U Tutinu postoje žene koje vode male biznise, izrađuju rukotvorine, čuvaju zanate, pružaju različite usluge, bave se kreativnim radom, obrazovanjem ili aktivizmom. Neke od njih svoj posao već su izgradile i učinile prepoznatljivim, dok druge rade uglavnom od kuće i njihov rad retko izlazi iz kruga porodice, poznanika i kupaca koji su ih pronašli po preporuci. Ono što im je zajedničko nije nedostatak znanja ili ideja. Mnogo češće nedostaju prilika da se predstave, međusobno upoznaju i povežu i prostor u kojem će ono što rade postati vidljivije.
Upravo iz te potrebe nastala je neformalna grupa „Tutinke koje pokreću“, a zatim i projekat „Žene Tutina – priče koje pokreću zajednicu“, realizovan od marta do juna 2026. godine. Njegov cilj bio je da rad žena iz Tutina izađe iz pojedinačnih, često malih krugova u kojima je već bio poznat i dobije mesto u lokalnoj javnosti.
– „Tutinke koje pokreću“ je naziv za žene koje su se odvažile da krenu u priču, da izađu iz svojih domova, da javno sebe prezentuju i svoj rad – pojasnila nam je Emina Husović, članica neformalne grupe, kada smo ih u Tutinu posetili dok je projekat još trajao. Tada se još nije znalo dokle će ta priča stići.
Od prvog predstavljanja do više od 100 žena
Na početku su tražene i povezivane žene različitih godina i iskustava – one koje vode male biznise, bave se kreativnim i ručnim radom, zanatima, uslužnim delatnostima, obrazovanjem, aktivizmom i drugim poslovima. Do završetka projekta, neposredno ili posredno, bilo ih je uključeno više od 100, dok je više od 30 žena međusobno povezano kroz projektne aktivnosti.
Prvi koraci bili su vrlo praktični. Na radionici fotografije u Umetničkoj galeriji „Kuća mira“ – žene su učile kako da telefonom bolje fotografišu ono što proizvode, kako da koriste svetlo i kompoziciju, pripreme prostor i jednostavno obrade fotografiju. Za nekoga ko svoj proizvod nudi preko društvenih mreža, dobra fotografija nije samo lep kadar – ona je često prvi susret sa potencijalnim kupcem.
Ali, projekat nije ostao na tome da žene nauči kako da bolje predstave proizvod. Trebalo je predstaviti njih.
33 žene između korica, 16 pred kamerom
Od pojedinačnih priča nastala je brošura u kojoj su predstavljene 33 žene iz Tutina, od 16 do 64 godine. Različite generacije, različita obrazovanja, poslovi i životna iskustva našli su se na jednom mestu. Brošura je odštampana u 150 primeraka, a dobile su je i same učesnice kako bi je koristile za dalje predstavljanje svog rada. Istovremeno je nastajao dokumentarni film „Žene Tutina – priče koje pokreću zajednicu“.
Kamera nije žene izmeštala iz njihove svakodnevice. Snimane su uglavnom tamo gde rade, stvaraju i predstavljaju svoje proizvode i usluge. U filmu je govorilo 16 žena, a njihove pojedinačne priče kasnije su izdvojene u 16 kraćih video-zapisa koje su dobile na korišćenje – da film ne ostane samo zapis o jednom projektu, već i alat kojim će moći dalje da predstavljaju ono što rade.
To je važno i zbog nečega o čemu je Emina Husović govorila dok su aktivnosti tek bile u toku.
– Dobijamo podršku i od žena koje rade od kuće, ali i od žena koje imaju svoj registrovani biznis, koje su već uspešne u tome. Od njih dobijamo savete i motivaciju da i mi uspemo u daljem radu.
U istoj priči tako su se našle žene kojima je tek trebalo ohrabrenje da pokažu svoj rad i one koje su put od ideje do sopstvenog posla već prošle.
Kada priča izađe u javni prostor
Interesovanje nije ostalo samo unutar grupe. Prvi promotivni video imao je više od 20.000 pregleda, a drugi, kojim je najavljen završni događaj, više od 18.000. Bio je to prvi pokazatelj da priče o radu i stvaralaštvu žena u Tutinu imaju publiku mnogo širu od one koja je neposredno uključena u projekat.
A krajem juna projekat je bukvalno ostavio trag i u javnom prostoru grada. Na zgradi Crvenog krsta oslikan je mural sa porukom „Osnažene žene, snažna zajednica“.
Završni događaj 29. juna u Domu kulture okupio je sve koji žele da se ova prića ne završi sa projektom. Održana je panel-diskusija „Žene koje pokreću zajednicu: od lične priče do javnog prostora“, premijerno je prikazan i 49-minutni dokumentarni film, a potom je u „Kući mira“ održan izložbeni bazar na kojem je 15 žena predstavilo svoje proizvode, radove i rukotvorine. Film je te večeri spojio 16 zasebnih priča u jednu veću – priču o radu koji je postojao i pre nego što se uključila kamera, ali koji je sada dobio publiku.
Najzanimljiviji deo ove priče, međutim, počinje tamo gde se projektni plan završava. Neke od učesnica posle projekta dobile su nove kontakte i porudžbine. Žene su ponele svoje video-priče koje mogu dalje da koriste. Otvorena je i mogućnost nove javne projekcije filma. Ali, dogodilo se nešto još važnije. Iz komunikacije i povezivanja žena tokom projekta postalo je jasno da potreba za njihovim organizovanjem neće nestati kada se završe predviđene aktivnosti.
Zato je tokom realizacije projekta osnovano i u APR-u registrovano udruženje „Poduzetne i povezane“. Ono što je počelo kroz neformalnu grupu tako je dobilo mogućnost da traje i posle projekta – kroz nove radionice, bazare, javna predstavljanja, promociju ženskog rada i povezivanje žena sa institucijama, medijima i zajednicom.
To možda najbolje objašnjava šta su „Tutinke koje pokreću“ zapravo pokrenule. Ne posao umesto žena, jer su mnoge od njih već radile. Ne njihove ideje – jer su ih već imale. Pokrenule su prostor u kojem mogu da se pronađu, vide, povežu i jedna drugoj prenesu ono što znaju.
A za opštinu sa 99 sela, ambicija je od početka bila i da taj krug ne ostane samo u gradu.
– Nama je cilj da povučemo i ta seoska domaćinstva, da nam se i oni priključe i da budu više aktivni u društvenom životu – kaže Emina Husović.
Na početku projekta rekla je i da se nada da će se ženama koje još nisu deo grupe dopasti ono što rade i da će im se pridružiti. Projekat je završen. Ono zbog čega su se žene okupile – nije.
