Već četiri i po meseca u Srbiji važe nove, više gcene smeštaja u državnim domovima za stare. Poskupljenje od oko 30 odsto od 1. februara dodatno opterećuje budžete porodica koje već teško pokrivaju svakodnevne troškove.
Tako se cene smeštaja u Gerontološkom centru Mataruška Banja od 1. februara ove godine kreću od 39.448 dinara, koliko je najniža cena za nezavisne korisnike u dvokrevetnoj sobi, do 69.908 dinara za jednokrevetnu sobu za zavisne korisnike kojima je potrebna podrška prvog stepena.
Cene, kako u državnim, tako i u privatnim domovima za stare, variraju u zavisnosti od toga da li su korisnici pokretni, polupokretni ili nepokretni, kao i od toga da li su mentalno očuvani ili dementni. Na cenu utiče i tip smeštaja, odnosno da li je soba jednokrevetna, dvokrevetna ili trokrevetna. Osim poskupljenja u državnim domovima, problem predstavljaju i liste čekanja.
Za porodice koje ne mogu da čekaju mesto u državnom domu, a nemaju uslove da stariju osobu neguju kod kuće, privatni dom često ostaje jedina realna mogućnost.
Ta mogućnost, ipak, ima cenu koju prosečna penzija ne može ni približno da pokrije. U privatnim domovima najčešće nema potrebe za dugim čekanjem, korisnici imaju bolje uslove smeštaja, ali za tu uslugu treba izdvojiti od 950 do 1.500 evra mesečno.
U privatnom Domu za stare „Naša Banja”, koji je otvoren 2023. godine i ima kapacitet za smeštaj 100 korisnika, cena smeštaja u dvokrevetnoj sobi kreće se od 950 do 1.200 evra mesečno.
U Domu za stare „Kneževi konaci”, koji ima kapacitet za smeštaj 24 korisnika, mesečna cena u dvokrevetnom apartmanu iznosi od 1.200 do 1.500 evra.
Podsetimo, prosečna penzija u Srbiji na početku 2026. godine iznosila je 50.658 dinara. Najniža penzija za zaposlene bila je 27.711 dinara, a za poljoprivrednike 21.768 dinara. Čak 59 odsto penzionera u našoj zemlji ima penziju nižu od prosečne, odnosno primanja manja od 50.658 dinara.
Najviša penzija u Srbiji iznosi 255.000 dinara, ali je u celoj zemlji prima samo 86 korisnika.
Ipak, kako saznajemo od naših sagovornika, i pored visokih cena postoji velika potražnja za privatnim domovima za stare. Tako u „Kneževim konacima” trenutno imaju samo jedno slobodno mesto.
– Korisnici su svesni kvaliteta usluge koju mi pružamo. Od uređenosti i opremljenosti doma po svetskim standardima, do stručne nege i podrške 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Od 2008. godine, kada smo otvoreni, iza sebe imamo mnogo zadovoljnih korisnika i njihovih porodica. Interesovanje je zaista veliko i mislim da bi u Vrnjačkoj Banji, i kada bi bilo još pet privatnih domova za stare, i to bilo malo u odnosu na to kolike su potrebe – kaže Ivan Kostić, direktor i vlasnik Doma za stare „Kneževi konaci”.
Zato poskupljenje smeštaja u domovima za stare otvara mnogo šire pitanje: ko danas u Srbiji može da priušti dostojanstvenu starost, a ko zavisi od toga koliko porodica može da doplati?
Ovo nije samo pitanje cene doma. To je pitanje kapaciteta socijalne zaštite, dostupnosti nege, podrške porodicama i položaja starijih ljudi koji su radni vek proveli u društvu, a u starosti često ostaju prepušteni sopstvenoj penziji i mogućnostima najbližih.
Zato poskupljenje državnih domova i visoke cene privatnog smeštaja otvaraju i mnogo šire pitanje: šta se dešava sa onima kojima je pomoć potrebna odmah, a porodica nema dovoljno novca da je obezbedi?
Briga o starijima, očigledno je, sve je manje samo porodično pitanje, već postaje jedno od važnih socijalnih pitanja društva koje stari, a u kojem su potrebe za negom sve veće, dok su kapaciteti i kućni budžeti – sve ograničeniji.
Za mnoge građane računica je sve teža: ako se na državni dom čeka, a privatni košta više nego što porodica može da izdvoji, briga o starijima postaje problem koji se rešava od meseca do meseca, uz mnogo stresa, odricanja i neizvesnosti uz zapitanost – da li starost u Srbiji mora da zavisi od dubine porodičnog džepa?
A. P.
