Bio je čovek velike životne i radne energije, koji nije gubio bitke, osim ove poslednje“, poručeno je na komemorativnoj sednici
Mnogo toga stalo je u sedmodecenijsko životno putovanje Zorana Vukadinovića, istakao je danas u svom oproštajnom govoru na komemorativnoj sednici posevećenoj preminulom Zoranu Vukadinoviću njegov stranački kolega iz Socijalističke partije Srbije – odbornik Nikola Đurišić:
– Rekli bismo da je to bio ni previše kratak, ni dovoljno dug životni vek. Ali ako ćemo njegovu vrednost meriti sadržajem i suštinom, a ne protokom vremena, mirne duše možemo reći da je Zoran Vukadinović proživeo berićetan život, ispunjen smislom, duboko otisnut u našem vremenu i pamćenju našeg grada. U ime kraljevačkih socijalista, neka je večna slava njegovom imenu i hvala.
Zoran Vukadinović, diplomirani pravnik, pred kraj života invalidski penzioner iz sela Ratine, duže od dve decenije bio je predsednik Mesne zajednice u svom selu, predsednik Veća mesnih zajednica, potpredsednik Opštine Kraljevo, odbornik u kraljevačkoj Skupštini, poslanik u Skupštini Srbije, predsednik Fonda građevinskog zemljišta.
– Uspešno se ogledao kao organizator u oblasti sporta i kulture… U dva navrata, 1988. i 2003. godine bio je među odlikovanima za najplemenitije podvige godine. Bio je čovek velike životne i radne energije, koji nije gubio bitke, osim ove poslednje – istakao je Miloš Milišić.
Bio je Vukadinović i dobitnik Ordena zasluga za narod sa zlatnim vencem, Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Gramate Srpske pravoslavne crkve, Plakete Islamske zajednice Srbije, a 2018. je proglašen zaslužnim građaninom grada Kraljeva – „za doprinos razvoju ratinskog kraja, ispoljenu hrabrost i kumanost.
Dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva u ostavci ocenio je da je za Vukadinovića, pored svih funkcija koje je obavljao, nesumnjivo najznačajnija bila fnkcija predsednika Mesne zajednice Ratina.
– Uvek je isticao da je odbornik iz Ratine i čovek koji voli svoje mesto i bori se za njega. Bio je prvi na radnim akcijama. Kada se gradilo u Ratini, prvi je uzimao alat i počinjao da radi, a za njim su išli i meštani, njegove komšije. Zajedno su gradili puteve, vodovod, kanalizaciju i borili se za svoje mesto.
Vukadinović se, dodao je Terzić, borio i za Kraljevo.
– U jednom sazivu isticao je kako je bio 36. odbornik u Skupštini i da većina nije mogla da funkcioniše bez njega – ne da bi sebi pridao važnost, već da bi tražio i dobijao više za svoje mesto. Radio je u teškim vremenima, kada nije bilo dovoljno sredstava, u vreme sankcija, ali je uvek nalazio način da pomogne ljudima. Danas treba da se dostojno oprostimo od Zorana Vukadinovića, da njegovoj porodici ublažimo bol i da se, pored svih priznanja koja je za života dobio, potrudimo da dobije i obeležje u njegovoj Ratini – kazao je Terzić.
U svom govoru Milan Matijević je istakao da je Zoran Vukadinović bio vredan, energičan čovek, društveni i politički radnik i mnogima uzor, human i plemenit:
– Iz zapaljenog sportskog aviona, koji je pao u blizini njegove kuće, izbavio je pilota i kopilota zubima kidajući kaiševe kojima su bili privezani za sedišta i sam zadobivši teške povrede i rane, od kojih se nije u potpunosti oporavio. Kroz život je hodao uzdignuta čela i čista obraza. Budite ponosni na Zorana, na njegov pređeni životni put – rekao je Matijević obrativši se supruzi Zorana Vukadinovića i njegovim naslednicima, ali i rođacima, i prijateljima…
Zoran Vukadinović, rođen 21. novembra 1953. godine preminuo je u svojoj sedamdesetoj godini, a danas je septembra na groblju u svojoj Ratini. M. M. D.
