Istorijska bura Drugog svetskog rata poslala ga je u izgnanstvo, iz kog se nikad nije vratio, iako je to, kako svedoče njegovi naslednici, žarko želeo
Kralj Petar II Karađorđević nije imao lak život. Kao dete od 11 godina ostao je bez oca, a onda je – prepušten da sam nosi teško breme postao kralj države čije temelje je uzdrmala smrt njenog tvorca, viteškog kralja Aleksandra Prvog. Od najranijih dana on jeste pripreman za odgovoran poziv koji ga je čekao – da bude sluga svog naroda i svoje otadžbine, ali istorijska bura Drugog svetskog rata poslala ga je u izgnanstvo, iz kog se nikad nije vratio, iako je to, kako svedoče njegovi naslednici, žarko želeo.
Posle napada Nemačke i njenih saveznika 1941. godina na Kraljevinu Jugoslaviju, bio je primoran da napusti svoju otadžbinu i pridruži se svim ostalim šefovima okupiranih država Evrope u Londonu.
„Tokom tog nevoljnog izgnanstva, apelovao je na sve lidere sveta da podrže borbu hrabrih ljudi Jugoslavije protiv sila Osovine, ali je takođe stalno pokušavao da se vrati u zemlju i bude sa svojim narodom. Teško mi je kad se setim koliko je čeznuo za svojom otadžbinom. Nakon doba Kraljevine, na njegov lik i delo su bačene brojne laži i neistine, koje su najzad počele da se skidaju. Jer istina, ma koliko bila skrivana i potiskivana, uvek izađe na videlo. A borba za istinu, težnja za njenim otkrivanjem, uvek je pravedna i ispravna, jer istina je jedan od najvažnijih temelja na kojima počiva naše društvo i naša civilizacija“, u predgovoru za knjigu „Kralj Petar II Karađorđević (1923 – 1970)“ piše prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
Ovu knjigu napisao je lični sekretar kralja Petra II, oficir kraljevske jugoslovenske vojske, Momčilo Vuković – Birčanin.
Prema pojašnjenju autora, pomenuta knjiga koja je nedavno promovisana i u Kraljevu – nastavak je ranije objavljene knjige istog autora „Kralj Aleksandar I Ka rađorđević (1888 – 1934). Obe obuhvataju: istorijski period od dolaska kralja Petra I na presto Srbije, pa preko Balkanskog i I svetskog rata, vladavinu prvo regenta, a zatim kralja Aleksandra I, doba Namesništva za vreme nepunoletnog kralja Petra II, njegovu vladavinu i stradanje za vreme i posle II svetskog rata, sve do tragične smrti 3. novembra 1970. godine.
Momčilo Vuković Birčanin u knjizi navodi da je kralja Petra II upoznao još kada je bio dečko za vreme svoje službe u Konjičkoj brigadi Kraljeve garde od 1932. do 1935. godine: „Posle mog prelaska u vazduhoplovstvo, privatni sklop porodičnihodnosa doveo me je u krug njegovih školkskih drugova. Posle rata bio sam, do skoro druge polovine 1948. godine, njegov privatni sekretar. To poznanstvo se razvilo kroz brojne susrete pri njegovim posetama i preraslo je u lično prijateljstvo. Ovo prijateljstvo je učinilo da sam mogao da spoznam i dublja njegova osećanja u intimnom kutu duše. Doba njegovog života predstavlja najteži period četrdesetvekovne istorijske postojanosti sveta, neposredno pred rat, zatim za vreme II svetskog rata i na kraju, perioda izgnaničkog stradanja cele jedne generacije. Svi mogući materijali tajnih arhiva, do sada objavljeni (a sve još nije objavljeno) ukazuju na strahovitu sliku istorijskih zbivanja, da će se generacije i generacije pitati, kako je to sve bilo i zašto je tako bilo.Prikupljanje građe, više od četvrt veka, na engleskom, francuskom, nemačkom, italijanskom i ruskom jeziku, omogućilo mi je da, studijom ovog tragičnog perioda za svetsku istoriju, pokušam da dam dokumentovanu konturu, kao osnovu za dalje i dublje studije“, ostavio je svoja podsećanja Momčilo Vuković Birčanin.
Njegova monografija o poslednjem jugoslovenskom kralju „Kralj Petar II Karađorđević (1923-1970)“ u Kraljevu je predstavljena u organizaciji istorijskih arhiva iz Srbije, Istorijskog arhiva Republike Srpske i Arhiva Srpske pravoslavne crkve.
