Dobitnik Žičke hrisovulje za 2026. godinu je pesnik iz Sombora Saša Radojčić, odlučio je žiri za dodelu ovog priznanja u okviru manifestacije „Žički duhovni sabor – Preobraženje 2026“.
Odluku je doneo žiri u sastavu: Gordana Đilas, kao prethodni dobitnik, Dejan Aleksić, Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Hamović, predsednik žirija.
U odluci žirija navedeno je da se priznanje Saši Radojčiću dodeljuje „za poeziju osluškivanja smisla koji nam se obnavlja i otkriva“.
Žičku hrisovulju čine unikatna zlatopеčатna povelja, ikona Preobraženja Gospodnjeg i simboličan novčani iznos. Priznanje će laureatu biti uručeno u Žiči, na Preobraženje, 19. avgusta ove godine. Poeziji dobitnika biće posvećen i zbornik radova sa kritičkog skupa koji se održava u okviru Žičkog duhovnog sabora.
U obrazloženju odluke, koje potpisuje Dragan Hamović, navodi se da je Saša Radojčić pesnik koji se, u vremenu „opšteg i površnog razmetanja“, ne oslanja na „prtljag tuđih posvojenih misli“, već teži početnim i čistim uvidima.
Hamović ističe da je poezija za Radojčića, kao i za neke njegove srpske pesničke prethodnike, „obnavljanje mladosti ovoga odavno umornog sveta“, a pesma prostor u kojem se čovek iznova uspostavlja pred sobom i pred drugima.
U obrazloženju se posebno naglašava da se Radojčićeva lirska pozicija kreće „nalik klatnu“ – od poverenja do sumnje, od potvrde do negiranja. Njegova poezija, kako se navodi, nastaje iz stalnog dijaloga sa sobom, iz potrebe da se kroz jezik dođe do smisla, razumevanja i samosaznanja.
Žiri ukazuje i na Radojčićevo oslanjanje na tradiciju, ali ne kao na ukras ili spoljašnji oslonac, već kao na živo tlo iz kojeg pesma nastavlja da se obnavlja. U tom smislu, Hamović piše da pesnik dosledno prati naloge svog „unutrašnjeg sluha“, koji povezuje čoveka sa logosom i dimenzijom predanja.
Saša Radojčić rođen je u Somboru 1963. godine. Diplomirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a magistrirao na Filološkom fakultetu. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu predaje filozofiju umetnosti, a prevodi i sa nemačkog jezika.
Objavio je više pesničkih zbirki, među kojima su: „Uzalud snovi“, „Kamerna muzika“, „Amerika i druge pesme“, „Elegije, nokturna, etide“, „Četiri godišnja doba“, „Cyber zen“, „Duge i kratke pesme“, „To mora da sam takođe ja“, „Za vatru nadležna je duša“, „Tobogan“, „Glad za pesmom“ i „Ježevi“.
Autor je i romana „Dečak sa Fanara“ i „Kapelnik i njegova banda“, teorijskih knjiga, zbirki ogleda i kritika, a priredio je i antologiju novijeg srpskog pesništva „Senke i njihovi predmeti“. Dobitnik je više značajnih domaćih nagrada za poeziju i kritiku.
