Skupština Srbije je 31. avgusta promenila Zakon o planiranju i izgradnji i otvorila mogućnost promene namene opožarenog šumskog zemljišta za projekte od javnog interesa i javnu infrastrukturu
Dok su vatrogasci na Stolovima privodili kraju gotovo jednomesečnu borbu sa požarom, u Narodnoj skupštini promenjen je zakon koji otvara pitanje: šta se sa zemljištem na kojem je šuma izgorela može dogoditi posle požara? Naime, Narodna skupština usvojila je 31. avgusta Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, a među izmenama našla se odredba koja omogućava promenu namene opožarenog šumskog zemljišta kada je to potrebno radi realizacije projekta od javnog interesa ili izgradnje javne infrastrukture.
To ne znači da je svako zemljište na kojem je izgorela šuma automatski postalo raspoloživo za gradnju. Ali znači nešto što je za javnost veoma važno: postoji zakonski put kojim opožareno šumsko zemljište, pod određenim uslovima, može da promeni namenu.
Sporna odredba pojavila se tokom skupštinske procedure
Hronologija donošenja zakona otvara dodatna pitanja. Predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji potekao je od Vlade, ali zvanični podaci Narodne skupštine pokazuju da je 26. avgusta, na sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, na Predlog zakona bilo podneto 14 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su – jedan amandman. Prema informacijama koje su nakon usvajanja zakona objavljene u javnosti, upravo je tim amandmanom otvorena mogućnost prenamene šumskog zemljišta uništenog požarom. Novi DSS tvrdi da je sporni izuzetak unet 26. avgusta, bez javne rasprave i objavljenog stručnog obrazloženja.
Danas je generalni sekretar Srbija centra Stefan Janjić izneo tvrdnju da je amandman predložio skupštinski Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kojim predsedava Uglješa Marković iz SPS-a. Janjić je izneo i sumnje u hronologiju evidentiranja amandmana u skupštinskoj proceduri. To su, za sada, tvrdnje političkih aktera, dok zvanična stranica Skupštine potvrđuje postojanje prihvaćenog amandmana, ali u objavljenom izveštaju sa sednice ne daje detaljno obrazloženje njegovog nastanka.
Od „prenamene neće biti“ do izuzetka u zakonu
Upravo zato polemika koja je prethodila donošenju zakona dobija drugačiji značaj. Akademski plenum je 9. avgusta upozorio na potrebu snažnije zaštite opožarenih šuma i zatražio da promena njihove namene bude zabranjena najmanje 30 godina. Tema je tada bila posebno povezana sa velikim požarom u Deliblatskoj peščari i sumnjama koje su se pojavile u javnosti o tome šta bi se u budućnosti moglo dogoditi sa izgorelim površinama. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potom je odbacivala tvrdnje da požar „oslobađa prostor za izgradnju“, dok je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov govorila da prenamene neće biti i tvrdnje o tome označavala kao dezinformacije.
Nekoliko nedelja kasnije, zakon ipak sadrži mogućnost prenamene opožarenog šumskog zemljišta – ali za projekte od javnog interesa ili izgradnju javne infrastrukture. Na taj raskorak sada ukazuje Akademski plenum. Važna je, međutim, razlika između dve stvari. Izjave ministarki odnosile su se prvenstveno na Deliblatsku peščaru i spekulacije o konkretnim projektima na tom području. Nova zakonska odredba važi na nivou Srbije. Zbog toga samo postojanje nove odredbe nije dokaz da postoji plan gradnje u Deliblatskoj peščari, niti bi bilo opravdano iz zakona izvesti takav zaključak. Ali jeste činjenica da je u pravni sistem uvedena mogućnost čije je postojanje samo nekoliko nedelja ranije bilo predmet veoma oštre javne polemike.
Šta zapravo znači „javni interes“?
Formulacija da se izuzetak može napraviti zbog projekta od „javnog interesa“ na prvi pogled može da zvuči sasvim logično. Put, vodovod, dalekovod ili druga neophodna infrastruktura ponekad zaista zahtevaju korišćenje određenog prostora, ali kod opožarenih šuma postoji dodatni problem. Požar sam po sebi menja stanje terena. Ako zemljište koje je do juče bilo pod šumom posle požara može, pod određenim uslovima, da dobije drugu namenu, onda pitanje nije samo šta zakon dozvoljava, već i koliko su precizno postavljene zaštitne ograde protiv zloupotrebe tog izuzetka. Ko utvrđuje javni interes? Na osnovu kojih kriterijuma? Da li prethodno mora biti ispitana mogućnost obnove šume? Ko procenjuje ekološke posledice? Da li javnost mora da zna za planiranu prenamenu pre donošenja odluke? To su pitanja koja ostanu i kada se iz rasprave uklone sve političke optužbe.
Zašto je ovo važno i za Kraljevo?
Za Kraljevo ovo nije udaljena rasprava o Deliblatskoj peščari. Požar na Stolovima izbio je 5. avgusta na četiri lokacije i tek 2. septembra MUP je saopštio da je lokalizovano i poslednje žarište. U gašenju je tokom gotovo mesec dana učestvovalo više od 300 vatrogasaca-spasilaca, uz pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih društava, „Srbijašuma“, Vojske Srbije, Helikopterske jedinice MUP-a, međunarodne timove i druge službe. Zato pitanje statusa opožarenih površina više nije apstraktno ni za ovaj deo Srbije. Nova zakonska mogućnost ne znači da postoji bilo kakav plan za prenamenu opožarenog zemljišta na Stolovima. Za takvu tvrdnju nema dokaza, ali upravo Stolovi pokazuju zbog čega je važno znati šta zakon dozvoljava pre nego što se pojavi bilo koji konkretan projekat.
Akademski plenum traži zabranu na 30 godina
U saopštenju dostavljenom medijima Akademski plenum ponovo traži da promena namene opožarenih šuma bude zabranjena najmanje 30 godina. Od ministarki Sare Pavkov i Dubravke Đedović Handanović traže da objasne, kako navode, raskorak između ranijih izjava i sadašnjeg zakonskog rešenja, dok od ministarke građevinarstva Aleksandre Sofronijević zahtevaju odgovor na pitanje ko je predložio sporni izuzetak i na osnovu koje stručne analize. Sličan zahtev danas je uputio i Novi DSS, koji traži tridesetogodišnju zabranu prenamene, uz usko definisane izuzetke za protivpožarnu zaštitu, bezbednost i ekološku obnovu, kao i javni registar opožarenih površina. Akademski plenum svoju poruku sažima tvrdnjom da „opožarena šuma mora ostati šuma – po sili zakona, a ne na osnovu obećanja vlasti“. Iza te politički snažne rečenice ostaje jedno sasvim konkretno pravno pitanje: Ako zakon dopušta izuzetak, koliko je taj izuzetak uzak i ko kontroliše način na koji će biti korišćen?
Nesumnjivo, ovo je tema koja će biti važna mnogo duže od aktuelne polemike o Deliblatskoj peščari – posebno posle leta u kojem su u požarima izgorele stotine hektara širom Srbije.
M. M. D.