Krajem avgusta Vlada Srbije usvojila je Uredbu o ograničavanju trgovačkih marži na osnovne životne namirnice i drugu robu od značaja za snabdevanje građana. Ova uredba stupila je na snagu 1. septembra i trajaće šest meseci. Njom su, za gotovo 20.000 proizvoda, trgovačke marže ograničene na maksimalnih 20 procenata.
Novi pravilnik poslovanja sada je obavezan za 24 maloprodajna i 44 veleprodajna trgovačka lanca, odnosno, za najveće kompanije u državi čije se poslovanje oslanja na trgovinu robom koja je obuhvaćena pomenutim merama.
Kako je saopšteno iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine „među proizvodima koji su jeftiniji su mleko i mlečni proizvodi, mešoviti proizvodi, jaja, bezalkoholna pića, kafa i čaj, sveže voće i povrće, prerada voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznuti proizvodi, sveže i prerađeno meso, sveža i prerađena riba. Na spisku su i slani konditori, slatki konditori i cerealije, šećer, med, brašno, testenine, ulja i masti, sirće, pirinač, so i začini, kućna hemija, papirna i kuhinjska galanterija, lična higijena, kozmetika, hrana za bebe i pelene. Cilj usvajanja Uredbe je zaštita tržišta, odnosno sprečavanje prekomernog rasta cena robe od velikog značaja za snabdevanje građana“.
Šta kažu građani?
Krajnje kupce najviše interesuje odnos maloprodajnih trgovina prema ovoj uredbi. Od 24 trgovinska lanca koji su obuhvaćeni ovim merama, šest ih posluje u Kraljevu preko svojih radnih jedinica. Najbrojnije su poslovnice kompanije Delhaize Serbia (Maxi i Mega Maxi), zatim Lidl, Aman, Gomex, Metalac Proleter i Ros produkt.
Kako bi stekli što precizniji uvid u to kako građani Kraljeva doživljavaju nove mere, pitali smo kupce u blizini velikih trgovina jesu li primetili efekat Uredbe o ograničenju trgovačkih marži. Njihovi odgovori pokazuju različite utiske i očekivanja.
– Otkad je Uredba stupila na snagu bio sam svakodnevno u kupovini. Danas sam potrošio oko 3.000 dinara kupujući namirnice i to, uglavnom, prehrambene proizvode. Nisam primetio da je bilo šta jeftinije. Ne mogu da kažem da vodim neku preciznu evidenciju o cenama, međutim, moj opšti utisak je da se ništa nije promenilo – kaže Aleksandar Jovanović (38), privatni preduzetnik iz Miločaja.
Za razliku od Aleksandra, Javorka Todorović (52) iz Adrana smatra da su cene u marketima ovog meseca čak i uvećane u odnosu na isti period u avgustu:
– Danas sam kupila proizvode za prehranu i higijenu za tačno 6.000 dinara. Početkom meseca uvek idem u nešto veću nabavku a potom dokupljujem namirnice po potrebi. Sada sam za isti iznos kao i prošlog meseca pazarila manje stvari. Sve što sam kupila stalo je u jednu torbu. Osećam da moja kupovna moć opada iz meseca u mesec. Potpuno sam nezadovoljna merama o kojima se govori, ali i opštim finansijskim stanjem u zemlji.
Reč struke
Dok državni zvaničnici naglašavaju da je reč o socijalno odgovornoj politici, u javnosti se već otvara pitanje dometa i održivosti ovakve intervencije. Stručnjaci sumnjaju u spremnost nadležnih da sprovedu kontrolu primene novih propisa. Postavlja se pitanje i o stvarnom broju proizvoda čije će cene biti snižene, s obzirom da je dosta robe i do sada prodavano sa rabatom manjim od propisanog, te potrebe za sniženjem, moguće je, neće ni biti. Takođe, smatraju upućeni, tržište proizvoda koji će zaista biti obuhvaćeni ovim merama, moglo bi pretrpeti značajne promene, te izazvati brojna poskupljenja u drugim sektorima.
