Oblaci se spustili, kiša pada, a planinarima u koloni se nameću pitanja: kako je bilo našoj vojsci koja je 1915. ovuda gazila, strepeći od neprijateljskih metaka, a bio je novembar sa kišom i snegom, da li su imali hrane?
Pre sedam godina, uključujući se u obeležavanje 100-godišnjice od povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Planinarsko-sportsko društvoa Gvozdac je započelo organizovanje planinarskih akcija pod nazivom PUTEM SRPSKE VOJSKE U VELIKOM RATU, sa ciljem da otrgne od zaborava herojsku borbu srpskih zaštitinica na obalama reke Ibra u novembru 1915. godine.
Zbog veličine prostora na kome su se tada odvijale borbe, odlučeno je da se ovom planninarskom akcijom osvetle manje poznati događaji na području sela Brezna i na Velikoj livadi između Ravne i Studene planine.
Dolinom Ibra prema Raški i dalje prema Kosovu, povlačili su se Vrhovna komanda, tadašnja Vlada, dvor, kralj, parlament, sve strane vojne misije – oko 100 000 ljudi. Odstupnicu je sa leve strane Ibra štitila Dunavska divizija 2. poziva (32- 38 godina), a sa desne strane Drinska divizija. Na mestima gde su vođene ove zaštitničke borbe nema nikakvog obeležja, a ovi događaji nikada ranije nisu pomenuti.
Kolona se kreće lagano uz razgovor i neminovno se nameću pitanja: Kako je bilo našoj vojsci koja je ovuda gazila, strepeći od neprijatljskih metaka, a bio je novembar sa kišom i snegom? Da li su imali hrane? Kakva im je bila obuća, odeća? Zato niko ne postavlja pitanje kako će po kiši pešačiti.
Putem kojim se kretala srpska vojska od sela Kamenice, preko Belog kamena na kome se još uvek vide tragovi rovova, jutros je krenulo pedesetak planinara iz Kragujevca, Čačka i Kraljeva. Oblaci se spustili, kiša pada.
Do kuća Ponoraca koje su, nažalost, prazne – stižemo posle sat i po hoda. Kiša je stala, ali je prilično hladno. Tu nas čeka grupa koja je došla prevozom i pripremila „šumadijski čaj“. Čas istorije počeo je besedom Radoslava Premovića, a nastavio se pesmama uz gusle u izvođenju Milana Ćurčića i Radovana Pekovića.
Polazimo dalje prema vrhu Čukar (984 metra nadmorske visine), zatim preko Ravnina i Karaule ka Planinarskom domu u Brezni.
U Brezni, posle ručka, podeljene su zahvalnice planinarskim klubovima, koji su učestvovali u realizaciji ove akcije.
Rada Vukosavljević
