Klimatske promene utiču na sve zemlje, ali njeni uticaji nisu podjednako raspoređeni po regionima, generacijama, starosti, platnim razredima, zanimanjima i polovima i zato je neophodno uspostavljanje okvira zasnovanog na klimatskoj pravdi
Mreža Evropskog pokreta u Srbiji (EpuS) sa šest svojih članica u okviru EKOSISTEM programa, koji sprovode Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodnu saradnju, sprovodi projekat pod nazivom „U susret klimatskoj pravdi’’.
Kroz zajedničku saradnju lokalnih veća u Kraljevu, Valjevu, Leskovcu, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici i Beogradu, realizuju se aktivnosti koje imaju za cilj da doprinesu aktivnijem uključivanju organizacija civilnog društva u sprovođenju pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine. Jačanjem svojih kapaciteta Mreža EPuSa želi da postane kredibilan partner lokalnim zajednicama za sprovođenje reformi javnih politika u oblasti klimatskih promena, kroz definisanje okvira lokalne klimatske pravde.
Klimatske promene predstavljaju jednu od najvećih pretnji, kako za ljudsko društvo, tako i za i sveukupni živi svet na Zemlji. Ugroženost i osiromašenje biološkog diverziteta na svim nivoima predstavlja jedan od problema sa čijim posledicama se suočavamo na globalnom nivou.
Imajući u vidu globalan izazov klimatskih promena, EU je usvojila dugoročni strateški okvir, sa ciljem da do 2050. godine postane klimatski neutralno društvo. Kao u ostatku sveta, i u Srbiji su tokom proteklih decenija posmatrane klimatske promene – prvenstveno u domenu temperatura i padavina.
Klimatske promene u Srbiji ispoljavaju se kroz negativne posledice po hidrologiju i vodne resurse, šumarstvo, poljoprivredu, biodiverzitet, zdravlje građana, ali i na društveni i ekonomski razvoj zajednice. U procesu pridruživanja, obaveze Srbije u oblasti klimatskih promena su definisane Poglavljem 27 – životna sredina, klimatske promene i civilna zaštita. Srbija je ratifikovala Pariski sporazum 29. maja 2017. godine, potpisnica je Agende za Zapadni Balkan/Sofijska deklaracija (10.11.2020.) kojom su prihvaćeni principi Evropskog zelenog dogovora kao nove strategije rasta. Srbija je do sada donela set zakona i podzakonskih akata koji su važni za ublažavanje klimatskih promena, a koji su proizašli kao obaveza u procesu pridruživanja.
U godišnjem izveštaju o napretku 2020. u Poglavlju 27 navodi se da je Srbija „postigla izvestan nivo pripremljenosti u oblasti klimatskih promena, ali je sprovođenje tek u početnoj fazi“. U okviru Izveštaja o napretku navodi se da Srbija mora znatno da ojača svoje administrativne i tehničke kapacitete za sprovođenje, praćenje i izveštavanje o primeni EU propisa iz oblasti klimatskih promena, da je potrebno pojačati i aktivnosti na podizanju svesti, kao i da se mora uložiti mnogo više napora u smislu prelaska na zelenu energiju i unapređenje zastarele infrastrukture. Premda se klimatske promene, odnosno njihovo ublažavanje i prilagođavanje na iste prevashodno posmatra na globalnom nivou, od izuzetnog je značaja uključivanje lokalnih zajednica, s obzirom na to da se efekti klimatskih promena dešavaju na lokalu i zavise od karakteristika i kapaciteta lokalnih zajednica.
Zato su akcije adaptacije na izmenjene klimatske uslove potrebne, pre svega, na nivou lokalnih zajednica. Međutim, lokalne zajednice se susreću sa nezadovoljavajućim nivoom lokalizacije elevantnih klimatskih koncepata, nedostatkom kapaciteta i nedostatkom medjulokalne i medjuoblasne sinergije razvoja u oblasti borbe protiv klimatskih promena. To utiče na nezadovoljavajući nivo lokalizacije klimatskih rešenja. Postoji potreba analize postojećeg lokalnog klimatskog okvira i unapređenja medjulokalne i međusektorske sinergije u oblasti delovanja protiv klimatskih promena.
U lokalnim samoupravama obuhvaćenim ovim projektom funkcionišu organizacije članice Mreže EpuSa, koje su svoje delovanje usmerile na sprovođenje javnih politika u oblasti Zelene agende u oblasti klimatskih promena i kroz prethodan rad ojačale svoje kapacitete za lokalno umrežavanje i delovanje na lokalnom nivou. Sa druge strane, na nacionalnom i na lokalnom nivou postoji potreba uspostavljanja koncepta klimatske pravde, jer su posledicama klimatskih promena i sprovođenjem mera adaptacije i mitigacije najviše ugroženi najugroženije i najsiromašnije kategorije stanovništva.
Primamljivo je pretpostaviti da klimatske promene podjednako utiču na živote žena i muškaraca, jer se najvidljiviji efekti javljaju na društvenim skalama. Ipak, pošto se ovi efekti prelamaju kroz ekonomske, socijalne i političke karakteristike države, realnost je da klimatske promene predstavljaju rodno specifičan skup rizika, koji stvaraju nesrazmerne teškoće posebno na osetljive društvene grupe. Klimatske promene utiču na sve zemlje, širom sveta, ali njeni uticaji nisu podjednako raspoređeni po regionima, generacijama, starosnim klasama, platnim razredima, zanimanjima i polovima.
Iz navedenog razloga kroz realizaciju ovog projekta želimo da ojačamo naše kapacitete i kapacitete lokalnih zajednica za uspostavljanja klimatskog okvira zasnovanog na klimatskoj pravdi. Okvir zasnovan na klimatskoj pravdi treba da obezbedi da se prilikom izrade strateških i planskih dokumenata u oblasti odgovora na klimatske promene, planirane mere sadrže mere zasnovane na detaljnoj analizi i obezbeđivanju prava ugroženih društvenih grupa da predstavljaju odgovor na izmenjene klimatske uslove i doprinesu zaštiti životne sredine, kao i da su specifične u odnosu na rodne aspekte.
Članice EpuS mreže su se okupile u Leskovcu 18. i 19. novembra kako bi razmotrile do sada sprovedene aktivnosti, razmenile iskustva i razmotrile dalje aktivnosti.
