Privreda Srbije posle korone: Cene sirovina idu u nebesa, a radnici kod stranaca!

Dva akutna problema sa kojima se suočava srpska privreda su nagli skok cena sirovina na svetskom tržišu i nedostatak radne snage – rečeno na sednici Parlamenta privrednika RPK Kraljevo

            „Cene sirovina otišle su u nebesa, ko preživi pričaće“, rekao je jedan od privrednika na današnjoj konstitutivnoj sednici Parlamenta privrednika Regionalne privredne komore Kraljevo koja okuplja privrednike Raškog i Moravičkog okruga. Drugi je ocenio da „za 35 godina nikad nije bilo ovako teško, naporno i neizvesno“, jer osim akutnog skoka cena sirovina na svetskom tržištu izazvanog „korona krizom“, drugi veliki problem koji muči domaće privrednike je nedostatak radne snage.

Tako prvi “uživo“ susret privrednika posle više od godinu dana nije protekao u  optimističkom tonu iako je današnja sednica Parlamenta privrednika zapravo bila konstitutivna za novi saziv. Dosadašnji predsednik ovog najvišeg organa RPK-a Dragoljub Vukadinović („Metalac“, Gornji Milanovac) podneo je zanimljiv i sadržajan izveštaj, a na njegovo mesto, na čelo Parlamenta privrednika prvi put je došla jedna žena – Verica Kostić, direktorka UTP „Morava“ iz Čačka. Ovom skupu prisustvovao je i državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić.

Dragoljub Vukadinović je pokrenuo temu naglog skoka cena sirovina:

–  Cena lima koji koristi „Metalac“ skočila je za skoro 100%! Srećom pa smo u novembru nabavili 2.000 tona i radićemo u prvoj polovini godine, ali nisam siguran šta će biti od avgusta. Cena nafte nije promenjena, ali naftnih derivata jeste, izolacioni materijali su poskupeli za 40%… Ovakav skok cena nismo imali od krize 2012. godine. Mi se samo nadamo da je ovo tzv. „špekulativni balon“, da su berzanski špekulanti nazidali ove cene, a to onda ne može da traje dugo. U suprotnom, crno nam se piše.

Isti problem vlasnik preduzeća „Radijator inženjering“ iz Kraljeva Radojko Janić je ilustrovao podatkom da su toplo valjani lim plaćali 480-500 evra po toni, a sada je stigla ponuda od 1.265 evra za tonu! To sve se već ogleda i u maloprodaju, potvrdio je direktor lokalnog trgovačkog lanca samoposluga „Gala promet“ iz Kraljeva Dejan Veljković, koji je rekao da svakodnevno stiže roba sa višim cenama i da to ne zaobilazi ni prehrambene proizvode.

Neravnopravna „trka“ za radnom snagom

            Izražavajućinadu, jer više od toga i ne mogu, da će se svetsko tržište primiriti u narednih nekoliko meseci, domaći privrednici su ocenili da na ta kretanja ne mogu da utiču ni oni, ni naša država. Zato su ukazali na problem koji i te kako zavisi od ekonomske politike naše države, a to su subvencije koje država daje stranim investitorima za svako novootvoreno radno mesto. Krajnji rezultat toga za domaće privrednike je odliv radne snage. Iako propisi ne izdvajaju strane investitore, praksa je takva da su u poslednjih 5 godine 2/3 korisnika subvencija bila strana preduzeća, a kada se pogleda iznos dodeljenog novca, disproporcija je još izraženija^*.

            Dragoljub Vukadinović je ovako ilustrovao taj problem:

– Naravno da u stranim kompanijama mogu da daju veće plate kad 5 godina primaju stimulacije. Sa tom privilegijom mi ne možemo da se takmičimo. I to još mogu daazumem kad stiže visoka tehnologija, ali mnogo više je stranaca koji donose nisku tehnologiju i male investicije, a koriste te privilegije. Ministarstvo privrede se mora pozabaviti tim problemom da privilegovani strani investitori generišu krizu radne snage u domaćim preduzećima.

Rade Janić iz „Radijator Inženjeringa“ je rekao da u Beogradu postoji više od stotinu agencija koje rade nelegalno i vrbuju radnike za rad u inostranstvo:

– Možemo čuti da na evidenciji NSZ-a ima skoro 9.000 ljudi, ali to su ljudi koji traže posao „samo na papiru“: ili su nesposobni za ozbiljan rad, ili ne žele nikakav posao. Na razgovor dođe 20 ljudi, jedan prihvati posao. Otišla su nam u stranu firmu tri inženjera koja smo školovali u inostranstvu, nisu otišli za većom platom, već za obećanjem da će za dve godine raditi u Nemačkoj… O dualnom obrazovanju reći ću da polaznici ostanu samo onoliko koliko im treba da dobiju atest i onda idu u inostranstvo. Zato bi zakonom trebalo propisati da moraju da ostanu 5 godina u firmi u kojoj su stekli znanje i veštinu – smatra Janić.

            Od problema koje smo mogli čuti tokom diskusije izdvajamo  i sugestiju da država mora pomoći velikim preduzećima u troškovima koje će imati za prilagođavanje propisima iz oblasti energetske efikasnosti i ekologije.

A od Ministarstva privrede – milijarda kredita

            Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić rekao je da je najveća pomoć Ministarstva privrede bila u obezbeđivanju kredita i da je na području Regionalne privredne komore Kraljevo, u Raškom i Moravičkom okrugu, i pored kovida bila značajna investiciona aktivnost.

            – U poslednjih 5 godina preduzećima u ova dva okruga preko Razvojne agencije i Fonda za razvoj obezbeđeno je 2,6 milijardi kreditnih sredstava i 530 miliona bespovratnih. Iako smo očekivali da će zbog krize izazvane pandemijom u 2020. godini biti najpotrebniji krediti za likvidnost, paksa je pokazala da je na ovom području nastavljena intenzivna investiciona aktivnost, pa je obezbeđeno milijardu dinara kreditnih sredstava za investicije i 250 miliona bespovratnih. Najveći deo investicija apsorbovala je industrija i to je ono što je najbolje. Dakle, sredstva su otišla za nabavku nove opreme i to je najbolji znak razvoja jednog regiona.

            Državni sekretar je rekao da predstavnici Ministarstva privrede prisustvuju sednicama parlamenata privrednika širom Srbije u želji da dođu do pravih informacija sa terena i saznaju sa čim se privrednici susreću. Ne sumnjajući da je državni sekretar sa pažnjom slušao diskusije privrednika iz centralne i zapadne Srbije, zaključujemo da će resornom ministru imati šta da „prenese“ – bilo kao vapaj privrednika, bilo kao domaći zadatak za Ministarstvo privrede.

R. Vesković

*) Korišćen podatak Ministarstva finansija za tekst Stranim investitorima 14 puta više subvencija nego domaćim