„Pesnik je svedok senki i svetlosti – i ne bira lak put, već onaj koji boli, opominje i otvara dubine“
U prisustvu ljubitelja poezije i književnosti, u svečanoj sali Gradske uprave u Kraljevu predstavljeno je nova zbirka pesama „Stranputice“ pesnika Aleksandra Marića, prošlogodišnjeg dobitnika prestižne nagrade „Zlatna struna“ na Smederevskoj pesničkoj jeseni.
Promociju je organizovao Kulturni centar „Ribnica“, a centralni govornik bio je književnik, profesor i istaknuti tumač duhovne misli, dr Vladimir Dimitrijević, koji je sa dubokom posvećenošću analizirao Marićevu poeziju i otvoreno govorio o temama koje prevazilaze samu književnost.
Analizirajući pesme „Savindan“, „Zaseda“ i „Ulazak“, Dimitrijević je ukazao na duboku osećajnost autora i njegovu sposobnost da sagleda svet kroz tragičnu perspektivu. Oslanjajući se na reči filozofa Žarka Vidovića da svest nije proizvod razuma, već osećanja, on zaključuje da je upravo ta vrsta osećajnosti ono što Marićevu poeziju čini živom, istinitom i potresnom.
Kada je razgovor o knjizi prešao u širi kontekst: pomenuti su i Pasternak, Laza Kostić, Milan Rakić, Helderlin, kao i odnos poezije prema ekonomiji i novim tehnologijama. U tom duhu, Dimitrijević citira Noama Čomskog, koji veštačku inteligenciju naziva „najvećom intelektualnom krađom u istoriji čovečanstva“, ukazujući da pesnici i dalje imaju posebnu misiju u vremenu tehnološke dominacije.
– Pesnici žive na marginama, ali će poezija preživeti sve. Kada struje nestane, ostaće reči koje greju i vode – poručio je Dimitrijević, zaključivši da je Marićeva knjiga jedan od tih plamenova.
Pesnik o nagradama: Između podsticaja i tereta
Aleksandar Marić je, pored interpretacije nekoliko pesama, iskreno govorio i o ličnom doživljaju nagrada. Podsećajući na priznanja poput „Prvenca“ (SKC Kragujevac), nagrade „Bogdan Mrvoš“, „Godišnje nagrade KK Kraljevo“, „Gordane Todorović“ i nagrade Matice srpske – Društva iz Crne Gore, rekao je:
– Nagrade su neka vrsta potvrde, ali i teret. Pesnik mora da ih „odboluje“, inače postaju balast, koji lako podgreje sujetu i odvede ga sa puta stvaranja.
„Istinska poezija ne traži priznanje – ona traži čitaoca koji se ne plaši dubine.“
M. Milosavljević – M. M. D.
