Nadležne institucije u Kraljevu su relativno fleksibilno i spremno primenjivale Zakon o sprečavanju porodičnog nasilja u uslovima vanrednog stanja; analiza pokazuje da bi kapacitete tih institucija trebalo – znatno ojačati
Fizičko, pa time i socijalno distanciranje kao glavna mera zaštite od širenja epidemije kovida-19, pogodili su sve nas, ali naročito najugroženije – bolesne, siromašne i žene i decu koji trpe nasilje. Tokom vanrednog stanja roditeljima dece sa autizmom i drugim vidovima zastoja u razvoju trebalo je 5 nedelja da ubede vlasti da im dozvole kretanje tokom policijskog časa.
Žene žrtve porodičnog nasilja tokom vanrednog stanja i višednevnih zabrana kretanja našle su se zatvorene u kući sa nasilnicima, bez trenutka predaha. U normalnim okolnostima nasilnik bar povremeno izađe iz kuće, žrtva takođe, bar do prodavnice… ali prošlog proleća žrtve su bile danima zarobljene u četiri zida sa nasilnim partnerima. Zabeležen je slučaj da je u jednom gradu u jugozapadnoj Srbiji žena koja je došla u policiju da prijavi nasilje kažnjena sa 50.000 dinara zbog kršenja zabrane kretanja.
Tek 7 nedelja posle uvođenja vanrednog stanja država je sa jednog multisektorskog sastanka poslala poruku žrtvama da i u vreme policijskog časa mogu da prijave nasilje, da nisu same, da će institucije reagovati… Pitanje je do koga je ta poruka uopšte stigla, jer je nasilje nad ženama tokom vanrednog stanja pratila i nezabeležena medijska tišina. Kao ilustraciju navodimo da kada ukucate naziv ovog sastanka: “Nasilje nad ženama i devojčicama u vreme epidemije virusa kovid 19”, na kome su učestvovali ministri, direktor policije i ostali visoki zvaničnici, ispostavi se da se na Googlu pojavi samo šest stavki (!), a da su izveštaj prenela samo dva medija: RTS i Politika.
Zbog svega toga udruženje Fenomena, ženska nevladina organizacija, poduhvatilo se mini istraživanja o tome kako su tokom vanrednog stanja nadležne državne institucije na lokalnom nivou primenjivale Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i koji su nivo spremnosti za reagovanje i prilagodljivosti kriznim uslovima pokazale.
Podaci se prikupljaju iz nekoliko gradova, a analiza je završena za institucije u Kraljevu. Uz stručnu pomoć advokatice Jasne Kolaković Smiljanić, ovaj posao vodi programska direktorka u Fenomeni Marija Petronijević, po struci master javne uprave, sa kojom smo razgovarali o dobijenim rezultatima. Istraživanje su podržali Trag fondacija i ACT program Građanskih inicijativa.
Šta pokazuju podaci, koliko je bilo prijava nasilja i kako su nadležne institucije u Kraljevu reagovale?
– Podaci pokazuju da je u slučaju Osnovnog suda došlo do smanjenja broja rešenja za produženje hitnih mera tokom vanrednog stanja dok kod druge dve institucije nije bilo značajnije razlike u postupanju tokom vanrednog stanja u odnosu na druga dva uporedna perioda.
Policijska uprava je tokom vanrednog stanja primila 93 prijave nasilja, što je 17% manje nego u istom periodu prethodne godine, a izrečeno je 112 hitnih mera zaštite. To su privremeno udaljenje učinioca iz stana i privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, u trajanju do 48 časova. Međutim, u istom periodu na 112 izrečenih hitnih mera podneto je samo 7 krivičnih prijava, što je vrlo malo i pokazuje da najveći broj nasilnika neće proći kroz krivični postupak, odnosno žrtve nasilja neće biti dugoročnije zaštićene.
To se ponavlja i u slučaju Osnovnog javnog tužilaštva, koje je podnelo samo tri krivične prijave u vreme vanrednog stanja. Zakonska uloga OJT u sprovođenju ovog zakona je velika, jer predsedava Grupom za koordinaciju i saradnju. Tokom vanrednog stanja ova grupa je razmotrila 161 slučaj i podnela 65 predloga za produženje hitnih mera što čin oko 40% i slično je praksi u istom periodu 2019. godine. Osnovni sud u Kraljevu je od 65 predloga za produženje hitnih mera prihvatio 62, što je oko 95%, dok je u ostala dva posmatrana perioda to bilo iznad 100%. Kompletna analiza može se videti i preuzeti na našem SAJTU.
Kako ste ocenili ovakvo postupanje policije, tužilaštva i sudstva?
