U dvorištu Francuske kuće predstavljena je najnovija pesnička knjiga kraljevačkog autora Ivana Novčića. Rukopis knjige „Bestijarijum“ nagrađen je kao prvoplasiran na prošlogodišnjem konkursu „Gordana Todorović“ i kao takav štampan je kao izdanje Centra za turizam i kulturu iz Svrljiga.
Moderator Miša Milosavljević podsetio je na ranu fazu Novčićevog pesničkog stvaralaštva rada pre dvadesetak godina, kada je objavljena prva zbirka pesama „Amputacija duše“, kao i sledeća, „Šifarnik stradanja“. On je ukazao na to da su teme i motivi identični kao u novim knjigama, samo je sada izraz „izbrušeniji“, vidljiviji i estetski potkovaniji. Razgovaralo se i o Novčićevom uredničkom radu u okviru „Poetikuma“, zapažene izdavačke kuće specijalizovane za objavljivanje poezije, a razgovor je završen opservacijom aktuelnog trenutka u kojem se nalazi srpska poezija.
Bilo je reči i o načinu na koji pesnik doživljava prelazak na prozu s obzirom da je prvi roman „Trn u peti“ nagrađen Zlatnom sovom.
Milica Milenković, književna kritičarka koja pomno prati Novčićev opus, u svojoj recenziji ocenjuje da je „Bestijarijum zbirka pesama koja naglašenim spojem jedinstva vizije prošlosti i sadašnjosti, refleksija i emocija, leksičkog sazvučja u okvirima zračenja i značenja raznolikih tema i motiva, otvara mnoga pitanja za čijim će odgovorom zajedno sa pesnikom posegnuti i savremeni čitalac. U mozaiku stvarnosti, snova, pesničkog i kulturnog nasleđa, ova knjiga ostavlja duboke rezove i ukazuje na njegove anomalije, ali i na položaj i individue u svetu u kome je profiterstvo svake vrste uzelo maha“.
BESTIJARIJUM – Ivan Novčić
polako odlaze ljudi kojima sam mogao da se poverim
neki se sele u bagremovu šumu
neki slomljenih krila ostaju zalepljeni za muljevito dno
tranzicije su nam donele bezgrobne junake
a reforme čudovišne retorte
na onoj smo strani vage
koja leti u nebo
ostaju platnena lica preživelih
ispod njih ljudi – zveri
spasitelji sveta i svog sekreta
moju su mandolinu zasigurno
zarobili na toplom ostrvu
bez nje sanjam skakutave senke
sa bolom u leđima
draga me teši zgotovljenim ručkom
obrali smo poslednje mirođije
*naslovna fotografija – Bojan Otašević
