Bio je takođe utorak, 19. april, kada je pre 140 godina Kraljevo dobilo današnje ime, a upravo su romani Tajane Poterjahin o tom dobu spomenik gradu i epohi koja se, prema rečima autorke „često preskače, jer mnogima možda ne deluje atraktivno, iako je veoma važna“
Kraljevu za Imendan, u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ danas je predstavljena trilogija „Varoška legenda“ Tajane Poterjahin. U pitanju je romana koji je, prema rečima autorke, i posveta gradu Kraljevu, njegovoj prošlosti, i večan zalog nepromenljive ljubavi prema zavičaju.
Pogledajte VIDEO reportažu:
Pre tačno 140 godina, 19. aprila 1882. godine, kralj Milan Obrenović je, u čast proglašenja Kraljevine Srbije, Ukazom o promeni imena, tadašnji Karanovac nazvao Kraljevom, ispunjavajući želju Kraljevčana da se „Karanovac drugim imenom nazove“. Na poleđini akta, kralj je ispisao rešenje:
„Primajući sa najvećim zadovoljstvom molbu Karanovčana da ime Karanovac drugim zamenim, naređujemo da se u spomen našeg dolaska u Njihovu varoš, Karanovac ubuduće naziva Kraljevo.“
Imendanski program u Biblioteci otvorio je gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić, koji je podsetio na dan kada je, u novoformiranoj Kraljevini Srbiji, varoš na Ibru, umesto turskog imena Karanovac dobila ime – Kraljevo. Osim kratkog perioda od 1949. do 1955, kada se naš grad nazivao Rankovićevo, Kraljevo čuva svoje ime.
– Mi smo grad koji baštini srednjovekovnu tradiciju, tradiciju Žiče i Studenice, grad koji ima bogatu privrednu istoriju, istoriju verskih objekata, kulturnu istoriju… ali i grad koji se ubrzano razvija i želi da unese i modernost u svoje funkcionisanje, čuvajući ipak svoju tradiciju – istakao je Terzić čestitajući praznik svim građanima Kraljeva.
Radnja trilogije „Varoška legenda“ smeštena je u Kraljevo krajem XIX veka. U prepletu ličnih konflikata i širih društvenih sukoba, junak romana se suočava sa svojim neprijateljima, sa spletkama i izdajom, nepravdom i kletvom još iz vremena srpsko-turskih ratova. Zbog ljubavi i vlastite doslednosti postaje čovek razdora u varoši za čiji je napredak bio spreman da pogine.
Prema rečima autorke Tajane Poterjahin, roman sadrži sve ono što je život tog starog Kraljeva sadržao – i autentične ličnosti i događaje, ali i one koji su fiktivni i koji su glavni junaci.
– Na neki način u našoj književnosti i literaturi ovim je podignut još jednom spomenik gradu, i to u jednoj specifičnoj epohi koja se vrlo često preskače, jer ne deluje toliko atraktivno.
U programu je, pored autorke, učestvovao i istoričar, muzejski savetnik Dragan Drašković, vrsni poznavalac epohe „starog Kraljeva“, koji je govorio o Kraljevu s kraja XIX i početka XX veka, kao i ličnostima i događajima koji su obeležili ovaj period u istoriji našeg grada.
Drašković je ocenio da je temeljna nit u knjigama „Varoška legenda“ – istorijska građa pomoću koje Tajana postavlja osnov za razvoj priče koja je u suštini kraljevački vremeplov:
– Taj kraljevački vremeplov je sa detaljima etnološkog i antropološkog znanja, sa dijalozima i životnim temama glavnih likova od rođenja pa do kraja, sa varoškim običajima, ulogama vere, praznoverja i škole u razvoju sredine. Pred nama je oživljena varoš i priča o zaslužnim pojedincima koji su doprineli da se ona razvije u modernu kulturnu sredinu.
Istoričar Saša Adamović je istakao da autorka trilogije „obnavlja veru u srpsku književnost“:
– Videćete kada budete čitali romane da jednostavno nećete moći da ih ispustite iz ruku. Po mom mišljenju, odavno se u srpskoj književnosti nisu pojavila dva romana sa tako originalnim krajem, kao što su ova dva romana posle kojih jedva čekate da pročitate nastavak, odnosno da vidite kako se razresila ta drama u Kraljevu na kraju 19. a kasnije i na samom početku 20 veka.
Prema oceni Adamovića, odavno se u srpskoj književnosti nisu pojavila dva tako originalna književna junaka kao što su Maksim Nestorović (glavni junak „Prvog snega“ i Damjan Uzunski – glavni junak „Đavoljeg teftera“:
– Svet Kraljeva pred kraj 19. veka je prikazan na n izuzetan i originalan način, pa romani i junaci, jednostavno, pridobijaju čitaoce i znam koliko Tajana dobija reakcija upravo nzbog toga što se glavni junaci njenih romana dopadaju čitaocima, a možda bih mogao da kažem – posebno čitateljkama.
Autorka romana koja, kao bivša Kraljevčanka (odrasla je u konarevu), sada živi u Novom Sadu, poručila je da svoje „bavljenje Kraljevom“ sigurno neću završiti objavljivanjem i treće knjige iz ove trilogije:
– Bavljenje Kraljevom mi je logično i autentično. Tako je normalno nastojanje stvaraoca da se bavi onim što mu je poznato i onim što mu je drago. Možda ću samo promeniti epohu, pa ću, sledeći obrazac Dobrice Ćosića porodično pratiti istoriju, ali ne verujem da ću “otići iz Kraljeva“, jer ga jednostavno – previše volim.
Tajana Poterjahin je, obrativši se publici, poručila, između ostalog i da – sva dela koja činimo odjekuju dalje od našeg kratkog ljudskog života:
– I ovo današnje obeležavanje Imendana Kraljeva pokazuje da mi nismo narod kratkog pamćenja, kako vole da nas prozivaju. Ako imamo neke slabosti – možemo da ih ispravimo. Umeju ljudi da kažu kako niko ne može da bude prorok u svom selu, a ja sam uvek osećala da Kraljevo nije takvo i da mogu da budem „prorok u svom selu“. To mi je, možda, i najvažnije: da Kraljevčani prihvate ovu knjigu, da im ona bude važna, a ne ja, jer ima nešto veće od svakog autora – njegovo delo , a posebno ova vrsta dela koja jeste spomenik nekim ljudima koji su stvarno postojali i vremenu koje je stvarno bilo i prošlo. Ja priču samo prenosim dalje da se ne zaboravi!
M. M. Dabić
