Duh dobrog diva Vukasa ostaće na Stolovima, u Brezni, u njegovoj Vrbi, u Mariboru, svuda gde je imao prijatelje, a imao ih je mnogo
„Ako je iko imao toliko braće, a da braća po krvi nisu bili, to je bio on“, poručio je danas, u svom emotivnom govoru Sreten Jovanović, član Gradskog veća na komemoraciji koja je u gradskoj kući priređena povodom tragične smrti Milutina Vukosavljevića Vukasa, predsednika predsednika Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kraljevo, planinara, hodočasnika, nekadašnjeg sportiste, učesnika omladinskih radnih akcija…, diplomiranog pravnika, čoveka koga teško da neko u gradu nije poznavao.
Svi njegovi planovi koje je imao za budućnost prekinuti su pre dva dana kada je na tragičan način izgubio život u svojoj Vrbi, nedaleko od kuće. Poslednjem oproštaju prisustvovali su članovi porodice, prijatelji, saradnici, pripadnici njegovog DVD Kraljevo.
Sreten Jovanović je istakao da se oprašta od „prijatelja, brata, velikog čoveka i ljudine“ poručujući Vukasovoj supruzi Radi, kćerki Milkici, sinu Milošu, unucima, ali i svim okupljenima da „ne smemo reći da Vukas odlazi, jer on ostaje na Stolovima, u Brezni, u njegovoj Vrbi, ostaje u Mariboru, ostaje širom naše Srbije i bivše Jugoslavije i u mnogim zemljama Evrope: bio je jedan, neponovljiv“:
– Ne postoji čovek koji je toliko davao sebe, toliko gledao unapred, nikada nije govorio šta je bilo izuzev kao nadahnuće za napred…Nije delio ljude ni po veri, ni po naciji, svi su bili braća i sestre. Danas ne sme da plače niko, jer ponos mora da zameni i tugu i bol i kod njegove porodice i kod svih nas – ponos što je delio sa nama, i mi sa njim, sve ispod ovog plavog neba koje, da li je to simbolika, isto danas tuguje.
O decenijama prijateljstva tokom kojeg su i radili zajedno i družili se, Jovanović je govorio kao o vremenu u kojem je Vukas svuda ostavio svoj pečat:
– Tuga je, boli, ali veliki ponos. Ponos jer to je bio pravi čovek, pravi Srbin, pravi pravoslavac, pravi Moravac… Hvala mu za sve – poručio je Jovanović.
Dušan Jovanović, komandant Vatrogasnog saveza Srbije istakao je da tuga zbog Vukasovog odlaska duboko pogađa sve koji su ga poznavali i sa njim radili:
– Poštovani vatrogasci, planinari, građani, okupio nas je danas tužan povod, odlazi zauvek iz naših redova Milutin Vukosavljević ili kako smo ga zvali bata Vukas, viši vatrogasni oficir prve klase, dugogodišnji aktivni član dobrovoljnih vatrogasnih organizacija, komandant Štaba Vatrogasnog saveza Srbije i istinski stub našeg zajedništva. Ispraćamo prijatelja i kolegu, čoveka sa kojim su mnoge generacije kroz rad i druženje stvarale i unapređivale naš zajednički život. Bio je oslonac u svakom zadatku, sagovornik čije su nas reči podsticale i hrabrile i prijatelj koji je svojom toplinom osvajao svakog koga je poznavao. Nesebično je pomagao rad dobrovoljnih vatrogasnih organizacija širom Srbije. U Kraljevu je unapredio i očuvao najmasovniju vatrogasnu organizaciju u Srbiji.
Porodica i saradnici, ali i svi drugi, kako se na komemoraciji čulo, u Vukasu su videli neumornog i posvećenog čoveka, spremnog da se posveti svakom zadatku od najjednostavnijeg do najkompleksnijeg.
– Bio je inspiracija i pokretač, inicijator brojnih ideja koje su značajno doprinele razvoju vatrogastva. Njegova posvećenost bila je primer kako rad, upornost i vizija mogu doneti promene na bolje. Na funkciji Štaba vatrogasnog saveza Srbije pokazao je nepokolebljivost, posvećenost, unapređenje vatrogastva, bio je tvorac novih pravilnika, na međunarodnim skupovima, stručno i sa strašću izlagao je o zaštiti od požara, uvek rado slušajući tuđe mišljenje i doprinose. Njegov duh, tolerancija i upornost, i težnja ka izvrsnosti ostaviće dubok trag – kazao je predstavnik dobrovoljnih vatrogasaca Srbije kojima, kako je rekao, ostaje žal što nisu imali prilike da malo više uče od Vukasa.
O liku i delu Milutina Vukosavljevića Vukasa, u ime Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kraljevo i Gradskog vatrogasnog saveza na komemoraciji je govorio Milan Matijević. On je podsetio da je Vukas bio viši vatrogasnog oficira prve klase, koji je u vatrogastvu proveo više od 55 godina, od čega više od 20 kao komandir profesionalne teritorijalne jedinice.
