Bio je to jedan od najotmenijih kraljevačkih hotela, koji je podigao obućar iz Raške zahvaljujući zaradi ostvarenoj prepravljanjem i prodajom vojničkih cokula
Hotel „Jugoslavija“ u Kraljevu sagrađen je (u današnjoj Omladinskoj ulici) početkom tridesetih godina prošlog veka, na mestu na kojem su se ranije nalazile kafana od dasaka, poznata kao „Talpara“, i kafana „Plug“.
Hotel je gradio Laza Jovanović, obućar iz Raške. Prema kazivanju Miodraga Miće Jovanovića, koji je o istorijatu ovog objekta govorio kraljevačkom publicisti i hroničaru Milanu Matijeviću, Laza je 1926. godine otkupio vagonsku količinu cokula koje je vojska izbacila iz upotrebe.
U knjizi „Kraljevačke kafane“ Milan Matijević beleži da je Laza sve cokule popravio i preuredio, a zatim ih prodavao radnicima angažovanim na izgradnji puta i pruge Kraljevo–Raška.
Sa vojničkim cokulama napravio je dobar posao. Od zarađenog novca u Kraljevu je kupio krčmu i na tom mestu počeo da gradi hotel.
Tokom gradnje ponestalo mu je novca, pa je od kraljevačkog industrijalca Miljka Petrovića Riže uzeo kredit. Zidanje hotela završeno je 1931. godine, a vlasnik mu je dao ime „Jugoslavija“.
Izgradnja je, prema Matijevićevim zapisima, Jovanovića koštala oko milion tadašnjih dinara. Hotel je u prizemlju imao restoran, iza njega veliku salu za igranke i priredbe, dok se na spratu nalazilo 13 dvokrevetnih soba.
Fasada je bila ukrašena štukaturom, po ugledu na luksuzne fasade tadašnjih palata u Beogradu i evropskim gradovima.
Iznad ulaznih vrata i tri velika prozora postavljen je dugačak ukrasni venac, koji se prostirao čitavom dužinom zgrade. Na spratu, ispod i iznad pet prozora, nalazili su se ukrasni reljefi. Friz fasade krasilo je pet reljefnih ukrasa, a iznad njih bio je postavljen natpis „Hotel Jugoslavija“.
Hotel je svečano otvoren 1931. godine. Pošto Laza nije imao iskustva u ugostiteljstvu, angažovao je kvalifikovane radnike. Međutim, posao je loše krenuo. Kada je shvatio da će poslovanje hotela donositi gubitke, odlučio je da ga proda i od tog novca Miljku Petroviću Riži vrati dug.
Na osnovu potpisanih menica za dug od 500.000 dinara, industrijalcu Riži pripala je idealna polovina hotela, dok je drugu polovinu Jovanović na licitaciji prodao Radisavu Usiljaninu, zemljoradniku iz Savova, sela u tadašnjem Studeničkom srezu.
Od novca koji mu je preostao Laza je kupio tri manja trgovačka lokala preko puta hotela „Jugoslavija“. U njima su radile prodavnica „Meteor“ braće Petrović, krojačka radnja Dušana Jovičića i gvožđarska radnja Dragutina Vukovića.
Početkom 1940. godine Laza je u nekadašnjoj Dušanovoj radnji sinu Miodragu otvorio manufakturnu trgovačku radnju.
U međuvremenu su novi vlasnici veliku salu za igranke preuredili u bioskop i izdavali je, dok su restoran i hotelske sobe na spratu davali u zaseban zakup.
U početku su „Jugoslaviju“ veoma kratko držali Milan Gajović iz Mataruške Banje, koji se nedugo zatim odselio u Beograd, a potom i braća Radonjić iz Mrčajevaca.
Kada je 1932. godine, zbog finansijskih problema, kraljevački ugostitelj Milan Todosijević morao da prestane da zakupljuje hotel „Pariz“, od Usiljanina i Riže zatražio je da preuzme „Jugoslaviju“.
Zbog prezaduženosti hotel nije mogao da zakupi na svoje ime. Zato je odlučio da sina Miodraga vrati sa započetih studija u austrijskom Gracu.
Na Miodragovo ime je 1933. godine, uz odobrenje Banske kraljevske uprave Moravske banovine broj 25195/33, posle renoviranja objekta zvanično ponovo otvoren hotel „Jugoslavija“.
Novine „Kraljevski glasnik“ od 21. septembra 1933. godine reklamirale su hotel i pozivale goste da ga posete.
Mija Todosijević držao je hotel na visokom nivou. „Jugoslavija“ je bila poznata po kvalitetnoj domaćoj i stranoj kuhinji. Pripremana su i francuska jela, koja su privlačila Francuze zaposlene u kraljevačkoj Fabrici aviona. Služena su kvalitetna strana vina i Vajfertovo pivo.
Hotel je bio otmeno mesto, poznato i po dobroj muzici, pa su Kraljevčani rado izlazili u „Jugoslaviju“.
Sala iza restorana u večernjim časovima korišćena je za bioskopske predstave. Stariji Kraljevčani sećaju se bioskopa „Sutjeska“, koji se nalazio na tom mestu, dok je danas tu noćni klub „Pasaž“.
U prepodnevnim časovima hotel je salu koristio za organizovanje matinea – igranki za mlade Kraljevčane, koje su održavane nedeljom i praznicima.
Reklame u lokalnom listu
Hotel je često objavljivao reklame u novinama. U „Kraljevskom glasniku“ od 19. oktobra 1933. godine, u rubrici „Kroz Kraljevo“, pisalo je:
„Hotel Jugoslavija – svake nedelje matine.“
U rubrici „Dnevne vesti“ objavljena je i sledeća najava:
„Kolo gospođa za pomaganje železničke siročadi priređuje soare (večernju sedeljku) sa pozorišnim komadom, lutrijom i kasnije igrankom u nedelju 19. oktobra u hotelu ‘Jugoslavija’. Početak je u 20.30, a ulaznica je dobrovoljni prilog. Molimo sve prijatelje našeg društva da posete ovo soare.“
U hotelu su organizovane i druge vrste zabava. Novine su zabeležile da je Odbor za pomaganje siromašne ruske dece 9. decembra 1939. godine u hotelu „Jugoslavija“ priredio veoma uspešno „Rusko veče“.
Ko je bio Miodrag Mija Todosijević?
Miodrag Mija Todosijević bio je veoma zanimljiva ličnost kraljevačkog ugostiteljstva.
Otac Milan poslao ga je u Grac na studije medicine, ali je Mija zbog porodičnih finansijskih teškoća i problema u poslovanju morao da prekine studije.
Vratio se u Kraljevo i od 1933. godine sa ocem vodio hotel „Jugoslavija“, koji je nacionalizovan 1948. godine.
Posle nacionalizacije zaposlio se u preduzeću „Stolovi“. Kao savestan i stručan radnik, 1952. godine postavljen je za direktora ugostiteljskog preduzeća „Željin“, a tri godine kasnije postao je direktor ugostiteljskog preduzeća „Jugoslavija“.
Godinu dana kasnije izabran je za predsednika Sreske ugostiteljske komore. Penzionisan je 1964. godine, sa mesta sekretara Ugostiteljske komore sreza Kraljevo.
priredila M. M. D.
