U trpezariji manastira Žiče, mestu na kojem se tradicionalno završava jedan od najvažnijih programa Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje“, pesniku Saši Radojčiću večeras je uručena „Žička hrisovulja“ za 2026. godinu. Zlatnopečatna povelja 35. Žičkog duhovnog sabora pripala mu je za celokupno pesničko delo, a obrazloženje priznanja sažeto je u rečima ispisanim na Hrisovulji:
„Za poeziju osluškivanja smisla koji nam se obnavlja i otkriva.“
Uz Hrisovulju, Radojčiću pripada i zbornik radova sa naučnog skupa održanog tokom saborskih dana, na kojem je njegovo stvaralaštvo sagledano iz različitih književnokritičkih i teorijskih perspektiva.
„Nije lako biti jednostavan“
Govoreći posle uručenja priznanja o sopstvenom razumevanju poezije, Radojčić je izdvojio upravo jednostavnost kao nešto čemu teži u pesničkom izrazu.
– Ono što želim da uradim u poeziji je da ističem jednostavnost u izrazu, da govorim jednostavnim jezikom, koji čovek upotrebljava u razgovoru sa drugim čovekom. Naravno, koliko je to moguće, jer nije lako biti jednostavan. Čini mi se da je između današnjeg čoveka i današnjeg sveta nastao jedan nesporazum. Zadatak umetnosti, dakle i poezije, jeste da taj raskorak u nerazumevanju smanji – rekao je Radojčić.
Upravo odnos jezika, čoveka i sveta bio je jedna od niti koja je povezivala i tumačenja njegovog stvaralaštva tokom ovogodišnjeg Sabora.
„Jedan od najsabranijih glasova naše novije poezije“
O stvaralaštvu ovogodišnjeg dobitnika na svečanosti su govorili književni kritičari Aleksandar B. Laković i Dragan Hamović, predsednik žirija Žičkog duhovnog sabora.
Hamović je podsetio da se Radojčić kao pesnik nije oglašavao radi samog prisustva na književnoj sceni, već onda kada je imao šta da kaže, zbog čega je njegov rad, kako je ocenio, privlačio pažnju čitalaca i kritike.
– Pesnik Saša Radojčić se oduvek oglašavao samo onda kada je zaista imao nešto da kaže i zato je njegova poezija uvek propraćena pažnjom. On je duboko svestan da je jezik okvir našeg razumevanja sveta, da je pesma razgovor, kako u jednoj pesmi kaže, da je to razgovor između dva života. I to jednog koji hoće u reč, koji se gura i nameće, i drugog koji se svega toga kloni. Znači, njegova poezija deluje između progovora i ćutanja. Jednom rečju, Saša Radojčić je jedan od najsabranijih glasova naše novije poezije i zato mu ovde u Žiči odajemo priznanje – naglasio je Hamović.
U toj formulaciji – „između progovora i ćutanja“ – može se prepoznati i ono što je tokom prethodnih dana naučnog skupa pokazano različitim čitanjima Radojčićevog opusa: poezija koja naizgled jednostavnim jezikom pokušava da zahvati složena pitanja čovekovog odnosa prema stvarnosti.
Završnica 35. Žičkog duhovnog sabora
Radojčiću je na svečanosti čestitao i protojerej-stavrofor Ljubinko Kostić, a priznanje mu je uručio gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić. Program uručenja Hrisovulje upotpunili su glumac Nebojša Dugalić, koji je govorio stihove ovogodišnjeg laureata, i vokalna solistkinja Jana Križak, koja je nastupila u muzičkom delu programa.
Uručenjem „Žičke hrisovulje“ zaokružen je ovogodišnji, 35. Žički duhovni sabor „Preobraženje“, tokom kojeg je Radojčićevo stvaralaštvo bilo ne samo nagrađeno već i predmet ozbiljnog kritičkog čitanja.
A možda je upravo jedna laureatova rečenica najpreciznije objasnila zbog čega poezija, uprkos promenama vremena, jezika i načina na koji komuniciramo, i dalje ima svoju ulogu: ako između čoveka i sveta postoji nesporazum, zadatak umetnosti je da taj raskorak pokuša da smanji.
M. M. D.
