Posle odlaska u penziju, Nada Gračner posvetila se ručnim radovima i prenošenju znanja mlađim generacijama
Po zanimanju mašinska inženjerka, Nada Gračner iz Trstenika ceo radni vek provela je u „Prvoj petoletki“. Posle penzionisanja, međutim, otkrila je jedan sasvim drugačiji svet – svet tkanja, veza, štrikanja, šivenja i, posebno, pustovanja vune, stare tehnike koja se danas retko viđa.
– Postoji mokro i suvo pustovanje vune. Mršenje vune uz pomoć vode i sapuna je mokra tehnika, dok suvo pustovanje zahteva specijalnu iglu, pomoću koje se izrađuje veći deo predmeta. Za pustovanje koristim domaću vunu koju toniram posebnim bojama ili prirodnim sredstvima – lukovinom, ljuskom oraha, ali i kurkumom – objašnjava Nada Gračner.
Tehnikom pustovanja vune moguće je napraviti gotovo sve – igračke, nakit, delove odeće i obuće, podmetače, ukrase, pa čak i dekorativne sapune. Iako se smatra da je ova tehnika starija od tkanja, ona i danas pronalazi put do novih generacija.
Nada je članica Udruženja žena „Zlatne niti“ iz Vrnjačke Banje, u okviru kojeg se organizuju radionice za sve koji žele da nauče neku od tradicionalnih tehnika ručnog rada.
– Drago mi je što postoji interesovanje mladih da nauče stare zanate i tehniku pustovanja vune, za koju držim obuku. To je način da negujemo tradiciju i da znanje koje smo stekli prenesemo dalje – kaže naša sagovornica.
Vična je različitim tehnikama ručnih radova: od tkanja i veza, preko štrikanja i šivenja, do pustovanja. Zato iz njenih ruku izlaze najrazličitiji predmeti: unikatni ogrtači, šalovi, ukrasi, nakit, lutke, privesci, obeleživači za knjige, dekorisane teglice.
– Volim ručni rad. Otkako sam se, pre više od 20 godina, penzionisala, to je ono što me ispunjava i upotpunjuje moje slobodno vreme. Pustovanje vune mi je posebno izazovno, jer se danas malo ljudi time bavi. Srećna sam kada svoje umeće mogu da prenesem mlađima i kada vidim da su zainteresovani da nastave tradiciju – ističe Nada.
Pustovanje vune u Srbiji je bilo zastupljeno do razvoja tekstilne industrije, kada su mnoge stare tehnike polako potisnute iz svakodnevne upotrebe. Ipak, poslednjih godina, uz sve veće interesovanje za prirodne materijale, ručni rad i autentične proizvode, zaboravljeni zanati ponovo dobijaju svoje mesto.
U tome je i vrednost onoga što radi Nada Gračner: ne samo u predmetima koje izrađuje, već u znanju koje čuva od zaborava i prenosi onima koji žele da razumeju koliko strpljenja, veštine i ljubavi staje u jedan komad vune.
