Kružna staza dužine je oko 450 metara i obeležena putokazima, a prolazi kroz gradsku šumu i upoznaje nas sa zanimljivim svetom u njoj
Lokalitet „Ravni gaj“, površine oko tri hektara na imanju Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić” u Kraljevu, nalazi se između Vodotornja i fabrike „Leoni“. Na nekoliko sati zavirili smo u ovu gradsku šumu (nedaleko od lokaliteta i, odskora, memorijala Popov potok) i sa đacima i profesorima kraljevačke Šumarske škole istražili kako su, u okviru projekta „Šume bez požara“, koji realizuju zajedno sa Dobrovoljno vatrogasnim društvom Kraljevo, pokušali da apeluju na sve građane da poštuju osnovne uslove zaštite prirode na ovom prostoru i opšta pravila ponašanja koja su označena nizom znakova na postavljenim tablama.
Pogledajte VIDEO prilog:
Prema rečima Milana Žarkovića, profesora u kraljevačkoj Šumarskoj školi, poučna staza dobila je ime Ravni gaj, jer se tako nekada zvao ovaj potez koji pripada Poljoprivrednoj školi „Dr Đorđe Radić“. To je, zapravo, gradska šuma, čijegg postojanja možda nisu svesni ni mnogi građani Kraljeva.
– To je jezgro ostataka starih šuma koje su tu nekada bile, a mi mislio da je potrebno da se one sačuvaju za neke buduće generacije u izvornom obliku. U taj zadatak trebalo bi da budu uključeni i građani kao ciljna grupa koja će to na neki način čuvati, uređivati i sređivati, jer ova šuma ima socijalnu funkciju, omogućava rekreaciju i da se ljudi u njoj upoznaju sa biljnim i životinjskim svetom kad god dođu ovde da prošetaju – kaže Žarković.
Profesor Vladimir Stojnić ističe da su, zbog toga što je Šumarska škola u Kraljevu, kao obrazovna institucija koja školuje kadrove iz oblasti šumarstva, jedinstvena u Srbiji i okuplja decu iz svih krajeva zemlje, smatrali da je izraz „poučna staza“ primeren njenom sadržaju.
– Hteli smo da učenicima (prvoj radionici prisustvovali su učenici Šumarske škole, drugoj će učenici Poljoprivredne, a trećoj đaci OŠ „Dimitrije Tucović) koji su iz različitih krajeva Srbije pokažemo kako mogu i u svojim mestima da zaštite ovakve šumske oaze u urbanim sredinama – pojašnjava profesor Stojnić.
Jana Obradović iz Sibnice (opština Rekovac), učenica drugog i Vukašin Uzelac iz Kraljeva, učenik trećeg razreda Šumarske škole kažu da im je ova radionica pomogla da usvoje kako upravljanje šumom ima za cilj očuvanje prirodne, ambijentalne i istorijske vrednosti ovog kulturnog dobra jer, kako se na postavljenim znacima ističe „samo zdrava i stabilna šuma može obezbediti potpuno usklađivanje aktivnosti svih korisnika ovog prostora“.
Postavljeno je ukupno 13 tabli i na svakoj od njih postoji pouka o tome šta u narednom periodu treba raditi, pojašnjava profesor Žarković. Važno je, kako je pojašnjeno na radionici, da šumu ostavimo onakvom kakvo smo je zatekli. Zato i postoje znaci upozorenja na svakoj tabli, od one da su zabranjeni pušenje, loženje vatre ili odlaganje smeća u šumi.
Poučna staza izrađena je kao deo aktivnosti na projektu „Šume bez požara” u okviru programa EKO SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, uz podršku švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Ova staza sa različitim poučnim porukama je možda i jedinstvena u Kraljevu, a posetioci koji požele da je posete mogu to da učine iz dva smera: prilazom sa parkinga kompanije „Leoni” ili stazom koja od zgrade Vodotoranj vodi ka žui (gde se i nalazi prva postavljena tabla). I ne zaboravite „od hrastovrg drveta čovek možem napraviti hiljadu stvari, ali ne može napraviti žir”.
M. M. D.
