Neki ljudi ne odu kada ih ispratimo, već ostanu u pesmama koje se pevaju godinama posle toga, u sećanjima koja se prenose i u osećaju da su i dalje tu, među nama. U Kraljevu je takvo i sećanje na Predraga Živkovića Tozovca, pet godina nakon njegovog odlaska.
Zavičajno društvo Kraljevo organizovalo je danas u Gradskoj kući skup povodom pet godina od smrti ovog istaknutog muzičkog umetnika i zaslužnog građanina Kraljeva.
U sali Gradske uprave okupili su se članovi društva, njegovi prijatelji i školski drugovi, kako bi se prisetili života i dela umetnika čije pesme i danas žive među ljudima.
O značaju zavičaja i mestu koje Tozovac zauzima u kolektivnom pamćenju govorila je Dragana Tipsarević iz Zavičajnog društva Kraljevo:
„Ivo Andrić je zapisao da je čovek zavičajno dužan dokle god je živ. Naš veliki nobelovac je time potvrdio ono što svi osećamo – da je zavičaj trag u duši i da mu se, ma gde živeli i ma gde nas život odveo, uvek vraćamo. Ali isto tako, zavičaj ima obavezu da prepozna i pamti one ljude zbog kojih se i sami osećamo ponosnije kada pročitamo da su rođeni baš ovde, u našem gradu.
Kada neko makar jednom čuje pesmu „Kraljevo, zavičaju“, zna da je njen autor Predrag Živković Tozovac, veliki umetnik i Kraljevčanin. Zato Zavičajno društvo danas, ovim malim pomenom, želi da oda poštu našem sugrađaninu i da ga sačuva od zaborava.“
O Tozovčevom stvaralaštvu, ali i ličnosti, govorio je i pevač Raša Pavlović, koji je podsetio na širinu njegovog umetničkog i ljudskog izraza:
„Moglo bi mnogo da se govori o Tozovcu – o velikanu estradne scene, kompozitoru, harmonikašu, umetniku koji je ostavio bogat opus u narodnoj muzici, kako komponovanoj, tako i izvornoj. Bio je i solista Radio Beograda, sa velikim brojem trajnih snimaka koji su ostali u fonoteci. Sve se o njemu može reći u superlativima.
Ali ono što ga je posebno izdvajalo bio je njegov duh – bio je veliki šeret, duhovit, pun života. Postoje brojne anegdote iz Kraljeva, iz školskih dana, iz druženja, koje ga možda i najbolje opisuju.“
Pavlović se prisetio i ličnih susreta sa Tozovcem:
„Sećam se jedne situacije – pevam ja neku pesmu koju sam snimio za Radio Beograd, a on sluša i kaže jednom Kraljevčaninu: ‘Uh, što ovaj mali dobro peva.’ Ovaj mu kaže: ‘Pa ne znam baš koliko je mali’. Tozovac pita: ‘Odakle je?’ Kažu mu – iz Obrve i on se oduševi. Nije ni znao u tom trenutku da smo, praktično, zemljaci.
Često smo se čuli, znao je da me pozove, da razgovaramo – o muzici, ali i o životu. Bio je čovek širokih pogleda, nikada uzak u razmišljanju, uvek otvoren i spreman na razgovor. Mnogo je dao i ostavio iza sebe – i zato mu hvala.“
Tozovčevi školski drugovi rado se sećaju, kako kažu, nekada mirnog i povučenog dečaka.
Jedan od njih, Milan Matijević iz Zavičajnog društva Kraljevo, priseća se školskih dana i vremena kada je kraljevačka Gimnazija bila na mestu današnje Gradske uprave.
„Bio je dobar drug. Stasom malo krupniji od mene, miran, povučen. Živeo je u porodici koja je nosila težak teret: njegov otac, čika Svetozar, streljan je u ratu. Došao je iz Kragujevca u Kraljevo tridesetih godina prošlog veka. Pisao sam knjigu o kraljevačkim kafanama i Predrag mi je tada mnogo toga ispričao, donosio mi je i slike“, kaže Matijević.
