Medijska pismenost podjednako je važna za sve generacije i zbog toga bi na razvijanju tih veština trebalo raditi apsolutno podjednako i sa starijim građanima i građankama, smatra Ivana Jelača iz Instituta za medije i različitosti-Zapadni Balkan
Svojim sadržajima mediji današnjice presudno utiču na sva društvena i politička zbivanja. Želeli mi to da priznamo ili ne, mediji danas kreiraju vrednosti, životne stilove, ideje. Zbog toga je važno da razvijamo svoju medijsku pismenost, jer samo tako možemo razumeti poruke koje nam mediji šalju, razumeti na koji način na nas vrše uticaj i donositi svoje odluke.
Medijska pismenost različito se definiše, kaže za portal Krug Ivana Jelača iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan.
– Ključne su tri glupe različitih veština. To su, najpre: sposobnost kritičkog posmatranja i promatranja medijskih sadržaja i, uopšte, informacija sa kojima se svakodnevno susrećemo, zatim veština da se pronađu one informacije koje su nam potrebne, a na kraju, ali ne i najmanje važno – sposobnost proizvodnje medijskih sadržaja, koja je važna kako bismo bili aktivni učesnici društva u kome živimo. Sve su, dakle, podjednako važne i sve su potrebne građaninu kako bi mogao da bude deo jednog demokratskog društva – ističe naša sagovornica.
Razvijanjem medijske pismenosti svi, zapravo, učimo – kako da medije iskoristimo za unapređenje kvaliteta svog života i da sprečimo da mediji koriste nas.
– Zato se i kaže da je to ključna veština 21. veka, iako postoji razlika u generacijama: sa mladim ljudima se dosta radi. Mi u Institutu za medije i različitosti – Zapadni Balkan takođe radimo sa mladima kroz naše programe, iako ne smatramo da je to važno jedino za mlade, već mislimo da je medijska pismenost podjednako važna za sve generacije. Na medijskoj pismenosti trebalo bi raditi apsolutno podjednako i sa starijim grupama građana i građanki – smatra Ivana Jelača.
Pogledajte emisiju: “Mladi i medijska (ne)pismenost:
Sa mladima je taj rad sada deo i školskog sistema, mada medijska pismenost nije u potpunosti ušla u školski sistem: i dalje je na nivou izbornog predmeta, delom zavisna od inicijative pojedinih profesora. U Institutu u kojem radim, poručuje Ivana, radimo za budućnost, za nove generacije koje će biti, ne samo svesnije, nego i odgovorniji građani koji učestvuju u građenju svog društva.
Da treba naći načina da se radi sa svim grupama građana pokazala je, smatra sagovornica portala Krug i pandemija Covida 19, tokom koje su prosto „nabujale“ lažne vesti:
– Ne volim da koristim termin „lažne vesti“, jer ne opisuje dobro šta nam se dešava svakodnevno. To su različiti nivoi dezinformacija, poluistinitih informacija koje nas okružuj. Važno je biti sposoban da se o tim informacijama promisli, da se one preispitaju, provere, korišćenjem različitih medijskih alata, kako bismo mogli da donosimo važne zaključke. Namerno pominjem pandemiju zato što je ta naša sposobnost da proverimo informacije sa kojima se susrećemo – bila važna za zdravlje ljudi. Jednostavno, bilo je toliko različitih informacija koje su mogle da utiču i na odluke ljudi kako da se prema novoj bolesti postave.
Društvene mreže koje su omogućile povezivanje ljudi pokazale su, istovremeno, koliko je tokom pandemije porasla armija ljudi koja bezuslovno veruje onome što pročita na društvenim mrežama. Naša sagovornica saglasna je da, sa jedne strane imamo društvene mreže kao značajno sredstvo da građani budu važni akteri u društvu. Imamo, navodi ona, i medije koji neće uvek i u potpunosti da reprezentuju društvo:
