Prava drama odvijala se 28. jula, oko podne, u planinskom selu Bresniku kod Kraljeva, tačnije u livadi Selište. Reč je o posedu Milinka Dugalića, koji je pomenutog dana tu stigao sa suprugom Ljubinkom kako bi livadu pokosili. Došli su od kuće seoskim putem, na traktoru IMT 539 na kojem je, pozadi na hidrauličnoj platformi, bila kosačica. Sve je to uobičajeno da nisu usred livade doživeli neobičan saobraćajni udes koji je sedamdesettrogodišnji Milinko, nekim čudom i, kako se to kaže, pukom srećom preživeo.
Sled događanja krenuo je od namere da sa traktora, koji su parkirali u neposrednoj blizini livade, istovare kosačicu. Milinko je imao nameru da traktor po tom istovaru preparkira. Stoga rad traktorskog motora nije zaustavio, podigao je samo ručnu kočnicu. Međutim, dok su zajedno pokušavali da pomenuti teret spuste na zemlju, traktor je polako krenuo, iako je stajao na blagoj nizbrdici.
– Primetila sam to i povikala: „Ovaj traktor se kreće.“ Milinko se okrenuo, pogledao i brzo poskočio kako bi traktor zaustavio i ukočio. Međutim, zakačila ga je nakrenuta, ali još neistovarena kosačica. Pao je taman pod zadnji točak traktora, „obučenog“ u lance, koji ga je pregazio u predelu butina i stomaka. Sve je bilo u trenu i zaista strašno, pogotovo što se nesreća nastavila. Zakačila ga je nakrenuta ka zemlji kosačica i, dok se traktor kretao sve brže i brže, vukla ga je niz sve veću strminu. Posle četrdesetak metara traktor je prednjim točkom udario u drvo, mislim da je bila ne tako debela bukva i tu se zaustavio – priča nam Ljubinka, u selu poznatija pod nadimkom Buba.
Njoj tu zastaje glas i kroz nekoliko trenutaka je izustila:
– Mislila sam da je gotov, polomljen, čak i da nije živ. Pozvala sam ga panično, kad on, onako ležeći, podiže glavu i viknu: „Ćuti i isključi taj traktor.“
Ona je to učinila, pa je pomogla suprugu da se izvuče ispod kosačice. Zatim je Milinko par minuta ležao, pa seo govoreći da malo mora da ćuti, da se smiri i odmori. Onda je ustao, tvrdeći da može nesmetano da hoda i supruzi predložio da se traktorom vrate kući. Ljubinka ne zna da upravlja traktorom, ali sa suprugom godinama u šumi radi motornom testerom. Prihvatila je testeru, pa je posekla drvo koje je sprečavalo da traktor ide dalje, ali je bilo smetnja i da se pokrene unazad.
– Krenuli smo i bez problema došli kući. Ja sam se istuširao, onda smo seli u auto i vozio sam, bez većih bolova, do Kraljeva udaljenog četrdeset kilometara. Čim sam stigao u prostorije hitne službe dežurne sestre i lekari su me upitali: „Zašto ste vi došli?“ Ja, kratko i jasno, rekoh: „Pregazio me traktor.“ Na to je osoblje hitne reagovalo odmah i, valjda je takav protokol, stavili mi oko vrata onu „kragnu“, smestili u kolica i kroz hodnike prevezli stotinak metara do prijemnog u kraljevačkoj bolnici. Tamo sam ležao tri dana, dok su obavljeni svi pregledi i snimanja, pa sam otpušten uz nalaz da, osim ogrebotina i modrica, nemam drugih povreda – objašnjava nam Milinko.
Ljubinka na to, pomalo u šali, dodaje da je, eto, bio na bolovanju desetak dana, komšija im je u međuvremenu pokosio onu livadu, a oni su već pokosili drugu…
Na naše pitanje kako je, Milinko nam ukratko odgovori:
– Dobro sam, ne boli me ništa, samo me pomalo „probada“ kad se zakašljem ili kada kijam. Proći će to, nadam se, brzo, jer kosidba ne može dugo da čeka…
M. Dugalić
izvor: „Politika”
