2. decembar 2020.
„Ja ću čekati, moj andjele, moje srce oseća da si živa, a ako Bog sluša moje srce, vratićeš se odnekud, ovde gde pripadaš, gde te svi volimo!“, reči su Vesne, majke Biljane Đorić koja je netragom nestala u Kraljevu na današnji dan 2015. godine
„Da li će našim mukama ikada doći kraj“, pita se često, u ime roditelja sve nestale dece, često Vesna Đorić. Na društvenim mrežama, njene reči upućene kćerki Biljani koju traže već pet godina – ostaju bez odgovora. Nema ih ni policija, iako Vesna, kako ističe, samo jedno želi, da se Biljana javi. I pet godina od nestanka, Vesna se nada Biljaninom osmehu i zagrljaju.
„Ako nekako do tebe dođu reci majke tvoje, daj mi znak da si me čula, daj srcu novu snagu. Ja ću čekati, moj andjele, majkino srce oseća da si živa. Ako Bog sluša moje srce, vratićeš se odnekud, ovde gde pripadaš, gde te svi volimo!“, jedna je od Vesninih poruka upućenih Biljani.
„Srce mamino, ako možeš, nađi način, oteraj bol sestrama i bratu, ni majčino srce više ne može da izdrži“, prosto moli Vesna Đorić, majka tada devetnaestogodišnje devojke koja je nestala u Kraljevu 2. decembra 2015. godine.
„Biljo, daj majci znak ako si u mogućnosti, jer je preteško. Ne zna majka ništa, niti ima bilo kakav trag. Da li si gladna, žedna, da li ti je hladno, da li te neko matretira, da li postoji način da se javiš. Sva ta pitanja progone majku. Molim sve ljude velikog srca, ako imaju bilo kakvu informaciju da mi se jave. Nedostaješ previše.Ti si moj zivot bez koga ne mogu“, reči su koje kidaju dušu.
Vesna stalno ističe i preko medija apeluje, u nadi da je Biljana živa i da će pročitati njene reči, da joj porodica šalje blagoslov za sve što želi, istovremeno joj upućujući molbu da se javi, a ako ne želi – da im da bar neki znak.
– Poštovali bismo svaku njenu odluku – ističe Vesna – jer sve ove godine ništa ne znam o mom anđelu. Sigurna sam bi se javila da ima načina. Ne bi ona mogla da izdrži da ne pita za sestre i brata. Zato još jednom molim one koji nešto o njoj znaju da se jave. Zamislite da se ovo dešava vašim sestrama, majkama? Neću odustati i boriću se do poslednjeg atoma snage da saznam istinu. Biljo,volimo te puno i čekamo da nam se javiš i izbaviš nas iz ovog pakla. Znaj da živimo za taj dan i tvoj poziv i znamo da nas nećeš izneveriti. Ako ovo čitaš, Biljo, samo mi se javi, ne moram da te vidim, samo glas da ti čujem, da znam da si živa, pa dalje živi svoj život, niko to neće da ti brani. Volimo te – vapaj je majke koja sada sa porodicom živi u Kragujevcu i u magnovenju pamti tu strašnu noć 2. decembra 2015. godine. I te večeri bili su u Kragujevcu u kojem je Vesna brinula o bolesnoj majci.
Uveče, drugog dana decembra pre pet godina, Biljana Đorić ostavila je svoj mobilni telefon i pasoš, na trafici – menjačnici u prostoru nekadašnje kafane „Zadužbina“ u Kraljevu. Radnici je, navodno, rekla: „Doći će neko ovo da uzme“. Biljanini roditelji Vesna i Goran, nisu ni znali da je iz Kosovske Mitrovice gde je, na prvoj godini studija na Ekonomskom fakultetu tog dana imala kolokvijum, njihova kćerka krenula za Kraljevo.
– Sa odličnim uspehom završila je Medicinsku školu u Kraljevu. Nikada nije bila problematično dete. Pominjala je, kada smo se poslednji put te nedelje videli u Kosovskoj Mitrovici, gde smo je posetili, kako su lepe crkve, citirala neke delove iz Biblije, a to nije radila ranije – priseća se Vesna Đorić.
Sa majkom je Biljana kontaktirala poslednji put posle kolokvijuma u četvrtak 2. decembra 2015. oko 14 časova. Bila je zadovoljna kako ga je uradila. Zašto je, ne obavestivši roditelje iste večeri iz Kosovske Mitrovice krenula za Kraljevo, nikome nije poznato. Uglavnom, na pozive majke, sa kojom je ranije umela da se čuje i po nekoliko puta dnevno, Biljana više nije odgovarala. Majčinskim instinktom Vesna oseća da nešto nije u redu, a kada se (nakon poruku poslate na Biljanin broj da će, ako joj se kćerka ne javi za pet minuta pozvati policiju) neko ipak javio, Biljana je shvatila da ima razloga za paniku. Jer, javila se radnica iz trafike u kojoj je njena kćerka ostavila svoj pasoš i mobilni telefon, poručujući da će po te stvari „neko doći“.
Put od Kragujevca do Kraljeva, prijava nestanka kćerke policiji… Bila je to prva od besanih noći i agonije koja traje i posle četiri godine. U strahu da je digla ruku na sebe, roditelji su angažovali ronioce koji su mesecima pretraživali Ibar. Pretražena je okolina, napuštene kuće. Jedna od mogućnosti koja se ne isključuje jeste da je Biljana otišla u neki od manastira, pa je porodica, kako navodi Vesna, obišla sve manastire u Srbiji, Crnoj Gori, BiH. U nekima je, kaže Vesna, saznala da bi, ako je Biljanina želja po dolasku u manastir bila da ne treba da se zna da je ona tu, ta želja bila poštovana.
Na muci porodice čiji su svi praznici obojeni tugom, zato što nisu kompletni i ne znaju hoće li ikada više biti, mnogo vidovnjaci, gatare, neki ljudi sa „dobrim vezama“ pokušavali su da zarade. Nijedna od potraga za Biljanom, nažalost, do danas nije dala rezultate, a Biljanin, sada devetogodišnji brat Bogdan, ipak, svake noći pred spavanje svojoj majci postavlja pitanje: kada će sestra da mu se vrati?
Ide zima, praznici, kada su porodice na okupu. Kod Đorića nema težih i lakših dana, ali su ti praznični posebno teški. Krajem 2018, pred novogodišnji doček, Vesna je pisala:
– Nova godina, svi smo na okupu, samo tebe nema. Kako je nama, da li možeš da zamisliš? Majka ceo dan plače i maštam kako se spremaš za doček. A sada razmišljam gde si, da li si gladna, da li ti je hladno? Moli te majka, daj mi neki znak bar da si živa, da misliš na mene, olakšaj majčinu bol. Znaj da si mi stalno u mislima i čestitam ti Novu godinu, gde god bila samo da si mi živa i zdrava. Volimo te svi. Čeka će majka celu noć bar neki znak. Sve ti je oprošteno. Ljubim te puno, puno.
Odgovora koji Đorići najviđe priželjkuju i dalje nema, a uteha koju im svojim komentarima na društvenim mrežama ostavljaju ljudi koji saosećaju sa njima, samo je način da se preživi dan u nadi da će im se jednom, živa i zdrava javiti njihova, sada već 24-godišnja kćerka. Bio bi to poziv koji bi mogao opet da vrati radost u kuću Đorića koji, osima najstarije Biljane, imaju još dve kćerke i sina. Taj poziv imao bi moć da izbriše bar deo tuge sa kojom svi oni žive – pet, za njih beskrajno dugih i teških godina.
M. M. D.