– Svih tih godina eprekidno se usavršavao, postizao zavidne rezultate i stvorio visoki lični ugled u dobrovoljnom vatrogastvu. Biran je za člana upravnih i stručnih organa Vatrogasnog saveza Srbije, za predsednika Stručno-tehničkog saveta Vatrogasnog saveza Srbije. Bio je kapiten ekipe Vatrogasnog saveza Srbije na vatrogasnim olimpijadama održanim u Hrvatskoj, Švedskoj i Češkoj. Isticao se u podizanju protivpožarne kulture učenika osnovnih i srednjih škola u Kraljevu. Bio je inicijator i organizator takmičenja ‘Kviz znanja’ iz oblasti zaštite od požara, na kome je svake godine učestvovao veliki broj učenika kraljevačkih osnovnih i srednjih škola. Obezbeđivao je materijalne uslove za unapređivanje i razvoj doborovoljnog vatrogastva. Uspostavio je neposrednu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom po pitanjima zaštite od požara crkava, manastira i njihovog okruženja – podsetio je Matijević.
On je dodao da se Vukosavljević posebno istakao u organizovanju izgradnje pet vodozahvata na bezvodnim šumskim terenima na području Kraljeva, da je bio pokretač osnivanja dobrovoljnih vatrogasnih društava na seoskom području i pokretač izgradnje vatrogasnih domova u Vrbi, Kamenici i Bukovici, da je obnovio i uspostavio brojne kontakte sa vatrogasnim društvima iz Slovenije, pre svega Maribora:
Bio je Vukas i osnivač i prvi komandant Omladinske radne brigade sastavljene od doborovoljnih vatrogasaca, koje su na pet saveznih omladinskih radnih akcija proglašavane udarnim brigadama. Za doprinos u razvoju vatrogastava Vatrogasni savez Srbije Vukosavljevića je odlikovao brojnim priznanjima i odlikovanjima, među kojima su i Srebrni krst za vatrogasnu požrtvovanost, Spomenica za 10, 20 i 30 godina službe u doborovoljnom vatrogastvu, Zlatni krst za posebne zasluge, Vatrogasni orden Tomislava Karađorđevića І, ІІ i ІІІ reda, Počasni vatrogasni krst, a stekao je i brojna priznanja i odlikovanja od Vatrogasnih organa Republike Slovenije. Skupština Grada Kraljeva ga je, za doprinos u razvoju vatrogastva, zaštite životne sredine i širenja protivpožarne kulture među mladima, 2009. godine proglasila za Zaslužnog građanina.
U svom govoru Matijević je podsetio da je u mladosti Vukas bio i sportista u karate sportu i planinarstvu, aktivan član i dugogodišnji predsednik Planinarskog smučarskog kluba „Gvozdac“ iz Kraljeva, organizator manifestacije „Narcisu u pohode“ na planini Stolovi. Bio je pokretač je i učesnik šest pešačkih hodočašća pod nazivom „Stazom Svetog Save“ od Manastira Studenice do Manastira Hilandara i tri hodočašća od Manastira Studenice do Manastira Ostroga:
– Uvažena porodico, budite ponosni na Milutina, našeg druga Vukasa, koji je dao veliki doprinos razvoju doborovoljnog vatrogastva u Kraljevu i Srbiji. Doborovoljno vatrogasno društvo Kraljevo, kroz svoje buduće programske aktivnosti koje će nositi njegovo ime, trajno će čuvati uspomenu na njegov lik i delo – obećao je u ime DVD Kraljevo Matijević.
Poslednji pozdrav Milutinu Vukosavljeviću Vukasu, uputio je i Slavko Kramberger, predstavnik Vatrogasnog saveza Maribora. On je izrazio iskreno saučešće porodici, prijateljima, DVD-u Kraljevo, u ime svih iz Maribora koji su ga poznavali:
– Vrlo dobro smo se slagali i razumeli. Vukas je uvek bio tu za vatrogasce Maribora, bio je humanitarac, mnogo nam je pomagao. Bio je naš brat. Ostavio je jednu veliku prazninu. Bio je naš veliki prijatelj, kojeg smo mnogo voleli i poštovali. Prilikom poslednjeg susreta, kada je u Kraljevu obeležen Dan dobrovoljnih vatrogasaca, dogovorili smo se da u Mariboru obeležimo 50. godišnjicu bratimljenja.
Milutin Vukosavljević Vukas, dobri div i ljudski gorostas danas je i sahranjen u svojoj Vrbi. Redakcija portala Krug zahvaljuje mu se i na ovaj način za sve godine saradnje, podrške i prijateljske savete uz podsećanje da na ovom svetu „ništa veliko neće biti postignuto bez velikih ljudi, a čovek može biti veliki samo ukoliko je odlučan da to i postane“. Hvala dragom Vukasu što je sve to bio!
M. M. D
