okrugu“, tim projekta Regionalne privredne komore Moravičkog i Raškog okruga koji sa 36.000 evra finansira Evropska unija u saradnji sa Vladom Srbije preko programa EU PRO PLUS, sproveo je istraživanje sa osnovnim pitanjem: kako naći način da privrednici koji će u narednom periodu imati uvećanje troškova za električnu energiju dođu do alternativnih rešenja. Ideja je bila otkriti kako mogu da koriste lokalne resurse da bi u svom poslovanju dobili jeftiniju energiju:
– Zanimalo nas je kako oni vide mogućnosti korišćenja solarne energije, jer smatramo da će solarna energija kao obnovljiva vrsta energije u narednom periodu igrati jako važnu ulogu, kako u politikama države, tako i u politikama lokalnih samouprava – pojašnjava Jovan Nešović, koordinator ovog projekta.
Istraživanje je rađeno od sredine septembra do kraja oktobra. Anketu je popunio 81 privrednik iz svih lokalnih samouprava sa pordukja RPK Raškog i Moravičkog okruga (najviše iz Kraljeva, potom iz Čačka i Novog Pazara).
Istraživanje je obuhvatalo odgovore iz četiri dela: u prvom su bili osnovni podaci o preduzeću, druga oblast pitanja odnosila se na troškove koja preduzeća sada imaju za potrošnju električne energije i na to kako privrednici vide aktuelnu cenovnu politiku. Treća grupa pitanja bila je vezana za mogućnosti i planove samih privrednika u oblasti obnovljivih izvora energije, prvenstveno u oblasti solarne energije, a četvrta grupa bila je vezana za istraživanje stavova privrednika o tome da li je potrebno takav proces subvencionisati.
– Najveći broj preduzeća (više od 50) koji su odgovorili bio je iz prerađivačke industrije, a slede preduzeća iz oblasti usluga. Među onima koji su odgovorili na upitnike najbrojnija je grupa malih preduzeća 50, na drugom mestu su mikro preduzeća, odnosno preduzetnici, a imali smo odgovore i od velikih preduzeća – kaže Nešović.
Najveći broj privrednika troši oko 100 MWh (megavat časova) električne energije godišnje. U pitanju su troškovi koji na godišnjem nivou budu između milion i 10 miliona dinara.
– Ima i privrednika koji troše mnogo više, ali ih je najveći broj sa potrošnjom u pomenutom rasponu. Među njima je 59 odsto onih koji su izjavili da su osetili značajno povećanje cene električne energije u poslednjih godinu godinu i po dana. Šezdeset odsto privrednika odgovorilo je da smatra da će u narednom periodu troškovi električne energije ozbiljno opteretiti poslovanje njihovih preduzeća, zbog čega zaista moramo tražiti način da oni, smanjenjem tih troškove – podignu svoju konkurentnost. Tri od četiri anketirana provrednika odgovorili su da su već preduzeli neke korake ili da razmišljaju kako u narednom periodu da nađu način da proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe – saznajemo od koordinatora projekta.
POGLEDAJTE VIDEO:
Na pitanje da li imaju slobodne krovove ili neke druge površine koje bi se mogle koristiti za postavljanje solarnih panela, oko polovina privrednika odgovorila je da ima krovova sa površinom do 500 kvadrata:
– Ima i onih koji imaju mnogo veće površine, a kada uporedite podatak da je njihova potrošnja oko 100 MWh časova godišnje, a površina krova do 500 metara kvadratnih, to je dovoljno za postavljanje fotonaponske elektrane do 100 kW, što u potpunosti zadovoljava njihove potrebe. Biće ogroman resurs da u narednom periodu projektuju solarne panele tako da privrednici sa svojih krovova proizvode električnu energiju za sopstvene upotrebe i da krovovi budu u funkciji proizvodnje ili prerade, zavisno čime se privrednik bavi – objašnjava naš sagovornik.
Privrednici su u istraživanju odgovorili da nisu zadovoljni procedurom koja je definisana u oblasti priključenja fotonaponskih sistema na javni elektrodistributivni sistem:
– Tu ima mnogo problema, a više od 80 odsto privrednika ocenilo je da „Elektrodistribucija“ predstavlja „usko grlo“ u priključenju. Taj veliki problem u narednom periodu mora da se rešava. Privrednici očekuju subvencije države ili nekih drugih fondova, a njihova razmišljanja su da te subvencije budu između 30 i 40 odsto. Valjalo bi uraditi, možda, i neku dopunsku analizu, ali ono što može da se izvuče kao zaključak našeg istraživanja je da su privrednici zaista svesni koliko troškovi električne energije otežavaju njihovo poslovanje. Tu je i neizvesnost kolika će cena električne energije biti na tržištu u narednom periodu. Oni su svesni da emisija gasova staklene bašte i klimatske promene utiču, kako na lokalni razvoj, tako i na njihovo poslovanje i sve više se podiže svest o tome da se dobijanje energije u narednom periodu mora smanjivati i da država, ali i oni sami moraju pratiti te svetske tokove – ocenjuje Nešović.
Prema njegovim rečima, važno je da na našem području ima velikih površine koje se mogu iskoristiti za posao za postavljanje fotonaponskih sistema:
– Ako znamo da je ozračenje sunca sasvim solidno na našem području, to znači i da je potencijal za proizvodnju električne energije na prostoru koji pokriva ova RPK zaista veliki i to treba iskoristiti u narednom periodu. Mora se razgovarati sa Elektroprivredom Srbije oko procedure kako bi što veći broj privrednika u narednom periodu mogao da investira u fotonaponske elektrane za sopstvene potrebe. Ovde ne govorimo tržištu prodaje električne energije. Važno je da su privrednici spremni da ulože sopstvena sredstva, da se čak i kreditno zaduže, ali žele da dobiju i podsticaje, jer smatraju da se time štite vazduh i životna sredina. Zato bi država trebalo i da pospeši proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, a tu će solarna energija igrati važnu ulogu.
Zaključak projektnog tima je da u narednom periodu, ako se žele dobri rezultati u ovoj oblasti, država, javni, civilni i realni sektor moraju zajednički da traže najbolje odgovore na energetsku krizu i nova, već najavljena poskupljenja električne energije.
M. M. D.
