Bez ličnih papira nema zdravstvene zaštite, školovanja ni osnovnih prava, ali broj „pravno nevidljivih” pripadnika romske zajednice u Kraljevu je sve manji
Pripadnici romske zajednice širom Srbije, pa i u Kraljevu, i dalje se suočavaju sa problemima u pribavljanju ličnih dokumenata. Iako je situacija poslednjih godina vidno bolja, određeni broj Roma je i dalje „pravno nevidljiv“, što znači da ne mogu da ostvare mnoga osnovna prava – od zdravstvene zaštite, preko socijalne pomoći, do školovanja i zaposlenja.
Mnogi pripadnici ove nacionalne manjine, naročito interno raseljeni i stariji građani, nikada nisu upisani u matičnu knjigu rođenih. Bez tog osnovnog dokumenta, izvoda iz matične knjige rođenih, nemoguće je dobiti dobiti ostalu ličnu dokumentaciju kao što su lična karta, državljanstvo, zdravstvena knjižica.
„Po ovom pitanju najviše sarađujemo sa nevladinom organizacijom Praxis, koja nam već godinama pomaže. Država je 2015. godine ozbiljno krenula u rešavanje problema, da više ne bude „pravno nevidljivih“. Najveće poteškoće imali smo sa Romima koji su došli sa Kosova i Metohije, jer mnogi nisu imali nikakva dokumenta kada su došli ovde i nije se nikako mogao dokazati njihov identitet. I njima smo dosta pomogli poslednjih godina, ali moram da istaknem veliku podršku i razumevanje od strane Policijske uprave Kraljevo i ljudi koji rade na tom odeljenju. Zaista se danas retko susrećemo sa ovim problemom i ljudima koji nemaju dokumenta, ali uvek postoje i takvi slučajevi. Zastoji pojedini koje se i dalje dešavaju, nisu komplikovani i samo je pitanje dana kada se sve to reši“, optimista je Zoran Petrović, predsednik Udruženja Ruke prijateljstva i koordinator za romska pitanja.
Finansije i nepoverenje – i dalje prepreka
Troškovi taksi, overe i drugih administrativnih procedura i dalje su značajan izdatak i problem za romske porodice. Nedostatak novca često je prva prepreka, a nepoverenje prema institucijama dodatno otežava proces. Ipak, informisanost Roma u Kraljevu sada je na mnogo višem nivou, zahvaljujući Kancelariji za romska pitanja, smatra naš sagovornik.
„Romi, a posebno žene, majke, bez ličnih dokumenata ne mogu da ostvare pravo na dečiji dodatak, a znamo da većina tih porodica živi teško. Od otvaranja Kancelarije za romska pitanja 2011. godine mnogo toga je urađeno. U saradnji sa Policijskom upravom, organizujemo prezentacije i sastanke na kojima se Romima objašnjava kako se najlakše dolazi do dokumenata. Sada se sve rešava zajedničkim radom“, dodaje Petrović.
Bez ličnih dokumenata život postaje začarani krug. Nemogućnost upisa dece u školu, zaposlenja, ostvarivanja prava na socijalnu pomoć ili, možda najvažnije, pristupa zdravstvenoj zaštiti, ostavlja duboke posledice. U zajednicama gde se živi u teškim uslovima, bolesti se brzo šire, a zdravstvena nega često izostaje.
„Da bi ostvarili pravo na zdravstvenu zaštitu, Romi moraju imati ličnu kartu. Kada je nemaju, sve postaje komplikovano. Ipak, poslednjih godina mnogo toga se popravilo zahvaljujući razumevanju institucija. Ako je u pitanju hitan slučaj, pregled se obavi odmah, a papirologija se naknadno sredi“, kaže Petrović, uz napomenu da bi mnogo pomoglo da Kraljevo ima zdravstvene medijatore, kojih trenutno nema.
Zdravstveni medijatori — važni, ali teško dostupni
Iako je prošle godine raspisan konkurs za zdravstvene medijatorke, postavljeni uslovi pokazali su se kao prepreka.
„Traže se mlade žene, majke, sa završenom osnovnom školom. Kada pronađemo one koje imaju osnovno obrazovanje — često nisu majke. A kada jesu, ne žele da ostavljaju decu kod kuće. To stvara ozbiljan jaz između potrebe i realnosti“, objašnjava Petrović.
Danas je saradnja između lokalnih institucija i civilnog sektora u Kraljevu ocenjena kao primer dobre prakse. Kancelarija za romska pitanja, uz podršku Policijske uprave, Praxisa, Centra za socijalni rad i romskih organizacija, uspela da značajno smanji broj ljudi bez dokumenata. Ipak, precizna brojka još uvek ne postoji.
Prema starijim procenama, u Srbiji je pre više od decenije oko 30.000 ljudi, uglavnom Roma, bilo bez lične dokumentacije. Danas je taj broj višestruko manji, ali izazovi i dalje postoje.
Zato je cilj da se broj „pravno nevidljivih“ svede na nulu i dalje važan zadatak za sve institucije i organizacije koje brinu o ravnopravnosti i ljudskim pravima.
T. A.