Željko Marković, direktor Istorijskog arhiva Užice, podsetio je na promociji da je kralj Petar II Karađorđević vrlo kratko bio kralj, a potom ceo svoj život proveo u izgnanstvu i da monografija nastalu iz pera sekretara kralja Petra Drugog, na neposredan način govori o životu poslednjeg jugoslovenskog kralja.
Petar Drugi Karađorđević je nepravedno zapostavljena istorijska ličnost, kaže Marković, ocenjujući da je zbog toga ova monografija još važnija, jer iz pera kraljevog ličnog sekretara možemo saznati šta se dešavalo sa čukununuk vožda Karađorđa posle njegovog izgnanstva iz Jugoslavije:
– Videćemo na jednom mestu čak i o tome šta se desilo sa arhivama generala Dragoljuba Draže Mihajlovića, jer je kralj u toku svog života sačuvao sva pisma koja je od đenerala Jugoslovenske vojske u otadžbini dobio. Kako nam kaže Momčilo Vuković Birčanin u ovoj knjizi, kralj je na taj način „pohranio“ jednu biblioteku Americi i mi smo na putu da pronađemo tu građu mislim, a lično mislim da će ova knjiga biti jedan divan putokaz
Nekako smo svi želeli u ovom posli da učestvujemo, obzirom na to da je u pitanju građa koja nikada nije objavljivana, kaže za portal Krug Vesna Milojević, direktorka Istorijskog arhiva u Kraljevu:
– Monografija, zapravo, predstavlja život jednog vladara kao običnog čoveka i stradalnika. Istorijski arhivi čuvaju građe, kako znamenitih tako i običnih ljudi, a ova građa je dugo bila van Srbije. Tek je 2018. godine stigla u našu zemlju. Od prvog momenta kod istoričara i arhivista je pobudila veliko interesovanje – rekla je na promociji monografije Vesna Milojević.
Pogledajte VIDEO:
Promociji monografije prisustvovao je i akademik Matija Bećković, koji je podsetio da je kralj Petar II imao samo 11 godina kad je ubijen njegov otac – kralj Aleksandar, ali da se sudbina pobrinula da jednog dečaka pre vremena proglase punoletnim.
– On je bio dete, ali kruna nije dete. Njegova sudbina je, takoreći, sudbina srpskog naroda. To kako je on izigran i kako je sa njim postupala ona ista sila koja sa nama postupa vrlo slično danas, dovoljno je rečito. Ova knjiga koju je objavio Istorijski arhiv Kraljeva je dovoljna da saznamo stvari koje nikad nismo čuli. Ako postoji neka reč najviše klevetana u našem narodu, to je u posleratnoj istoriji reč KRALJ. Čitave ekipe su se bavile time da „iskucaju“ neku krunu i neki trag da je uopšte postojala, a u najvažniju kuću našeg naroda, zajedničku, dvor kralja Aleksandra, Karađorđevog praunuka uselio se njegov neprijatelj sa suvobora i Cera, onaj koji ga je nišanio iz rova kao neprijateljski vojnik. Taj (Josip Broz, prim aut.) se tu uselio i živeo do svoje smrti, pa je najveći „uspeh“ naše opozicije prirodna smrt tog diktatora – mišljenje je akademika Matije Bećkovića.
On je o liku i delu kralja Petra II pročitao svu dostupnu literaturu.
– Zanimljivo je da ni dan-danas ne znamo ko je naručio ubistvo Petrovog oca – kralja Aleksandra, ali znamo ko je plasirao lažne priče o krađi srpskog zlata koje je, prema izvrnutim činjenicama, završilo zajedno sa kraljem Petrom II u Londonu. Ustvari, zlato je sve vreme bilo tu, na dohvat Brozove ruke. O kralje Petru se pričaju dve-tri besmislene priče koje su uzele maha.
Da ste kralju Aleksandru rekli: „Onaj što vas otuda nišani, on će se useliti u vašu kuću uskoro!“ on bi, dodao je Bećković, rekao:
– „Ne znaš ti Srbe, to ne može biti!“, ali Srbi su ga, ne samo uselili nego i čuvali, a i dan-danas ga brane od istine.
Povratak Petra II Karađorđevića u otadžbinu pritajeno je očekivan, ali do toga, za vreme njegovog života – nije došlo. Umro je 1970. godine u tuđini, u Denveru, razočaran i daleko od svoje otadžbine, a njegovi zemlji ostaci sahranjeni su na Oplencu tek 2013. godine.
M. M. Dabić
