Obrazovna struktura nezaposlenih Roma izrazito je nepovoljna, jer je na evidenciji 92% Roma i Romkinja bez kvalifikacija ili niskokvalifikovanih, ali oni postaju sve aktivniji tražioci posla, ocenjuju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje
Na evidenciji kraljevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje koja pored Kraljeva obuhvata i ispostave u Vrnjačkoj Banji i Raški, nalaze se 772 osobe romske populacije, od čega su 51 odsto žene. U odnosu na ukupan broj nezaposlenih na nivou filijale, koji je negde oko 12.000, učešće Roma u ukupnoj nezaposlenosti je 6,9 odsto, a u samom Kraljevu, gde broj nezaposlenih sada zvanično iznosi oko 7.700, učešće Roma u ukupnoj nezaposlenosti je oko 7,2 odsto.
Obrazovna struktura nezaposlenih Roma izrazito je nepovoljna, jer je na evidenciji 92% Roma i Romkinja bez kvalifikacija ili niskokvalifikovanih.
– Onih koji imaju srednju stručnu spremu, dakle, završili su trogodišnju ili četvorogodišnju srednju školu ima svega sedam odsto na evidenciji nezaposlenih, Roma sa šestim stepenom stručne spreme (sa završenim trogodišnjim strukovnim studijama) ima ih 0,1 odsto, a sa završenim osnovnim akademskim studijama 0,3 odsto – ističe Aleksandra Božović ,načelnica Odeljenja za posredovanje pri zapošljavanju i planiranje karijere filijale NSZ u Kraljevu. .
Za tržište rada koje zahteva kvalifikovane radnike sa određenim posebnim znanjima i veštinama, potrebno je mnogo raditi sa romskom populacijom na evidenciji, ističe naša sagovrnica:
– Samo njihovo evidentiranje kod naše službe u poslednjih pet godina je poraslo i to nema negativnu konotaciju. Nacionalna služba za zapošljavanje primenjivala je mnoge podsticajne aktivnosti i radionice kako bi privukla što veći broj nezaposlenih Roma i Romkinja da dođu, da se prijave na evidenciju i da se tako njima omogući jednak pristup kao i ostalim licima za uključivanje u tržište rada, obuke i ono što predstavlja politiku zapošljavanja.
Za romsku populaciju, kao i za ostale nezaposlene koji imaju srednju stručnu spremu, organizuju se obuke za aktivno traženje posla. Cilj te obuke je njihova priprema za svet rada kroz pisanje radne biografije i za intervju sa poslodavcem. Ovu obuku, za prvih 10 meseci ove godine prošlo je 16 Roma, od toga šest žena.
Pogledajte VIDEO prilog:
Najprimamljivije obuke za romsku populaciju su motivaciono-aktivacione obuke koje su u ovoj godini prošle 52 osobe, od čega 30 žena. Popularan je, saznajemo, i trening samoefikasnosti.
– To je dvodnevna obuka gde savetnik za razvoj i planiranje karijere, diplomirani psiholog razgovara sa romskom populacijom i na detaljan način pokušava da im pomogne u karijernom vođenju i da ih osvesti kako bi oni promenili fundamentali stav da „ne moraju da uče, šta će im škola“. Dakle, sve to utiče na jednu vrstu motivacije i daje zaista pozitivan rezultat koji mi, iz godine u godinu, i primećujemo.
Aktuelne su i obuke za tržište rada: obuke na zahtev poslodavca, edukativne obuke u poslovnom centru koje se odnose na sve nezaposlene, uključujući i Romkinje i Rome, koji žele da pokrene sopstveni biznis. Ove godine je taj broj duplo veći u odnosu na 2017. godinu, ističe naša sagovornica:
– Nije to neki veliki broj, u ovoj godini šest lica romske populacije odlučilo se za subvenciju za samozapošljavanje, od čega su dve žene. Olakšavajuća okolnost je da je javni poziv prilagođen njima, jer pored poziva koji imamo za ostala lica imamo poseban javni poziv za subvencije za samozapošljavanje za romsku populaciju. Subvencija za njih iznosi 250.000 dinara, a imaju olakšavajuću okolnost u odnosu na ostala lica na evidenciji, jer Romi mogu da registruju i trgovinsku delatnost zato što je negde Romima to i urođeno. Naravno – ne samo trgovina. Tu su i proizvodne delatnosti, proizvodnja veša, imamo različitih primera gde se menja i ta svest među njima.