U cilju što objektivnijeg pristupa temi i razumevanja pozitivnih i negativnih posledica pomenute uredbe, razgovarali smo i sa ekonomistom Draganom Radovićem, stručnjakom za poreze i probleme sive ekonomije.
– Teško mi je da definišem osnovni problem ove uredbe, s obzirom da je ona, po mom mišljenju, u osnovi pogrešna i gotovo sam siguran da neće dovesti do pozitivnih efekata po potrošačku korpu – izričit je Dragan Radović u svojoj oceni.
On smatra da će pomenuta Uredba imati negativan efekat i postavlja pitanje:
– Nadležni nemaju adekvatan aparat za kontrolu sprovođenja ovih mera. Ko će kontrolisati cene za 20.000 proizvoda u 24 lanca maloprodaje, sa stotinama poslovnica u Srbiji i gotovo duplo više veleprodajnih trgovinskih lanaca?
Sledeći problem je svakako broj procenjenih proizvoda koji će pojeftiniti, smatra naš sagovornik.
– Usvojena uredba se, možda, odnosi na tu količinu artikala, međutim, potrebno je znati da se značajan broj posmatranih proizvoda ni ranije nije maržirao stopom većom od 20 procenata, te logično, u tim slučajevima nikakvog pojeftinjenja neće ni biti. Dodamo li tome najavljeno drastično poskupljenje električne energije u oktobru, te pomeranje granice za ulazak u najskuplju crvenu zonu obračuna, lako se može zaključiti da će ono, prvo kroz direktan finansijski udar na domaćinstva, a potom i na poskupljenje proizvodnih procesa u industriji, u potpunodti anulirati efekte, po najavama, jeftinije potrošačke korpe – dodaje Radović.
To je, smatra on, i narušavanje osnovnih principa ekonomije za koje smo se kao društvo opredelili, ali nudi i neka rešenja u kojima vidi izlazak iz, kako navodi, teške finansijske krize u Srbiji:
– Ovim merama narušeni su osnovni principi slobodnog tržišta i osim što sadrže najprimitivnije elemente politikanstva, njima se, osim direktne štete na kupce i privredu, neće ništa postići. Da bi se ublažila finansijska kriza neophodno je hitno smanjiti akcize na gorivo, smanjiti cenu električne energije i energenata uopšte, zatim, možda i najvažnije, značajno umanjiti poreska opterećenja na zarade radnika. Tako bi se, u kratkom periodu uvećala proizvodnja, snizile cene domaćih proizvoda, povećao broj zaposlenih, smanjio udeo potrošačke korpe u odnosu na prosečnu platu i konačno, povećale zarade radnika i to potpuno prirodnim putem, odnosno, tržišnim zakonitostima i odnosom ponude i potražnje.
Upoređivanje cena pre i posle stupanja na snagu Uredbe o regulisanju marži
Na sajtu ,,Kruga” ali i putem društvenih mreža naš portal je pokrenuo anketu sa pitanjem – da li ste primetili niže cene u prodavnicama i kako ocenjujete da će ove mere uticati na vaš kućni budžet?
S obzirom da se pristigli odgovori na ovo pitanje, poput onih koje smo dobili anketiranjem građana na ulicii, mogu podvesti pod krajnje negativne utiske o novouvedenoj Uredbi, koji se, međutim, dijametralno kose sa izjavama zvaničnika, odlučili smo da kontaktiramo menadžmente trgovina koje posluju na teritoriji grada Kraljeva. Spisak takvih poslovnica objavili smo na početku ovog teksta. Obratili smo im se sa dva pitanja:
1) Kako je nova Uredba uticala na poslovanje vaše kompanije?
2) Da li je moguće izraziti u procentima broj proizvoda koji su pojeftinili u odnosu na broj proizvoda koji su obuhvaćen novim merama?
Eventualni odgovor na drugo pitanje, mogao je objasniti veliko nezadovoljstvo građana koji ne primećuju pojeftinjenja, uprkos brojnim izjavama zvaničnika o drastično smanjenoj ceni potrošačke korpe.
