Pre 109 godina novembar je u ovom kraju bio leden, a danas je planinare okupio nestvarno lep dan u Brezni
Kada su se pre devet godina uključili u obeležavanje stogodišnjice od herojske borbe srpskih zaštitinica na obalama reke Ibra u novembru 1915. godine, članovi Planinarsko-sportskog društva Gvozdac učinili su to organizovanjem planinarskih akcija pod nazivom Putem srpske vojske u Velikom ratu.
Tada su se dolinom Ibra prema Raški i dalje prema Kosovu povlačile Vrhovna komanda, tadašnja Vlada, dvor, kralj, parlament i sve strane vojne misije, ukupno oko 100 000 ljudi. Odstupnicu je sa leve strane Ibra štitila Dunavska divizija drugog poziva (vojnici stari 32 do 38 godina), a sa desne strane Drinska divizija. Na mestima gde su vođene ove zaštitničke borbe decenijama nije bilo nikakvog obeležja, a ovi događaji do tada nisu pominjani.
Pogledajte VIDEO REPORTAŽU:
Zbog veličine prostora na kome su se tada odvijale borbe, odlučeno je da se osvetle i manje poznati događaji na području sela Brezna i na Velikoj livadi između Ravne i Studene planine, pa tako planinari sada organizuju pohode putevima kojima su se kretali srpski ratnici pre 109 godina. Na Čemernu akciju organizuje PD Radočelo, na Vranovcu PSK Železničar, a na obroncima Stolova PSD Gvozdac.
Na pohodu Putem srpske vojske u Velikom ratu u organizaciji PSD Gvozdac koja je održana danas učestvovali su planinari iz Kraljeva i obližnjih gradova. Stazu od Kamenice preko Belog kamena, Ponoraca, Čukara i Karaule, do planinarskog doma, planinari su prošli prema planu. Kod kuća Ponoraca planinari su posluženi „šumadijskim“ i običnim čajem u kući koja je nekada pripadala Malini i Aleksandru Ponorcu u kojoj, nažalost, već decenijama, od smrti domaćina – niko više ne živi.
Tu je priređen i kraći kulturno-umetnički program. Svirajući gusle uz pesme koje svedoče o herojstvu i tradiciji srpskog naroda nastupili su profesor Radovan Peković i njegov učenik Bogdan Pantović.
Profesor Radoslav Premović sve je podsetio na slavne pretke:
– Da nije bilo ovog prostora, ljudi koji su u odsudnoj odbrani bili na ovom prostoru, ne bismo imali ni Solunski front, ni slavne bitke koje su posle toga vođene za konačno oslobođenje Srbije. A kako je njima bilo, sam Bog zna. Nije mnogo toga zapisano, ali od 450.000 vojnika koliko ih je 2014. otišlo u rat, Albaniju je prešlo oko 150.000. Bila su potreban samo četiri meseca da se delimično oporave ti „leševi koji su hodali“ i da se uz pomoć saveznika, po planu Živojina Mišića zapute put Srbije. Furiozni napad srpske vojske dogodio se 15. septembra kada je probijen Solunski front i srpska vojska je otišla u legendu – kazao je Premović.
Za razliku od prethodih akcija kada je planinare pratila planinska kiša, danas ih je dočekao divan sunčani dan dok su se ostaci snega koji je pao pre nekoliko dana – beleli na padinama, ali planinari nisu prestajali da se pitaju kako je na ovim prostorima bilo srpskoj vojsci koja je, tokom hladnog novembra 1915, praćena kišom i snegom, gazila tim prostranstvima, strepeći od neprijateljskih metaka.
Na putu kojim se kretala srpska vojska od sela Kamenice, preko Belog kamena još se vide tragovi rovova.
Sa vrha Čukar (na 984 metra nadmorske visine), planinari su se preko Ravnina i Karaule spustili ka Planinarskom domu u Brezni gde su svi dobili besplatan ručak.
M. M. D.
