Velikim zalaganjem vatrogasaca – spasilaca, vatrogasaca – dobrovoljaca i samog Boga koji je poslao kišu, ugašen je još jedan požar u Ušćanskom kraju. Šta je ostalo iza njega?
Gotovo da nema godine u kojoj se u Ibarskoj klisuri, a osobito u brdima između Studenice i Ušća ne dogodi neki veći požar. Jedan od takvih vatrogasne jedinice privode kraju – požar koji je prekjuče popodne izbio u selu Jabukovo Polje, oko četiri kilometra od Ušća, juče je lokalizovan i danas će najverovatnije dobiti i oznaku „likvidiran“.
Pogledajte VIDEO:
Iza ove vatrene pošasti ostalo je 20 hektara šume strave i užasa, a nekada lepe borove šume. Šta je razlog? Odgovara Dejan Seizović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu:
– Ubedljivo najčešći uzrok požara je ljudski faktor, samo se razlikuju načini. Imali smo slučaj pre dve godine da je požar izazvalo varničenje na niskonaponskoj, ali takve situacije su izuzetno retke. Požare uglavnom izazivaju građani nemarnim ponašanjem, najčešće paljenjem biljnog otpada.
Požari u borovoj šumi su izuzetno opasni, jer zbog smole lako dolazi do paljenja, lako gore, uglavnom su na brdsko-planinskom području gde su tereni nepristupačni, a vetrovi česti, pa se plamen brzo širi.
– Ovo je upravo bio takav primer, požar je momentalno buknuo i uz vetar se brzo širio. Ipak smo uspeli da ga stavimo pod kontrolu. U ovom kraju sada živi manje ljudi nego nekada, mnoge livade su zaparložene, pa i to doprinosi brzom širenju.
Zbog toga iz Odeljenja za vanredne situacije stalno podsećaju građane da je zabranjeno paljenje bilo čega na otvorenom prostoru, apeluju da to ne čine, kontrolišu i pišu prijave – tokom marta je napisan 21 prekršajni nalog.
Nije teško zaključiti da će proći još mnogo vremena dok se meštani ne oduče od paljenja strnjika, bagrenjaka, vrzina i sličnog drvnog otpada. Na pitanje da li ima nešto što bi moglo da im se ponudi kao alternativna, a njima prihvatljiva praksa, Seizović kaže:
– Rešenje bi moglo biti da se taj materijal sakuplja i zatim koristi kao ogrev. Postoje drobilice koje nisu mnogo skupe, jednostavno ih je priključiti na traktor i to bi bilo ekonomično rešenje za meštane, ali i za podizanje nivoa protivpožarne svesti i bezbednosti.
Tokom novinarske karijere imali smo, nažalost, ne retku priliku da izveštavamo sa šumskih požara i pri tome smo prisustvovali nadrealnim scenama vatrenih pečuraka, plamenih kugli koje leti kroz vazduh, vatrenih jezika koji munjevito preskaču čak i široke planinske puteve i zapale šumu za koju ste mislili da će biti bezbedna… Ovakve situacije izazivaju strah, one posle požara – tugu i jad. Ugljenisano drveće, ugljenisana tela životinja. Decenije su potrebne da bi se šuma oporavila. Svi to znamo, a opet kao da su šumski požari sve češći.
Možda bar malo pomogne ako u ovom tekstu neko pročita odredbe zakona:
– Zakon o šumama, čl. 47: Zabranjeno je paljenje otvorene vatre u šumi i na zemljištu u neposrednoj blizini šume, na udaljenosti manjoj od 200 m od ruba šume. Izuzetno od stava 1. ovog člana, vatra se može ložiti u šumi i na šumskom zemljištu, na mestu koje je samo za tu namenu određeno, uređeno i vidno obeleženo i uz sprovođenje propisanih mera iz člana 61. ovog zakona.
– Zakon o zaštiti od požara, član 70: Zabranjeno je spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka. Lice koje je radnjama iz stava 1. ovog člana izazvalo požar dužno je da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije, u skladu s posebnim propisom.
Pogledajte kadrove požara u danu kada je izbio:
R. Vesković
