Pet godina prošlo je od smrti Novice Negovanovića, kompozitora, tekstopisca, pevača i harmonikaša čije su pesme ostale deo narodne muzike, ali i čoveka koji je veliki deo svog života i rada vezao za Kraljevo i rodne Adrane.
Članovi Zavičajnog društva Kraljevo, čiji je Negovanović bio predsednik, organizovali su „Trenutak sećanja na Novicu Negovanovića“. Članovi Društva položili su prošlog vikenda venac na njegov grob u Adranima, a potom su se u Kraljevu okupili članovi porodice, prijatelji, kolege i saradnici iz kulture i umetnosti. Sećanja koja su delili govorila su, međutim, manje o priznanjima i titulama, a mnogo više o čoveku iza pesama.
Pevač Raša Pavlović, Negovanovićev kum, smatra da je o njegovoj umetničkoj vrednosti danas gotovo izlišno govoriti.
– Kao kompozitor iskazao se na najbolji mogući način. Jednom sam mu rekao: „Kume, toliko si pesama napravio da si napravio sebi spomenik svojim delima. Takva dela će nadživeti i tebe i dugo govoriti o tebi“ – prisetio se Pavlović.
Govorio je i o njihovim zajedničkim putovanjima po Kanadi, Australiji i Evropi i prijateljstvu u kojem, kako kaže, nikada nisu došli ni do ozbiljne rasprave.
– Govorio sam mu: „Ti si meni kum, ostalo je nebitno. Da li ćemo sarađivati ili nećemo, nije važno. Ja tebe cenim kao kuma“ – ispričao je Pavlović.
„Najviše od svega voleo je zavičaj“
Za Milana Matijevića iz Zavičajnog društva Kraljevo, Negovanovićeva veza sa krajem iz kojeg je potekao bila je jedna od njegovih ključnih osobina.
– Novica je bio neumoran radnik i veliki umetnik, ali je najviše od svega voleo zavičaj, voleo je Kraljevo i u njemu je ostao – rekao je Matijević.
Predsednik Zavičajnog društva Kraljevo Goran Pavlović rekao je da sećanje na Negovanovića za Društvo nije samo pogled unazad.
– Podsećanjem na čoveka koji je sebe nesebično davao društvu i zajednici, kao i na vrednosti koje je predstavljao, ostavljamo dobar uzor mladim naraštajima – rekao je Pavlović.
Od pesama do „Zlatnih harmonika“
O Negovanovićevoj vezi sa Kraljevom govorio je i Miloš Milišić, pomoćnik gradonačelnika za kulturu, podsećajući da je pripadao retkim autorima koji su istovremeno pisali tekstove, komponovali i izvodili svoje pesme.
– Novica Negovanović je svoj talenat i majstorstvo poklanjao i našoj zajednici. Grad Kraljevo je uvažio njegovu inicijativu da se u Kraljevu osnuje festival harmonike i već šest godina Kulturni centar „Ribnica“ organizuje „Zlatne harmonike“, na kojima se dodeljuje i nagrada „Novica Negovanović“ za mlade harmonikaše – rekao je Milišić.
Prema njegovim rečima, na taj način grad čuva ime i delo Novice Negovanovića, iako smatra da njegovom stvaralaštvu takva pomoć da bi opstalo nije potrebna.
– On je svojim delom svakako upisan u večnost naše muzike i ovog grada – rekao je Milišić.
„Nije otišla legenda, otišao je veliki čovek“
Posebno lično bilo je sećanje njegove sestre Zorice Petković. Ona je ispričala da je posle bratovljeve smrti čitala i čuvala tekstove sa naslovima poput „Legenda je otišla u legendu“, ali da Novicu nije želela da pamti samo kroz takve odrednice:
– Ne, nije otišla legenda. Otišao je veliki čovek. Takav se ne rađa.
Ona je podsetila da je Negovanović bio prvi predsednik Upravnog odbora Zavičajnog društva i da je njegov autoritet okupljao ljude.
– Kada je Novica bio predsednik, spisak članova Zavičajnog društva se višestruko povećao. Nismo dolazili samo zato što je Novica bio legenda, nego zato što je imao autoritet među nama i kao čovek i kao muzičar – kazao je Matijević.
O njegovom odnosu prema novcu i sopstvenom stvaralaštvu govorila je kroz epizodu vezanu za seriju „Selo gori, a baba se češlja“. Kako je istakla, jedan od sačuvanih tekstova govri kako je Radoš Bajić je po završetku serije od Negovanovića zatražio račun kako bi mu bile plaćene kompozicije korišćene u seriji.
Negovanović je, kako je ispričala njegova sestra, odbio da uzme novac, zadovoljan time što će u odjavnoj špici biti navedeno ko je komponovao pesme.
– To govori o njemu kao čoveku. Nije bio pohlepan za novcem, bio je duša od čoveka – kazala je Petković.
Na skupu su o Novici Negovanoviću govorili i Sreten Jovanović, Dragan Bataveljić, Radoslav Premović, Dragoljub Marković, Boris-Boćo Čolović i drugi, a prisustvovali su i predstavnici više kulturnih i zavičajnih udruženja i Mesne zajednice Adrani.
Negovanović je za života poneo i priznanje zaslužnog građanina Kraljeva. Pet godina nakon njegove smrti, ono što je ostalo iza njega ipak se najmanje može svesti na funkcije i priznanja: iza njega su ostale njegove pesme, ljudi koji ih pevaju i zaduga još sećanja onih koji su ga poznavali, ali i mnoštvo onih koji će g se sećati, iako nikada nisu imali priliku da ga upoznaju, već samo osećaju i vole njegove pesme o Moravi, selu, ljubavi, tuzi i sreći.
„O ovakvim ljudima vekovi će zboriti“, poruka je članova Zavičajnog društva Kraljevo.
M. M. D.
