Najveća kolonija belih roda u Srbiji, koja se nalazi na nedovršenom objektu pored auto-puta u Novom Sadu, ove godine dostigla je rekordnih 75 aktivnih gnezda, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) povodom Svetskog dana roda.
Nakon snimanja i kartiranja kolonije potvrđeno je da se na ostacima betonske konstrukcije nalazi 75 aktivnih gnezda belih roda. Reč je o najvećoj koloniji ove vrste u Srbiji i jednoj od najvećih ikada zabeleženih u Evropi. Prema dostupnim podacima DZPPS-a, veća je samo kolonija u gradu Alfaro, na severu Španije, sa oko 120 gnezda.
Razvoj novosadske kolonije prati se od 2014. godine, kada je na betonskoj konstrukciji nedovršene zgrade pronađeno prvo gnezdo. Od tada se broj roda iz godine u godinu povećava, pa je ova neobična građevina postala jedno od najvažnijih utočišta za bele rode u Srbiji.
Očekuje se da će od kraja juna do sredine jula koloniju napustiti gotovo 300 mladunaca. Oni će se uskoro uputiti na svoje prvo veliko putovanje ka zimovalištima u podsaharskoj Africi, a selidbeni put belih roda dug je oko 12.000 kilometara u jednom smeru.
Iz DZPPS-a upozoravaju da rode na tom putu čekaju brojne opasnosti: gubitak vlažnih i travnih staništa, krivolov, sudari sa električnim vodovima i stradanje zbog kratkih spojeva. Posebno su ugrožene mlade rode, koje se prve dve godine uglavnom ne vraćaju u gnezdilište, već lutaju Afrikom. Samo jedna od deset mladih roda uspeva da se posle tri godine vrati na mesto izleganja.
– Fascinantan prizor tolikog broja belih roda u gnezdima na jednom mestu postaje još fascinantniji kada znamo koliki put rode prelaze da bi se ovde gnezdile i koje sve opasnosti izbegnu one koje uspešno dođu. To nas još više obavezuje da se ova kolonija očuva kao velika prirodna vrednost – poručuje Uroš Stojiljković iz DZPPS-a.
Uspeh ove kolonije, međutim, ukazuje i na probleme sa kojima se rode suočavaju. Ptice koje se gnezde na obodu Novog Sada značajan deo hrane pronalaze na gradskoj deponiji, ali i na ostacima nekadašnjih vlažnih staništa duž Dunava.
Ritovi, bare i plavne livade, koji su vekovima bili njihova prirodna hranilišta, danas su u velikoj meri nestali pod pritiskom urbanizacije i intenzivnog korišćenja prostora.
– Kolonija od 75 gnezda pokazuje koliko je priroda sposobna da se prilagodi čoveku, ali i koliko je čovek dužan da sačuva ono malo prirodnih staništa koja su joj preostala – zaključuje Stojiljković.
