Kako je grupa ekologa pomogla zaštitu prirodnog blaga Kraljeva!

U Nacrt prostornog plana Srbije ušle su gotovo sve primedbe i sugestije koje je grupa ekologa okupljenih u grupu Sačuvajmo planinske reke Kraljeva prošle godine uputila u fazi Ranog javnog uvida. Ovim je značajan deo prirode na teritoriji Kraljeva pod nekim vidom zaštite zaveden u ovaj značajan planski dokument

            Građanska aktivnost i samoinicijativa se pre ili kasnije isplate, ali to uglavnom bude „kasnije“ i samo ako budu dovoljno istrajni i organizovani. Da je neko grupi ekoloških aktivista iz Kraljeva okupljenih u FB grupi Sačuvajno planinske reke Kraljeva, pre godinu dana rekao da će autori Nacrta prostornog plana Srbije uvažiti skoro sve njihove primedbe, verovatno bi teško poverovali. Ja ne bih, sigurno…

            Ali, srećom, tako je. Zahvaljujući intervenciji ovih entuzijasta na mapama koje su deo Nacrta prostornog plana Srbije 2021-2035, koji je na javnom uvidu do 5. maja, sada su ucrtani: predeli izuzetnih odlika Željin i Stolovi i Klisura Ibra, kao međunarodno značajno područje za biljke. U dopisu je skrenuta pažnja da su izostavljeni i brojni elementi, kao što su banjska naselja, termomineralni izvori, kulturno-istorijski spomenici na našem području… što je sve sada ucrtano.

Ne može se izmeriti, ali ne sme se zanemariti ni pritisak koji je ova grupa u sadejstvu sa drugim grupama ekologa u Srbiji izvršila na autore da u Nacrt unesu decidirano negativan stav prema malim hidro-elektranama! Primedba koja, nažalost, nije usvojena odnosi na kaskadne brane na Ibru i taj sistem je opstao i u ovom dokumentu (o čemu opširnije pišemo u drugom delu teksta)            Primedbe, sugestije i komentare u ime grupe Sačuvajmo planinske reke Kraljeva napisala je Jelena Tot, po struci filološkinja, a u ovom slučaju ekološka aktivistkinja:

            – Postigli smo više nego što smo očekivali. U dokumentu koji je išao na Rani javni uvid kao zaštićeno dobro bio je ucrtan samo Goč. Baveći se intenzivno zaštitom prirode u poslednje dve godine došla sam do podataka da su Željin i Stolovi predeli izuzetnih odlika i da se, prema zakonu, područja za koja je pokrenut postupak zaštite smatraju zaštićenim do okončanja postupka. Takođe, nije bila ubeležena Klisura Ibra kao međunarodno značajno područje za biljke. Živimo u izuzetnom prirodnom okruženju, a da toga nismo ni svesni! Tako sam u međuvremenu saznala i da je predeo iznad Dragosinjaca značajno stanište ptica.

            Jelena Tot kaže da je dobro što su sada manastir Žiča i srednjovekovni grad Maglič proglašeni za predeone celine, što znači da će i najbliže okruženje ovih spomenika kulture biti pod nekim vidom zaštite.

U međuvremenu, pripremajući se za ovaj tekst otkrili smo da je na mapi ucrtan i park u Mataruškoj Banji, kao „prirodno dobro poslato na usvajanje“, što znači da je već pod zaštitom. To je naročito važno u kontekstu predstojeće privatizacije, jer štiti park od eventualno preteranih građevinskih ambicija budućeg vlasnika banje. Na usvajanju je i spomenik prirode Lojanik kod Mataruške Banje. Takođe, otkrili smo i da se planira zaštita Ravne i Studene planine. Ovo bi bio najkraći pregled prirodnih dobara na području Kraljeva:

Isečak iz referalne karte 4a Nacrta Prostornog plana Srbije – ilustracija portal Krug

Zbogom, MHE?