Na pitanje: da li su Romkinje dvostruko diskriminisane u procesu traženja posla, imajući u vidu stereotipe da je ženi, Romkinjama posebno, mesto – samo u kući, Božović odgovara:
– Toga je bilo, ali su sada Romkinje motivisanije za rad u odnosu na Rome. Sama žena, kao žena, je svesna toga da je potrebno da deca bolje žive, da je potrebno da i su im uslovi življenje u samom domaćinstvu bolji, tako da su one jako motivisane i to se vidi kroz samo njihovo učešće u našim merama aktivne politike zapošljavanja. Kada su u pitanju i obuke, i finansijske mere – one se bore, žele da menjaju stavove.
Romi rano osnivaju bračne zajednice, rano dobijaju decu i vrlo često smatraju da Romkinje ne treba da imaju posao i da zarađuju Međutim, ističe naša sagovornica, i njihova svest se menja u smeru prihvatanja da žene mogu podjednako da doprinose kućnom budžetu, kao i da očevi mogu da brinu o deci.
– Evidentan je pomak, kažu nadležni, ocenjujući da zbog siromaštva nije onakav kakav bi trebalo da bude u ovom periodu, jer siromaštvo takođe utiče na to da nedovoljno upućuju decu u važnost obrazovanja, jer smatraju da su im skupe knjige, da školovanje, srednjoškolsko i fakultetsko zahtevaju sredstva, pa i to utiče takođe na samu sliku kada je u pitanju ulaganje u decu, ulaganje u buduće akademske građane, na kraju krajeva, kojih ima više u odnosu na period od prethodnih pet godina na evidenciji.
Pitali smo: Da li se Romkinje Romi zaista i zapošljavaju i koja preduzeća ih primaju u radne odnose ili i dalje postoje stereotipi kod poslodavaca kakvih je bilo ranije? Naša sagovornica ocenjuje da se – menja tržište rada. Veća je ponuda slobodnih poslova, veća je potreba za radnicima, takođe, postoje i migracije:
– Apsolutno ne primećujemo nikakvu diskriminaciju kada je u pitanju prijem Romkinja i Roma u radni odnos. U Kraljevu postoje jake društveno odgovorne kompanije koje zapošljavaju veliki broj Roma i Romkinja. To su Leoni, Eurotaj, Radijator-inženjering, Amiga, Gir. Kao povratne informacije dobijamo da su to jako posvećeni, kvalitetni radnici i čak, verujte, kada razgovaramo o prijavi potrebe za zapošljavanjem i uslovima kojo je potrebno da ispunjavaju, nama navedene kompanije i ostale kažu: „Molim vas, pošaljite nam lica iz romske populacije!“ Mogu da kažem izuzetan rezultat. U prvih 10 meseci ove godine zaposlena su 82 Roma kroz direktno posredovanje u zapošljavanju, što podrazumeva veliko učešće u navedenim kompanijama i u ostalim manjim preduzetničkim i porodičnim firmama. Naravno, najviše se zapošljavaju u proizvodnim procesima kao operateri, bilo da je u pitanju tekstilna industrija, gde su Romkinje zaposlene, a isto tako i Romi, obzirom da se i u tekstilnoj industriji traže muškarci pored žena, a isto tako i u metalskoj, mašinskoj, industriji proizvodnje kablova. Zaista su Romkinje i Romi traženi radnici. I sami Romi su zainteresovaniji: češće dolaze u NSZ i prešli su u aktivnije tražioce zaposlenja.
Ima li poslodavaca koji ne žele da zapošljavaju Rome?
– To su možda neki poslodavci koji se bave proizvodnjom hrane. To je nešto što je ostalo (od stereotipa), eventualno, ali ne svi. Možda neki iz oblasti pekarstva, rada sa hranom. Verovatno se plaše da li bi takvi radnici mogli da poštuju higijenske uslove, jer siromaštvo, loši uslovi života, nedostatak vode u kućama, sve to utiče na, možda, stereotipe koji i dalje postoje, ali to se odnosi pre svega na higijenu.
Postoje, naravno, i mišljenja da su Romi uglavnom prijavljeni na evidenciju nezaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, sa motivom ostvarivanja prava po osnovu nezaposlenosti, a ne traženje posla. U svakom slučaju – veliki broj njih i dalje se ne nalazi na evidenciji nezaposlenih, a za posao zarađuju radeći teške, nedovoljno plaćene i najmanje cenjene poslove: sakupljanje sekundarnih sirovina, razne sezonske, fizički teške poslove, bave se uličnom ili prodajom na pijacama ili se – bave muzikom.
M. M. D.
