Na konferenciji EU Resurs centra u Užicu poručeno je da evropska Srbija postoji, ali da država šalje zbunjujuće poruke, dok pregovori o članstvu u EU stoje već 12 godina
Zašto Srbija koristi podršku EU, ali istovremeno sporo napreduje u reformama, zaštiti javnog interesa i jačanju institucija? Ovo su samo neka od pitanja na koje je odgovore tražila konferencija „Znakovi pored puta Srbije ka EU – ko je za volanom?“, koju je u Užicu organizovao EU Resurs centar za civilno društvo. Uprkos tome što pregovori Srbije o članstvu u Evropskoj uniji stoje već 12 godina, a država, kako je ocenjeno, šalje zbunjujuće poruke o evropskom putu, evropska Srbija postoji i čine je predstavnici univerziteta, slobodnih medija i civilnog društva.
EU Resurs centar za civilno društvo je nacionalna platforma za podršku organizacijama koje se zalažu za Srbiju u Evropskoj uniji. Platformu vodi Beogradska otvorena škola sa partnerskim organizacijama.
Bojana Džulović iz EU Resurs centra istakla je da nije sasvim jasno da li je država opredeljena za Srbiju u EU, ali da profesori, novinari i aktivisti kroz svakodnevni rad, često pod pritiskom i u teškim uslovima, brane vrednosti na kojima počiva Evropska unija.
Na konferenciji, kako je navedeno, nije bilo predstavnika državnih institucija zaduženih za evropske integracije, što je ocenjeno kao odnos koji postaje uobičajen prema delu društva koje zagovara ulazak Srbije u EU.
Šef Odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji Mauro di Veroli rekao je, otvarajući konferenciju, da put Srbije ka EU ne određuju samo zakoni koji se usvajaju u Beogradu ili pregovori koji se vode u Briselu, već i svakodnevni rad u lokalnim zajednicama – kroz angažovanje medija, civilnog društva i građana.
Di Veroli je podsetio da je Srbija pregovore o članstvu počela 2014. godine i da su do sada otvorena 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.
Prema njegovim rečima, Srbija se poslednjih godina suočava sa nazadovanjem demokratije, zbog čega se sužava prostor za delovanje organizacija civilnog društva, koje uprkos pritiscima pokazuju otpornost.
Di Veroli je ocenio da su nezavisni i slobodni mediji stub svake demokratije, ali da se mediji u Srbiji suočavaju sa političkim pritiscima, koncentracijom vlasništva i ekonomskom ranjivošću, posebno na lokalnom nivou.
On je dodao da organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u procesu evropskih integracija Srbije i naveo da je Evropska unija od 2014. do 2024. godine izdvojila 63 miliona evra za podršku demokratskim institucijama kroz različite fondove.
Srbija ne ispunjava osnovne uslove
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, koji je od 2003. do 2017. godine bio glavni pravnik u pregovaračkom timu Srbije za pristupanje EU, ocenio je da Srbija danas ne ispunjava osnovne uslove za članstvo u Evropskoj uniji kada je reč o demokratiji, vladavini prava, slobodi govora i borbi protiv korupcije.
– Nije dovoljno da postoje zakoni, oni moraju da se primenjuju. Odnosno, neko mora da bude uhapšen ako se zaista borite protiv korupcije – rekao je Međak.
On je dodao da je još 2016. godine uočio znake nazadovanja i zbog toga napustio pregovarački proces. Srbija je danas na 96. mestu po vladavini prava, dok je Crna Gora na 55. poziciji, naveo je Međak i podsetio da je Srbija 2019. godine izgubila status demokratije, dok je na listi Reportera bez granica pala sa 54. na 104. mesto kada je reč o slobodi medija.
Prema njegovim rečima, Evropska unija je 2011. godine procenjivala da bi Srbija mogla da postane članica za pet godina, ali je tada glavni problem bilo pitanje Kosova.
Međak je ocenio da Srbija od 2014. godine nije ostvarila značajniji napredak u reformama, iako je, kako je rekao, napredovala u dijalogu Beograda i Prištine.
