O košenju trave na dva gradska groblja…

Radna jedinica Gradsko groblje najzad je dobila radnike koji će se baviti samo kosidbom na Starom groblju i na onom na Barutani. Ovog leta gradiće se i glavna pešačka staza na mestu postojeće

Svake godine „nekako s proljeća“ na kraljevačkim medijima i na društvenim mrežama aktuelizuje se problem održavanja dva gradska groblja, naročito neredovne kosidbe. Tako je bilo i pre tri nedelje kada je na Pobuseni ponedeljak Fejsbuk bio preplavljen fotografijama Starog gradskog groblja zaraslog u korov.

Portal KRUG je prethodnih godina o tome više puta pisao i sa tačke gledišta zakupaca, koji su s razlogom nezadovoljni, i sa tačke gledišta uprave Radne jedinice Gradsko groblje, koja već godinama kuburi sa nedostatkom radnika. Činilo se da na tu temu ove godine nema ništa novo da se doda… ali se ispostavilo da ima novosti i to pozitivnih.

Nikola Đurišić, upravnik Radne jedinice Gradsko groblje, koje je deo JKP “Čistoća”, kaže da, najzad, ova radna jedinica ima radnike koji će biti zaduženi samo za košenje trave:

–  Preraspodelom ljudstva u okviru JKP Čistoća, od 1. maja smo dobili dva radnika koja će do jeseni biti angažovana na kosidbi dva gradska groblja i to će im biti jedino zaduženje. Košenje je do sada bilo samo jedan od poslova radnika koji obavljaju i sva ostala zaduženja na groblju. Za 6 godina, koliko sam rukovodilac ove radne jedinice, prvi put imamo ljude koji se bave samo košenjem. Pored toga, preko javnih radova imaćemo na nekoliko meseci još jednog radnika, tako da će ovog leta troje ljudi biti raspoređeno za kosidbu.

Đurišić računa da će oni moći dva puta mesečno da kompletno pokose oba groblja i da bi time trebalo da bude rešen problem korova.

–  Iako je u našoj nadležnosti održavanje staza i prilaza, a grobna mesta, prema ugovoru, trebalo bi da održavaju korisnici, mnogi to ne čine. Za Pobuseni ponedeljak zaista je ostala nepokošena parcela prema Ložionici, ali i na tim slikama se vidi da su mnoga grobna mesta zapuštena. Zato sada kosimo sve – i prilaze i sama grobna mesta koja su zarasla u travu. Naravno, ne intervenišemo tamo gde se vidi da su zelenilo i cveće negovani.

Košenje velike površine načičkane sa nekoliko hiljada spomenika nije tako prost posao, naročito na Starom groblju: kad se kosi trimerom, posečena trava leti na sve strane, pa i na spomenike. Onda opet izgleda neuredno, npr. ovako:

Upravnik Nikola Đurišić očekuje da će sa redovnim košenjem i ovaj problem biti rešen, jer će trava biti niska pa neće ovako leteti. Problem za koji za sada nema rešenje jeste nekvalitetno, invazivno drveće, kojeg na Starom groblju ima zaista mnogo i koje treba vaditi iz korena, što traži mnogo vremena, a toliko ljudi nema. Orezivanjem se dobija uredniji izgled, ali se ne rešava problem.

Kolika je snaga za preživljavanjem takve vrste korovskog rastinja, ovih dana se uveravam i sama: neko takvo drvo uspelo je da se začne ispod betonske ploče na grobu mojih dede i ujaka. Prve godine su provirila dva listića, naredne dve godine poneka tanušna grančica, koju bismo odsekli, a nismo ni sanjali šta će nas dočekati ovog proleća – debela betonska ploča je sva nabrekla i samo što ne pukne! Dakle, sledi podizanje ploče i vađenje korena…

–  Ljudi često pitaju što korov ne tretiramo ’totalom’, ali to nije prihvatljivo. Hemikalije su izuzetno otrovne, a na grobljima cirkuliše veliki broj ljudi, među njima su često i deca. Osim toga, i pored stalnih apela da se ne donosi hrana, znamo svi da se na grobljima i dalje jede, tako da o upotrebi hemikalija uopšte ne razmišljamo. Mi ćemo kositi, a valjalo bi i da građani održavaju grobna mesta čiji su zakupci.

Kao kuriozitet navešćemo da posle zadušnica sa kraljevačkih grobalja bude izneto četiri – pet traktora otpada!

Na Starom groblju ovog leta slede radovi – izgradnja glavne pešačke staze: od glavnog ulaza u Ulici Zelena Gora do kapele. Biće iste širine kao što je i sada, jer nema mesta za proširenje, ali će imati mesta za odlaganje otpada i zemlje, kao i odvod vode, koji postojeća nema. Vrednost investicije biće 7 miliona dinara.

Narednih dana objavljujemo tekst i o stanju spomen obeležja znamenitih Kraljevčana, naročito onih koji nemaju potomaka, pa je održavanje njihovih grobnih mesta na savesti grada.

R. Vesković