            Ono što je izazvalo najveće zadovoljstvo ljudi okupljenih u grupi Sačuvajmo planinske reke Kraljeva, ali i zainteresovane javnosti jeste kako su male hidro-elektrane ocenjene u Nacrtu prostornog plana:

            – Komentari o MHE izneti u ovom dokumentu kao da su pisani za sudski proces, toliko su jasni i negativni. Navodi se da su ‘rečni tokovi izloženi velikim rizicima ugrožavanja ekološkog potencijala i biodiverziteta’. Kaže se da regionalna neravnomernost MHE nije kontrolisana, da se najviše napadaju zaštićena prirodna dobra i izvorišta, da nije propisan neohodan ekološki proticaj… sve ono što mi iz ekoloških grupa ponavljamo svih ovih godina! Zato je zaista zadovoljstvo videti da je to stav i autora Nacrta prostornog plana.

            To sve ne znači da je zabranjena izgradnja MHE, ali izgleda da će najzad spasiti reke zarobljavanja u cevi i spasiti planinske rečice. Izgradnja MHE biće dozvoljena: 1) ako se realizuju sa otvorenim derivacijama; 2) na srednjim vodotocima na kojima se može realizovati kao kaskada protočnih MHE; 3) na prenosnim sistemima regionalnih i drugih vodovoda kad je neophodno oboriti pritisak; 4) na kanalskim sistemima na kojima postoje denivelacije nivoa; 5) na mestima nekadašnjih vodenica.

Na kraju Nacrta se navodi da će biti potrebne izmene zakonskog osnova u cilju sprečavanja izgradnje i korišćenja MHE kojima se u neprihvatljivoj meri ugrožava životna sredina i proizvode i druge posledice. Skrećem pažnju da se pominje i „korišćenje“ koje ugrožava prirodu, što znači da bi novim pravilima podlegale i već izgrađene MHE.

Brezanska reka – foto Predrag Ilić

            Ostaje veliko razočaranje što će očito i u narednom Prostornom planu ostati kaskadne brane na Ibru iako se u Planu posebne namene ovog područja navodi veliki broj slabosti i pretnji, na koje je Jelena Tot podsetila u primedbama. Iako se u samom Nacrtu navodi da je Ibarska klisura među najugroženijim bujicama i erozijom, iako je jedan njen deo od međunarodnog značaja za biljke, iako je Maglič predeona celina… i na kraju, a zapravo verovatno je trebalo biti na početku – iako se 70.000 Kraljevčana snabdeva vodom iz aluvijona reke Ibar… kaskadne brane su ostale u planu. Iskreno se nadamo da će samo u planu i ostati!

            Komentar upućen tokom Ranog javnog uvida odnosio se i na to da nije posvećeno dovoljno pažnje solarnoj energiji, pa je sada u nacrtu taj deo proširen. Između ostalog, navodi se da Srbija ima više sati sunčevog zračenja nego većina zemalja u Evropi I da bi, prema nekim procenama, polovina objekata mogla da ima solarne termalne kolektore.

            Na kraju, recimo da uliva optimizam aktivnost i preduzimljivost naših sugrađana okupljenih i Sačuvajmo planinske reke Kraljeva, kao i spremnost tima koji priprema Prostorni plan Srbije da prihvati sugestije.

Ovo je uspeh cele naše kraljevačke grupe, ja sam bila zadužena za pisanje primedbi, a svako od članova je dao doprinos u onome u čemu je najbolji. Naša pokretačka snaga je ljubav prema svom gradu i predivnim predelima koji ga okružuju. Takođe, ovo je rezultat i saradnje sa srodnom grupom aktivista, sa kolegama iz Odbranimo reke Stare planine. Zahvalni smo Nataši Komljenović, koja nas je informisala kada je počeo Rani javni uvid i pomogla oko tehničke realizacije – zaključuje Jelena Tot.

U prethodnih nekoliko dana portal KRUG je objavio seriju tekstova o Nacrtu prostornog plana Srbije. Sve tekstove možete naći na ovom LINKU , preporučujemo vam da ih pročitate, ali i da pregledate Nacrt prostornog plana, jer je od velikog značaja za sve nas, građane.

Radmila Vesković

*Sve mape su iz Nacrta prostornog plana Srbije

1 komentar za naslov “Kako je grupa ekologa pomogla zaštitu prirodnog blaga Kraljeva!

Ostavite komentar

E-mail adresa se ne objavljuje. Obavezna polja *