– Naša ocena je da postoji srednji nivo fleksibilnosti i spremnosti državnih službi zaduženih za sprovođenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na području Kraljeva tokom krizne situacije izazvane epidemijom u odnosu na primenu ovog zakona van krize. Međutim, nakon analize glavni utisci odnose se na diskrepanciju između broja prijava s jedne strane, a s druge strane broja predloga za produženje hitnih mera, broja izrađenih individualnih planova zaštite i broja krivičnih prijava. To navodi na mogući nedostatak kapaciteta u pravosuđu i otvara pitanje adekvatne dugoročne zaštite žrtava nasilja.
Kad govorimo o nedostatku kapaciteta, u vašem izveštaju prosto bode oči podatak o broju slučajeva koje na jednom sastanku obradi Grupa za koordinaciju i saradnju. Tokom vanrednog stanja čak više od 70 predmeta po sastanku! Slično je i u ostalim periodima. I da sastanak traje ceo radni dan, to je oko 6 minuta po slučaju! Kakve su posledice te „zatrpanosti“ Grupe za koordinaciju i saradnju?
– To se odlično vidi u našoj analizi zahvaljujući tome što Osnovno javno tužilaštvo u Kraljevu pokriva i Vrnjačku Banju i moguće je porediti mere koje GKS preduzima u Kraljevu, a koje u Vrnjačkoj Banji. Upadljiva je razlika kada GKS razmatra previše slučajeva na jednom sastanku u odnosu na to kada imaju manje predmeta na kojima mogu duže da se zadrže.
Tokom vanrednog stanja za područje Kraljeva su održana dva sastanka Grupe za koordinaciju i saradnju, na kojima je razmatrano 150 slučajeva nasilja u porodici. Sastavljena su 54 predloga za produženje hitnih mera (36%) i urađeno je 20 individualnih planova zaštite (13%). Za područje Vrnjačke Banje održan je jedan sastanak sa svega 11 slučajeva i u svim slučajevima GKS je donela predloge za produženje hitnih mera, dakle 100%, i sastavila je čak 9 individualnih planova zaštite (82%). To znači da je od 11 razmatranih slučajeva u Vrnjačkoj Banji, 82% žena žrtava dobilo produženu zaštitu, a u Kraljevu svega 13%.
Ovo je karakteristično za sva tri posmatrana vremenska perioda. Zato je jedna od naših preporuka da bi sastanci GKS-a za Kraljevo morali bi biti češći, sa manje predmeta kako bi se pružila adekvatna zaštita svakoj žrtvi. Moguća je potreba za povećanjem stručnih kapaciteta u pravosuđu, pre svega u smislu broja angažovanog osoblja koje se bavi temom nasilja u porodici ili drugi vid preraspodele kapaciteta.
Na koji način je udruženje Fenomena odgovorilo novim uslovima u okruženju i potrebama žena žrtava nasilja?
– Zahvaljujući podršci UN Women Srbija, to je telo Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, sprovodimo kampanju SOS protiv nasilja koja se odvija na dva koloseka. Jedan je otvaranje usluge „Chata“, ili „ćaskanja“ na našem sajtu, koja će žrtvama nasilja omogućiti bezbednu komunikaciju sa volonterkama na SOS telefonu. Fenomena ima licenciranu uslugu SOS telefona i žene mogu pozvati 0800 35 00 36 od 10 do 18h. Ali za telefonski razgovor su potrebni određeni bezbednosni uslovi. Žena ne može da pozove SOS telefon kad je nasilnik prisutan. Preko „četa“ na našem sajtu ona će moći da komunicira sa našom konsultantkinjom i to tako da niko nikada neće moći da vidi njihovu prepisku, jer je sadržaj enkriptovan. Ova usluga će uskoro biti u funkciji.
Drugi deo kampanje SOS protiv nasilja sprovodimo u medijima sa nasionalnom pokrivenošću. Naime, osim „tišine institucija“ tokom trajanja vanrenog stanja bili smo svedoci i „medijske tišine“ o porodičnom nasilju, nezabeležene u poslednjih 20-ak godina u Srbiji. Gotovo dva meseca nije se pisalo o ovom problemu kao da je nasilje nestalo. A nije, naprotiv, žrtve su zapravo bile u još goroj situaciji. Zato imamo kampanju u kojoj naši stručni saradnici govore u medijima o ovom problemu i to o različitim aspektima, jer nažalost u medijima se o nasilju gotovo jedino govori kada dođe do ubistva, a vrlo retko o onome što mu je prethodilo.
Razgovarala: Radmila Vesković
