Milica Mitrović napustila siguran posao i krenula putem koji voli – danas od ručno pletenih i heklanih predmeta gradi svoj mali biznis i veliku ličnu priču
Nije svaka hrabrost glasna. Neke odluke donesemo tiho, a one dobiju moć da promene sve. Tako je bilo i sa Milicom Mitrović (33) iz Brvenice kod Raške. Imala je posao, znala je da vozi, radila je kao vozač, u taksi bazi, snalazila se u svetu koji je zahtevao sigurnost i rutinu. Ali, negde ispod svega, postojala je druga želja, da živi od onoga što voli da radi i – čekala je.
– Ja sam svoje vreme čekala i dočekala – kaže danas, bez dileme.
Njena priča nije počela od velikih planova, već od nečega mnogo jednostavnijeg – detinjstva u kojem su konac i igle bili deo svakodnevice. Majka je njoj i sestri davala da pletu, više da se zabave nego da nauče zanat. I, kako Milica priznaje, tada nije pokazivala veliko interesovanje. Čak ni na sopstvenoj svadbi, kada običaj nalaže da mlada nešto isplete, nije bila naročito uspešna. A onda se sve promenilo.
Tokom trudnoće, iznenada joj se javila želja da plete i hekla. Počela je da uči. od majke, bake, strine, svekrve. Sve što može. Internet joj je bio dodatni učitelj. Video tutorijali, korak po korak, dan za danom. Tako je nešto što je za nju nekada bilo usputno, postalo – svakodnevno.
– Nosila sam igle svuda. Na posao, kod frizera… Radila sam neprestano – priča za portal Krug Milica.
Isplela je svoj prvi šal, onda prve plišane cipelice za bebe. Trake za kosu, haljinice, ćebad. Svaki novi komad bio je bolji od prethodnog, ali pravo zadovoljstvo dolazilo je tek kasnije.
– I danas sam najsrećnija kada mi ljudi pošalju slike svojih beba koje nose ono što sam napravila – kaže.
Ono što Milica isplete nisu samo odevne stvari, već i sati rada, pažnje i zamišljanja nekog budućeg osmeha. Za jedan set: čarapice, kapica i mali šal – potrebno joj je i do tri i po sata:
– Najviše volim da radim uveče, kada svi zaspe. Pustim muziku i uživam. Tada sam svoja na svome.
Odluka da od hobija napravi posao nije došla preko noći, ali kada je sazrela – bila je konačna. Pre nepune dve godine napustila je posao i oprezno ušla u neizvesnost privatnog biznisa. U tome joj je pomogla i podrška države – subvencija Nacionalne službe za zapošljavanje od 300.000 dinara. Za nju, to nije bila samo finansijska pomoć. Bila je to potvrda da može sama.
– U prvoj godini poslovanka to mnogo znači – ocenjuje Milica.
Odluka da napusti siguran posao i započne sopstveni biznis nije se ticala samo lične hrabrosti.
U Srbiji, posebno u manjim sredinama, samozapošljavanje je često jedina realna šansa da ljudi obezbede stabilniji prihod i veću kontrolu nad sopstvenim životom. Za mnoge žene, naročito majke, to je i način da usklade porodične obaveze sa radom. Ipak, taj put retko je jednostavan.
Subvencije poput one koju je Milica dobila – 300.000 dinara od Nacionalne službe za zapošljavanje – često su prvi korak, ali ne i garancija opstanka. Nakon početne podrške, preduzetnici ostaju sami na tržištu koje traži stalnu prilagodljivost, ulaganja i borbu za svakog kupca.
Upravo zato, priče poput Milicine ne govore samo o ličnom uspehu, već i o realnosti u kojoj se snalažljivost, upornost i lična inicijativa često nalaze ispred sistemske podrške.
Danas njen rad živi i na društvenim mrežama, pod imenom @dami_handmade___.
Ime je nastalo jednostavno – David i Milica. Sin i majka. Njena najveća podrška i razlog zbog kog je sve počelo.
Porudžbine stižu sa Instagrama, ali Milica kaže da su i dalje najvažnije one preporuke koje dolaze „od usta do usta“:
– Još se prisećamo kako je na početku jedna devojka iz Čačka objavila fotografiju i označila me. Posle toga su porudžbine, ne samo iz tog grada počele same da stižu.
U vremenu u kojem mnogi odlažu odluke iz straha, Milica ima jednostavnu poruku:
– Nemaju čega da se plaše. Svaki početak je težak. Ali za ono što voliš, uvek nađeš vreme.
Milica je danas majka, preduzetnica i žena koja je odlučila da rizikuje. Njen sin David danas ima 13 godina, trenira fudbal i, kako mama kaže, njen je najveći ponos. A ona? Ona svakog dana, iznova, gradi nešto što nije samo posao. Gradi život po svojoj meri.
M. M. D.
