Nacrt strategije o rodnoj ravnopravnosti: Odjeci i reagovanja

Tokom javne rasprave o lokalnom Nacrtu strategije o rodnoj ravnopravnosti stigla je samo jedna primedba građana, za koju su nadležni rekli da će biti ozbiljno razmotrena. U prethodnom periodu došlo je do pozitivnih promena, a najmanji pomak je učinjen u ravnopravnom učešću žena u javnom i političkom životu

            Javna rasprava o dokumentu koji bi u narednih pet godina trebalo da bude strategija Kraljeva za postizanje višeg nivoa rodne ravnopravnosti, trajala je samo pet dana i pristigla je samo jedna primedba građana, i to od potpisnice ovih redova. Suštinska primedba odnosi se na deo koji govori o ciljevima koji se žele postići do 2026. godine, a taj deo je nerazrađen, uopšten i oskudan. O tome smo na portalu KRUG pisali u ovom TEKSTU.

            Danas je održana javna sednica kojom je okončan postupak javne rasprave. Predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Lidija Pavlović rekla je da je primedba osnovana i da će Radna grupa ozbiljno razmotriti predložena rešenja i sugestije.

            – U izradi dokumenta suzdržali smo se od postavljanja ciljeva na čiju realizaciju ne bismo mogli da utičemo i zato su možda ostali uopšteni. Smatram da ima prostora za izmene i ambicioznije postavljanje smernica za viši nivo rodne ravnopravnosti u narednih pet godina – rekla je Lidija Pavlović.

            Pomoćnik gradonačelnika za oblast ljudskih prava Milun Jovanović je izrazio žaljenje što se više građana ili organizacija nije uključilo u javnu raspravu da bismo dobili kvalitetniji dokument. On je takođe rekao da se radna grupa klonila toga da ultimativno postavlja ciljeve na čiju realizaciju ne može da utiče.

            Mišljenja smo da ovakva zadrška nije opravdana, jer onog trenutka kada Skupština usvoji Strategiju sa konkretnim ciljevima, to postaje dokument koji bi trebalo da realizuju ne Radna grupa ili Savet, nego Skupština i izvršni organi vlasti, a oni imaju moć. Da li postoji i politička volja, to već jeste pitanje za diskusiju.

            Na javnoj sednici je rečeno da procedura koja sledi ostavlja prostora za izmene Nacrta strategije za rodnu ravnopravnost, jer je Gradsko veće utvrdilo samo tekst koji ide na javnu raspravu. U narednom periodu Radna grupa će razmotriti primedbe, pa tek onda formulisati konačnu verziju, koju prvo treba da usvoji Gradsko veće, da bi se na kraju dokument pojavio i pred odbornicima na Skupštini.

            U današnjoj diskusiji je učestvovao i predstavnik nevladine organizacije „Praksis“, koji je izneo primedbu da rad Saveta za rodnu ravnopravnost nije dovoljno transparentan i da je trebalo više uključiti nevladin sektor u rad ovog tela, kao i u pripremu Nacrta strategije. Lidija Pavlović je rekla da postoji problem što na novom sajtu grada Kraljeva informacije o radu Saveta za rodnu ravnopravnost nisu na jednom mestu i da postoji baner „koji nikuda ne vodi“. Rekla je da će sa nadležnim službama raditi na rešavanju tog problema:

            – Osim u tom delu, mislim da za sve ostale aktivnosti ne stoji primedba da ne radimo transparentno. U prethodnih sedam godina bili smo vrlo prisutni u medijima i u tom periodu ostvarili smo plodnu saradnju sa mnogim nevladinim organizacijama, uključujući i „Praksis“. Čak smo pomogli formiranje nekih NVO, kao što su udruženja žena poljoprivrednica i preduzetnica.

predsednica Gradslog saveta za rodnu ravnopravnost Lidija Pavlović

            Kraljevo do sada nije imalo Strategiju za rodnu ravnopravnost, već samo Lokalni akcioni plan usvojen 2014. godine. Kao višegodišnja predsednica gradskog Saveta za rodnu ravnopravnost, Lidija Pavlović kaže da je u prethodnom periodu bilo mnogo više aktivnosti nego što je bilo predviđeno LAP-om, da su u nekim segmentima ostvareni značajni pomaci, a u pojedinim manji:

            – Kao jedan od uspeha izdvojiću kampanju za uključivanje žena u rad saveta mesnih zajednica, nakon čega smo u više od 50 sela dobili žene u savetima i čak 4 predsednice mesnih zajednica. Uticali smo na pozitivnu diskriminaciju žena pri dodeli sredstava za zapošljavanje i za razvoj poljoprivrede time što žene koje konkurišu dobijaju dodatne bodove.

            Nismo dovoljno postigli na ravnopravnom učešću žena u javnom i političkom životu. U Kraljevu tu nije nogo promenila ni kvota na izbornim listama, jer žene imamo u Skupštini, ali ne i u izvršnim organima vlasti. U domenu rodnog budžetiranja ima malih pomaka, koji se osećaju u programima javnih ustanova usmerenim na afirmaciju žena. Ali još uvek nemamo proceduru obavezne procene uticaja na rod za npr. investicije iz gradskog budžeta.

Očito da u Kraljevu ima još dosta posla do postizanja višeg nivoa rodne ravnopravnosti. Verovatno će neke procese ubrzati dugo očekivani Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je najzad u skupštinskoj proceduri. Koliko je protivljenje diskriminaciji kod mnogih nosilaca političke moći neiskreno i samo deklarativno svedoči sudbina Nacrta ovog zakona: „krčkao“ se u nekoliko vlada, a na javnoj raspravi je bio još pre 3 godine!

Radmila Vesković

1 komentar za naslov “Nacrt strategije o rodnoj ravnopravnosti: Odjeci i reagovanja

Ostavite komentar

E-mail adresa se ne objavljuje. Obavezna polja *