Govoreći o Planu rasta za Zapadni Balkan, Međak je rekao da je taj mehanizam osmišljen kako bi zemlje regiona dobile povoljnije izvore finansiranja (trećinu pozajmljenih sredstava besplatno, a dve trećine po povoljnim kreditima), umesto zaduživanja kod Kine.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević ocenio je da je Evropska unija danas tema „poslednjeg reda“, dok proevropski deo društva nema dovoljno kapaciteta da je nametne kao jednu od ključnih tema. I prema njegovim rečima – 2017. godina bila je prelomna, jer su „tada izbori izgubili karakter poštenih izbora”.
Spasojević je rekao da Srpska napredna stranka vodi politiku koja joj omogućava opstanak na vlasti, balansirajući između Evropske unije, Rusije i pitanja Kosova. On je naveo da vlast istovremeno kritikuje EU zbog odnosa prema Kosovu i Rusiji, ali i naglašava da je Evropska unija najvažniji partner Srbije.
Sofija Popović sa portala „Savremena politika“ ukazala je na to da su Albanija i Crna Gora već povukle treću tranšu iz budžeta Plana rasta za Zapadni Balkan, dok je Srbija dobila samo deo prve tranše. Kao ilustraciju razlike u pristupu procesu evropskih integracija navela je i podatak da parlament u Srbiji radi 30 dana, a u Crnoj Gori 120 dana godišnje.
Ona je ocenila i da vlast pokušava da deo odgovornosti za zastoj evropskih integracija prebaci na civilno društvo, ali da, prema istraživanjama Centra pokazuju da građani ne vide nevladin sektor kao odgovoran za zastoj u evropskim integracijama, već da trećina ispitanika odgovornost pripisuje vlasti, a trećina Evropskoj uniji.
Lokalni mediji između privatizacije, pritisaka i „medijskih pustinja“
Poseban panel bio je posvećen položaju lokalnih medija, posebno nakon talasa privatizacije u Zapadnoj Srbiji. Kako je ocenjeno, kupljeni lokalni mediji sve češće postaju deo nove mreže koja prenosi isti program, uglavnom nacionalne vesti, čime se gubi osnovna svrha lokalnog informisanja.
Profesorka Jelena Kleut rekla je da takvi mediji postaju sredstvo kontrole i pacifikacije stanovništva, a da medijsku scenu karakterišu koncentracija vlasništva i teški ekonomski i bezbednosni uslovi u kojima rade novinari.
Bojana Vlajović Savić iz organizacije Res publika iz Kragujevca ocenila je da će se koncentracija vlasništva nad lokalnim medijima nastaviti i izrazila sumnju da se priprema nova mreža lokalnih medija.
Ivana Stevanović, direktorka Fondacije „Slavko Ćuruvija“, podsetila je da u Srbiji postoje gradovi bez lokalnih medija, takozvane „medijske pustinje“, kao i da su redakcije male, novinari umorni, a mladi često odlaze ili nemaju od koga da uče posao.
Mileva Malešić iz TV Forum iz Prijepolja, jedne od prvih privatnih lokalnih televizija u Srbiji, poručila je da je, uprkos svim izazovima i pritiscima, najvažnije zadržati profesionalne standarde i biti sposoban da staneš iza svog rada.
Novac iz Brisela može, uslovi – ne
Poslednji panel bio je posvećen problemima koje su građani Užica imali sa deponijom Duboko. Ona je trebalo da bude regionalna savremena deponija, delimično rekonstruisana i sredstvima Evropske unije, ali je, kako je ocenjeno, zbog lokalnog zanemarivanja postala stalni izvor zagađenja u tom delu Srbije.
Ovogodišnja konferencija EU Resurs centra organizovana je u Užicu zato što je Užički centar za prava deteta regionalni EU resurs centar koji pruža podršku organizacijama i neformalnim grupama iz Zapadne Srbije. Jelena Žunić Cicvarić iz ove organizacije rekla je da je važno da se razgovori o Evropskoj uniji vode i van Beograda, jer ova tema često nailazi na opstrukciju i otpor lokalnih vlasti.
Prema navodima organizatora, konferencija je prvobitno trebalo da bude održana u prostorijama Gradskog kulturnog centra u Užicu, ustanove rekonstruisane sredstvima EU, ali je rukovodstvo ocenilo da sadržaj konferencije ne odgovara programu tog kulturnog centra.
Rad EU Resurs centra za civilno društvo u Srbijiji podržava Delegacija EU u Srbiji, a do sada je, prema navodima iz saopštenja, podržan rad više od 2.000 organizacija i neformalnih grupa u zemlji.