Na pitanje da li se još tada videlo da će postati muzičar, odgovara:
„Nismo to tada posebno primećivali, ali ima zanimljivih detalja. Kada smo kao đaci išli na radne akcije, on je svirao harmoniku. Sećam se kako smo sa pionirskim rukovodiocem Miketom Simovićem išli na obalu Ibra, da zalivamo sadnice. Dok smo marširali Čika Ljubinom ulicom, on je svirao koračnice, a mi smo pevali i galamili. Tako je to išlo.“
Dodaje da je Tozovac bio i dobar učenik.
„Imam čak i njegov izveštaj iz prvog razreda gimnazije. Ja sam bio u odeljenju I-4, on u I-2. Te godine je upisano oko 600 učenika. Gimnaziju je završio kao vrlo dobar đak 1954. godine. Kasnije smo zajedno upisali Ekonomski fakultet u Beogradu. Završio je prvi stepen, a onda se okrenuo muzici. U početku je pevao šlagere. Ostali smo u kontaktu i kasnije“, priča Matijević.
Prema njegovim rečima, Tozovac je bio i jedan od inicijatora osnivanja Zavičajnog društva Kraljevo.
O poreklu i životu porodice Živković govorio je i Miloš Milišić, pomoćnik gradonačelnika Kraljeva za kulturu, osvrnuvši se na, kako kaže, sve češće netačne navode koji se pojavljuju u javnosti.
„U poslednje vreme pojedini portali pišu neistine o mestu gde je Tozovac odrastao. Njegov otac, Svetozar, svirao je u kafani ‘Korzo’, na mestu gde je danas Privredna komora. Ta kafana je imala i smeštaj za muzičare i tu je porodica živela, tu je i rođen Predrag Živković Tozovac. Nakon što mu je otac streljan na Lagarskom groblju, njegova majka se sa njim preselila u iznajmljeni stan u Obilićevoj ulici. To nikada nije bila njihova kuća, kako se danas pogrešno predstavlja“, naglašava Milišić.
Dodaje da se porodica tu zadržala do pedesetih godina, kada je Tozovac otišao na studije u Beograd.
„Nakon toga se praktično nije vraćao da živi u Kraljevu. Pre nekoliko dana razgovarao sam sa njegovom suprugom, sa kojom je proveo 45 godina. Rekla mi je da nikada nije pominjao da ima bilo kakvu imovinu u Kraljevu — jer je nije ni imao. Zato apelujem da se ne iznose neistine. Postoje ljudi koji pamte, postoje dokumenta. Neka se pitaju oni koji znaju, poput Milana Matijevića, umesto da se pišu proizvoljne stvari“, kaže Milišić.
On ističe i da je grad Kraljevo Tozovcu odao priznanje za njegov doprinos.
„Grad je ispoštovao Tozovca, dodeljena mu je diploma zaslužnog građanina. On jeste važan deo naše kulturne i muzičke baštine.“
Predrag Živković Tozovac preminuo je 6. aprila 2021. godine u Beogradu, u 86. godini života.
Rođen je 22. januara 1936. godine u Kraljevu, gde je proveo detinjstvo i mladost, završio osnovnu školu i gimnaziju, dok je studije ekonomije pohađao u Kragujevcu.
Muzikom je počeo da se bavi još kao dečak – svirao je harmoniku, kasnije trubu i bubnjeve, a profesionalnu karijeru započeo je 1965. godine.
Tokom karijere snimio je veliki broj ploča i održao stotine koncerata u zemlji i inostranstvu. Autor je pesama koje su postale deo kolektivnog pamćenja, zbog čega je stekao i zvanje narodnog umetnika.
Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su titula zaslužnog građanina Kraljeva (2012) i Zlatni mikrofon Radio Beograda (2018).
Skup u Kraljevu bio je, kako su organizatori istakli, mali, ali iskren čin sećanja na umetnika koji je obeležio jedno vreme i koji u tom vremenu i dalje traje.Tozovčeve pesme, u međuvremenu, nastavile su da žive. I danas, gotovo da ne prođe dan da se na radiju ili televiziji ne čuju stihovi njegovih najpoznatijih numera: „Jesen u mom sokaku“, „Ti si me čekala“, „Ovamo cigani“, „Prazna čaša“, „Oči jedne žene“, „Mirjana“, „Ide Mile Lajkovačkom prugom“… Čak i oni koji nisu ljubitelji narodne muzike, znaju makar jednu njegovu pesmu. I to je, možda, najtačnija mera jednog umetnika.
M. M. D.