Nažalost, do objavljivanja ovog teksta, odgovor smo dobili od PR službe samo jedne kompanije, ali su i oni naveli da nisu spremni da govore o toj temii.
Analiza računa: cene ipak rastu
To nas je dovelo u situaciju da, koliko smo bili u mogućnosti, sami uporedimo cene pre i posle na osnovu jednog računa izdatog pre 1. septembra.
Tako smo upoređivali cene sa računa izdatog 4. avgusta u trgovini Mega Maxi, koja se nalazi u industrijskoj zoni Šeovac, sa cenama istih proizvoda na dan 4. septembar u istoj radnji, dakle, tačno mesec dana kasnije.
Na računu koji smo koristili za upoređivanje nalazi se 13 proizvoda. Mesec dana kasnije, dakle 4. septembra, tri proizvoda iz prethodne kupovine više nije bilo u radnji. Od preostalih deset, čak sedam je poskupelo, dva su pojeftinila, dok je kod jednog proizvoda cena ostala nepromenjena.
Pojeftinio je pasulj gradištanac, čija je cena sa 319,99 dinara spuštena na 269,99 za kilogram. Pojeftinio je takođe i mleveni biber u kesici od 5 grama sa 44,99 na 30,49 dinara.
Cena je ostala ista jedino za kiselu vodu Mg Mivela zapremine 1,75 litara. Dakle, od 10 proizvoda, sedam je poskupelo, dva su pojeftinila, a jedan je zadtržao istu cenu.
Toalet papir poskupeo sa 249,99 na 326,99 dinara. Flips Clipsy sa 89,99 na 91,99. Cena Smokija sa kikirikijem je uvećana sa 62,99 na 69,49 dinara. Alpska kobasica je poskupela sa 599,00 dinara za kilogram na 679,49 dinara. Kafa Bonito od 200 grama poskupela je sa 389,99 na 439,99. Keks plazma od 150 grama sa 144,99 na 149,99, dok je suncokretovo ulje Iskon poskupelo sa 169,99 na 199,99 dinara.
S obzirom da sa prvobitnog računa nedostaju tri proizvoda, formiraćemo novi račun od preostalih 10 artikala. Ovako gledajući, račun iz 4. avgusta iznosio je 2.251,91, dok je račun od 4. septembra izneo 2338, 4 dinara. Dakle, nakon mesec dana i primenjene Uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, cene su, a na osnovu posmatranog računa, uvećane za 8,66 procenata.
Ovde treba napomenuti da su određeni proizvodi sa računa izdatog 4. avgusta, moguće je, bili na akciji, što mi u pripremi ovog teksta nismo bili u mogućnosti da proverimo. To bi, donekle, moglo da objasni, pa čak i da opravda zatečenu razliku u cenama. Uostalom, ovaj tekst i nema za cilj pozivanje trgovaca na odgovornost, već da skrene pažnju na jedan svojevrsni apsurd i opšte ekonomsko stanje. Naime, uprkos drastičnim merama koje imaju za cilj da pojeftine potrošačku korpu, cene se ipak uvećavaju, a je utisak koji su građani stekli po ovom pitanju, čini se, utemeljen je u realnim pokazateljima.
Aleksandar Raković
U DIS sve skuplje osim maramica i toalet papira
Od kad sam se rodila i do dana danaşnjeg sam zivela u lazi i prevarama ljudi koji vode ovu zemlju, jadnu a mnogo lepu Srbiju. Ja nikako ne mogu da shvatim da najodgovorniji ljudi s vrha se sluze lazima zarad opstanka na vlasti? Takodje mi nije jasno da ovaj narod nikako ne prozre te njihove gnusne prevare. a sve zarad njihovih licnih interesa, zadrzavanja funkcije vlastodrzaca i licnih interesa.. Dajte obicnom narodu rec da kaze sta misli o ovom modernom lopovluku. Stidite se ponasanja vi jaddni vlastoljupci i otimaći.