Koliko umetnost izvitoperuje društvena zbivanja, a koliko se njihovi akteri koriste umetnošću i koliko od čitave igre uticaja jednog na drugo zaista ostaje vidljivo, osnovna je zapitanost Pajićevog slikarstva
U galeriji Kulturnog centra u Ribnici otvorena je izložba „Rekonstrukcije” umetnika Vladimira Pajića. Pored autora izložbe, na otvaranju su govorili profesor filozofije Miloš Petrović i istoričar umetnosti Slobodan Jelić.
– Od izmišljenih islikanih materijala, izmišljenih naziva manastira, Pajić postavlja ulomke koji govore o određenim temama. Na njima su detalji kao sa fresaka, detalji likova, svetitelja, posuđa – rekao je Jelić.
Petrović je istakao da liniju Pajićevog slikarstva i njegovog grafičkog pristupa bilo čemu prati ironija, a da ovom izložbom on stavlja našu tradiciju pod revizionističku lupu.
– Iza leđa mudraca i svetitelja, od kojih su na slikama, kao često i u cirkusu ostale samo oči, uši i udovi, stoji svita vojnika, raskošno obučeno plemstvo, gladijatori, razjarene životinje iz svih krajeva carstva. Iza njih stoji i svetina, oduševljena nasiljem koliko i mirnom patnjom mučenika. Toliko o prostoru – navodi u katalogu za ovu izložbu Miloš Petrović.
Na vremenskoj skali, ocenjuje on, igra postaje mnogo složenija, ali i upečatljivija, jer igra čiji početak Vladimir Pajić vidi u rimskom cirkusu odjekuje zapravo kroz istoriju istim logičkim sponama: prevarom, mimikrijom, manipulacijom:
– Slojevi koje vidimo, samo su ljuska svoje pozadine, samo su stilizovan paravan iz koga izviruje ne očigledna i puko slikarska namera, već podsećanje i upozorenje jednog specifičnog političkog i istorijskog iskustva.
Koliko umetnost izvitoperuje društvena zbivanja, a koliko se njihovi akteri koriste umetnošću, i koliko od čitave igre uticaja jednog na drugo zaista ostaje vidljivo, postaju osnovna pitanja slikarstva Vladimira Pajića. ocenjuje Miloš Petrović:
– Fragmenti koje vidimo su dakle višeslojni, a značenjski odnosi monotonije i živog detalja upućuju nas na ne samo jasan vizuelni, likovni ili slikarski tretman problema već i na vrlo zreo pristup istoriji umetnosti ili istoriji uopšte. To je melanholičan pristup. Onaj u kome je posmatraču očigledna samo paralaža, raskomadana gotovo do prepoznatljivosti, a nevidljivo pak povezano samo nizom obmana.
Autor izložbe „Rekonstrukcije“ Vladimir Pajić poručio je da ovo nije klasična izložba slika:
– Sve slike prate tekstovi. Odlučio sam se za ulomke fresaka, jer mi je bilo lako da se igram tumačenjem informacija na njihovom primeru. Posmatrač treba da se zapita da li je ovo što vidimo istina ili nije, da li je ovo stari fragment ili novi, da li je ovo arheologija ili savremena umetnost… Nešto tako simbolično, kao što je srpska freska, mora da bude povezano sa onim što mi doživljavamo danas, a to je jedan tretman laži, tj. odnos prema laži i verovanje u laž – poručio je Vladimir Pajić, autor izložbe.
U komentarima na društvenim mrežama onih koji su izložbu već imali priliku da vide – izdvojio se ovaj:
„Lepo veče… interesantna postavka LAŽI.. u prvi mah sam pomislio da su to kopije orginalnih delova freskog slikarstva illi iskopina… stare Vizantije… ali je umetnik svojom „prevarom“ napravio sjajan koncept i uverio posmatrače da je LAŽ… ustvari nije Laž….kao u današnjem vremenu u kom živimo… Laž..nije Laž…JESTE…NIJE…bravo za postavku...“ (Goran Suša)
Izložba će biti otvorena do 7. decembra.
Autor fotografija je Života Jevtić.
KC “Ribnica” – M. M. D.
