Stupanjem u brak, romske devojčice najčešće odustaju od školovanja, čime drastično smanjuju mogućnost da se zaposle, ali predstavnici nadležnih institucija tvrde da, na pokušaje da se to promeni – romska zajednica pokazuje otpor i da se zatvara prema pokušajima da se tema dečjih romskih brakova uopšte otvori
Dečji brak predstavlja grubo kršenje prava deteta, posebno devojčica, oduzimanje prava na detinjstvo, obrazovanje, pravilan i potpun razvoj i slobodu izbora, ali činjenica da se, prema aktuelnim podacima Unicefa, čak trećina romskih devojčica u Srbiji trenutno nalazi u dečjem braku predstavlja očigledno neprimenjivanje obaveza koje proističu iz brojnih domaćih zakona i međunarodnih konvencija koje je Srbija potpisala. „Htela ne htela, MORA”. „Niko nju tu ništa ne pita.” – česti su odgovori iz izveštaja „Dečji, rani i prinudni brakovi u Srbiji – propisi, reakcija i prevencija“, koji je prošle godine objavila nevladina organizacija „Praxis“, ali čak i većina pripadnica romske nacionalnosti ne vidi problem u udaji i rađanju pre punoletstva.
Dragana Žikić iz Kraljeva udala se sa 17, a prvo dete rodila godinu dana kasnije. Danas ima 36 godina, samohrana je majka troje dece, od kojih su dvoje osnovci, a najmlađe dete ima tri i po godine. Dragana smatra da – nije požurila sa udajom.
– Rano je sa 12 -13 godina. Ima dosta devojčica ovde u Romskom naselju koje su se udale tako mlade. Moj primer: udaja sa 17 i rađanje prvog deteta nije takav. Lepo je biti mlada mama – sigurna je Dragana koja i svojim sinovima, i jedinoj kćeri stalno ističe važnost obrazovanja koje sama – nije stekla. Na pitanje „zašto“ kaže: „Zato što sam bila glupa“, a zapravo – činjenica je da je rasla u sredini koja još uvek ne prepoznaje
Stupanjem u brak, romske devojčice odustaju od školovanja, čime drastično smanjuju mogućnost da se zaposle, ali predstavnici nadležnih institucija tvrde da, na pokušaje da se to promeni – romska zajednica pokazuje otpor i da se zatvara prema pokušajima sa strane da se tema dečjih romskih brakova uopšte otvori.
Pogledajte VIDEO prilog:
Slavimirka Đorđević iz Romskog naselja 2 u Kraljevu, čija se kćerka udala sa 16, sa 17 postala majka, a sa 19 čeka drugo dete smatra da rani brakovi nisu dobri:
– Moja kerka se rano udala, ali – to nije do mene, pobegli su mi. S druge strane, ja sam njoj tu vezu dozvolila. Dečko je mogao da joj dolazi u kuću. Najvažnije je sada da se ona sa tom porodicom slaže i da dobro živi.
I 76-godišnja Milica Mitrović iz Romskog naselja 2 u Kraljevu smatra da rana udaja nije pitanje za roditelje, već za mlade koji se na rani brak odlučuju. I sama se, navodi, udala sa 13, a prvo dete rodila sa 14.
– Džabe im braniš ako duša ište. Eto, šta meni fali? – pita Milica.
Dvadeset četvorogodišnja Kraljevčanka Aleksandra Nikolić završila je Visoku školu strukovnih studija za vaspitače u Vršcu. Ona je primer da se može sve što se hoće. Aleksandra je primala dve stipendije: vojvođansku – od sredstava EU izdvojenih za projekte inkluzije Roma, a drugu – Romskog edukativnog fonda (REF).
Kao razlog što se devojčice romskog porekla, rano udaju odustajući od školvanja, Aleksandra navodi njihovu nedovoljnu informisanost i to što, nažalost, ima dosta roditelja koji sprečavaju svoju decu, naročito kćerke da se školuju.
– Želim da im poručim da ne treba da se udaju rano. Kao Romkinja, mogu da kažem da bi devojčice i devojke baš trebalo da se školuju i zato planiram da napravim neki projekat kako bih dobila priliku da apelujem na mlade Romkinje da nastave školovanje. Već sam držala radionice na temu ravnopravnosti i diskriminacije za devojke od 18 do 26 godina. Pričala sam im o tome kome mogu da se obrate ako žele podršku za školovanje, kako da reše svoje probleme, zašto su srednje i visoko obazovanje važni za njih same, da im kažem da ne bi trebalo rano da se udaju, da im pričam da postoje stipendije. Ima i Romkinja kao što sam ja, koje ne žele rano da se udaju, već žele da završe fakultete, da rade. Mi ne želimo da ostanu važeči stereotipi kako „Romi znaju samo da pevaju i da se rano udaju i žene“ – odlučno kaže Aleksandra.
U 60 opština i gradova u Srbiji radi više od 100 zdravstvenih medijatora. Sanja Vujičić, od aprila 2018. godine radi kao zdravstvena medijatorka u Odeljenju polivalentne patronaže Doma zdravlja u Kraljevu. Ona ima potpunu sliku i preciznu evidenciju o svim romskim porodicama u okolini, ušla je u svaku kuću, poznaje svako dete, a mnogima je, možda, spasila i život, ubedivši ih da odu kod lekara ili da vakcinišu decu. Zahvaljujući njoj mnoge Romkinje su prvi put otišle na mamografiju ili kod ginekologa, a Sanja posebno pokušava da utiče na mlade Romkinje i njihove roditelje da se ne udaju dok su još premlade za brak i rađanje.
– Ima tu i ranih brakova. To su vanbračne zajednice, jer neki još kao deca stupaju u brak, ali idemo ka tome da ih edukujemo da prvo nađu posao. Tek kad imaju posao, trebalo bi da razmišljaju o braku i normalnom životu – poručuje Sanja.
U Kraljevu nema novijih istraživanja o položaju Roma, pa je i dalje istraživanje o socio-ekonomskom položaju Romkinja, koje je 2014. godine sprovelo udruženje „Fenomena“ iz Kraljeva – važan izvor podataka o njihovom položaju. Istraživanje je pokazalo da je 82% ispitanih mladih Romkinja u Kraljevu – u brak ušlo pre navršene 18. godine, a 60 odsto njih postale su majke pre punoletstva.
To su još porazniji podaci u odnosu na one na nacionalnom nivou, ali – pokazuje to i ova priča, Romkinje možda jesu na dnu su društvenih margina, ali će, kada im se pruži mogućnost, pokazati da mogu, kao i svi drugi, da postižu vrhunske rezultate uverene da brak i obaveze, mogu malo i da sačekaju.
M. M. D.
