Dejan Živić Žiži krenuo je danas na hodočašće čiji je cilj prikupljanje pomoći za lečenje šestogodišnjeg Luke Radovića iz Kraljeva
Vođen željom da jednom dečaku omogući lečenje i normalan život, potpredsednik udruženja Pokret Srce heroja, veteran Dejan Živić Žiži (51), poreklom iz Obilića na Kosovu i Metohiji, sa boravištem u Kraljevu, krenuo je danas na hodočašće iz Kraljeva do Manastira Ostrog u Crnoj Gori.
Živić, koji je do penzionisanja bio pripadnik Žandarmerije, za ovo putovanje dobio je blagoslov iz Eparhije žićke, a ispred porte Crkve Svete Trojice u Kraljevu ispratili su ga članovi Pokreta Srce heroja, predstavnici Crvenog krsta, lokalne samouprave, prijatelji, ali i šestogodišnji Luka Radović, šestogodišnji dečak kod kojeg je dijagnostikovan autizam i njegova majka Stefana.
Dejan Živić na sebi nosi garderobu sa obeležjima Pokreta Srce heroja i sa likom Luke kojem su, za transplantaciju matičnih ćelija u bolnici u Turskoj, potrebna tri i po miliona dinara.
Živić će pešačiti preko Ušća, Raške, Novog Pazara, Ribarića, Mehovog Krša, Rožaja, Berana, Bijelog Polja, Mojkovca, Kolašina, a putovanje preko Podgorice i Danilovgrada završiti u Manastiru Ostrog. Njegova je želja da, putujući, što više ljudi upozna sa apelom za pomoć koja je Luki potrebna.
Pre mesec dana članovi Pokreta posetili su porodicu Radović, koja živi u Ribnici i od tada već uspeli da prikupe skoro polovinu potrebne sume – 1.660.000 dinara.
– Nadam se da će nakon završetka ovog mog poduhvata na računu biti dovoljno novca da Luka nastavi lečenje – poručio je Dejan Živić.
Lukini mama i tata, Stefana i Nikola Radović, kažu da je on rastao kao potpuno zdravo dete, sve dok – kad je imao dve godine, nisu primetili promene i odstupanje u njegovom razvoju. Ispitivanja su dovela do dijagnoze iz spektra autizma, a borba roditelja da mu omoguće normalniji život traje već četiri godine, delom i preko Fondacije „Pokreni život“. Uspevaju da se izbore uz pomoć dobrih i plemenitih ljudi, porodica, kumova, prijatelja, škola, preduzeća „Eurotaj’, u kome Stefana radi, njenih koleginica i kolega.
Ne zaboravlja Lukina mama da pomene ni sve dobre ljude koji su pomagali do sada ili će će pomoći ubuduće:
– I zaista, ne postoje reči zahvalnosti za ovo humano delo koje Dejan Živić čini. Bićemo u mislima i molitvama sa njim i molićemo se za Lukino zdravlje. Mi Živića nismo poznavali, čovek nam se sam javio i odlučio da pomogne.
Tokom prvih pet kilometara Živić je danas imao podršku prijatelja koji su pešačili sa njim. Odatle je nastavio sam, sa mislima da „ljubav i dobrota nikad nisu uzalud dati, jer su blagoslov za one koje ih primaju, ali i su za one koji ih daju”.
M. M. D.
