Dečije igralište ograđeno visokom žičanom ogradom prvi put sam videla u Budimpešti 1998. godine i bila sam užasnuta: “Kakav je ovo zatvor?!” Danas razmišljam drugačije… a šta vi mislite?
Posle dugogodišnjeg zanemarivanja park kod železničke stanice u Kraljevu više nije tamni vilajet kojim noću ni hrabriji nisu smeli da prođu. Za početak je bar osvetljen, na radost putnika namernika, ali i građana Kraljeva koji žive u komšiluku.
U rasvetu parka uloženo je 3,1 milion dinara i još 200.000 u reflektore koji obasjavaju Spomenik otpora i pobede, kaže za Krug Aleksandar Nestorović, direktor JP za uređenje građevinskog zemljišta “Kraljevo” i dodaje:
– Planirali smo da naredne godine uradimo Projekat revitalizacije parka. Ako se tokom godine stvore uslovi za rebalans, možda budemo počeli i radove, ako ne, onda će to biti 2022. godine.
Naš kolega fotoreporter “Večernjih novosti” Goran Šljivić živi u najbližem komšiluku parka. Godinama se ljutio što je park zapušten, agitovao da se nešto preduzme i sa nestrpljenjem očekivao rasvetu u parku, za koji je i praktično i emotivno vezan.
– Moja deca su porasla u tom parku, prvo smo ih izvodili supruga i ja, a kad su odrasli, tamo su sa društvom provodili vreme. To je bilo pre tridesetak godina. Otada do danas park je sve manje održavan. Bio je problem proći noću ne samo kroz parke, nego i pored njega jer su godinama „čkiljila“ samo dva lampiona. Zato sam zadovljan što je park za početak bar osvetljen.
Goran navodi još jedan problem, a to je da je staza koja prolazi sa parkovske strane železničke stanice postala i saobraćajnica i parkiralište za goste obližnjih kafana. Zato apeluje na nadležne da to spreče i uvedu red.
Direktor JP “Kraljevo Aleksandar Nestorović kaže da se ovih dana vode razgovori upravo o tome – šta i kako dalje sa kraljevačkim parkovima. Naime, niko nije dovoljno bogat, a ponajmanje Kraljevo, da bi svake godine ulagao u mobilijar parkova i igrališta, koji vandali noću uništavaju.
– U toku su konsultacije o tome kako ćemo dalje. Znate da smo planirali kompletnu rekonstrukciju dva dečija igrališta i prilagođavanje zakonskim uslovima (opširnije možete čitati U OVOM NAŠEM TEKSTU), planirali smo i obnovu sportskih terena pored Ibra, sledi i uređenje parka pored železničke stanice… Da li, kao što je slučaj u mnogim gradovima u svetu, a od skoro i u Srbiji, igrališta ograditi i noću zaključavati, što povlači dodatne organizacione i finansijske napore, ili sve ostaviti kao što je bilo do sada? Još uvek nismo zauzeli konačan stav, oba rešenja imaju argumente “za” i “protiv” – kaže za Krug Aleksandar Nestorović.
Na temu ove dileme, jedno lično razmišljanje: dečije igralište ograđeno visokom žičanom ogradom prvi put sam videla u Budimpešti 1998. godine i bila sam užasnuta. Pomislila sam: “Kakav je ovo zatvor?! Zar nisu dovoljno ograđeni u stanovima i vrtićima, nego još i kad izađu da se igraju?!”. Danas razmišljam drugačije. U međuvremenu sam putovala još kojegde i videla da je većina parkova koja, osim drveća, ima i druge sadržaje, ograđena i noću zaključana. Toga sam se setila i kada sam nedavno, radeći tekst o kraljevačkim dečijim igralištima, videla izvaljenu ljuljašku za decu u invalidskim kolicima, polomljene klackalice, izvaljene igračke… Dakle, ako ne može drugačije, onda – ograda i ključ. Mada ima i kontraargumenata… Šta vi mislite?
Radmila Vesković
foto: Goran Šljivić
