Društvo guslara Žiča iz Kraljeva ove godine je Dan proboja Solunskog fronta, 15. septembar, obeležilo dva dana ranije – 13. septembra. Program za meštane i goste održan je u Vrdilima, kraj spomenika trojici braće Pajića, koji je u zaseoku ove porodice podigao unuk Miodrag Pajić.
Društvo guslara Žiča, osim što se zasluženo upisalo među one koji su doprineli da gajenje gusala i srpske epske poezije bude pod zaštitom UNESCO-a kao nematerijalna svetska baština, bavi se i drugim dobrotvornim poduhvatima – podizanjem, obnavljanjem i čuvanjem ratnih memorijala. Podigli su spomenik na Vranovcu, u selu Maglič i na Stolovima. Snažno se zalažu da počnu radovi na izgradnji Vojničke spomen-kapele na planini Čemerno, a obnovili su ili pomogli uređenje desetina krajputaša, ratnih stratišta i porodičnih obeležja. Njihovo stalno podsećanje upućeno je protiv zaborava.
Ko se danas, osim Miodraga Pajića, seća ili gde je zapisano da je majka Todora Pajić iz Vrdila u Otačastveni rat 1914. poslala četiri sina? I nije bila jedina. Dete je dete, uvek i svuda, i pre sto godina, i u budućim vremenima.
Samo se jedan vratio, ali ga majka nije dočekala. Nijedan od njih nije stigao do devojke, dakle ni do poroda. Srećom, tada su majke drugačije gledale na porod i život, pa je bilo i druge dece.
Rodio se Svetolik Pajić, koji je imao sina Mladena, a ovaj opet samo jednog – današnjeg devedesetogodišnjeg Miodraga, Milu, kako ga meštani zovu. On ima samo jednu unuku, Nataliju. Godine su teške, životne rane još teže, ali i iz njih crpi snagu da ostavi trag i sačuva uspomenu na Pajiće. Svojim dedama: Dragojlu, Dobrici i Rajici, sam je podigao spomenik na proplanku kraj groblja u Vrdilima. Nisu mu dozvolili da sokak ponese njihovo ime.
Da spomenik ne bi zarastao u korov, ali pre svega da se ne zaborave nijedni „Pajići“ u Srbiji, Društvo guslara Žiča je ovaj memorijal uvrstilo u svoj program rada, uredilo spomenik i prostor oko njega i, zajedno sa ostarelim ali čvrstim potomkom Miodragom, pozvalo meštane, potomke drugih boraca, prijatelje i ratnike da zajednički podsete javnost da se o istoriji mora govoriti i iz nje učiti – da nam se ne bi ponovila.
Rade Vukosavljević, artiljerijski major u penziji, iz arhiva je izvukao ono što se ne može naći u udžbenicima i priredio izložbu „Od Vrata spasa do Kapije slobode“. Na improvizovanoj seoskoj ogradi okačio je fotografije i dokumenta koji prate ratni put „srpskih Pajića“, a svakom eksponatu posvetio je emotivnu i iscrpnu priču.
Miodrag Pajić je drhtavim glasom svedočio da je deda Dragojlo poginuo na Maljenu 1914, Dobrica 1915. u Kosovskoj Mitrovici, a Rajica 1917. na Vetrniku.
„Dobrica je poginuo u „težanim” pantalonama, u kojima je i otišao“, rekao je Miodrag.
vratio se samo jedan, ali ga majka – nije dočekala
„Ne znamo da li nije bilo uniforme, ili nije stigao da se presvuče, a Rajica je izdahnuo od rana na rukama Milunke Savić…“, ispričao je Miodrag.
Sveštenici Parohije žičke služili su pomen. Pročitana su imena svih 1.080 stradalih boraca ovog kraja do kojih je Vukosavljević do sada došao (a ima ih oko 3.000), dok je u seoskoj Crkvi Svetog Bogojavljenja, spomeniku kulture Republike Srbije, pročitan spisak od 376 imena uklesanih u mermerne table.
Profesor na Vojnoj akademiji, pukovnik u penziji dr Miloje Plavšić, rekao je da do sada nije imao priliku da vidi neke od dokumenata. General potpukovnik dr Vinko Pandurević ocenio je da „ova pokretna istorija čuva sećanje i služi na polzu celom srpskom rodu“.
O značaju negovanja tradicije i prenošenja na mlade, kao i o radu Društva guslara Žiča, govorio je i njegov predsednik Ilija Čabarkapa.
Posebnu nadu organizatori polažu u to da će učenici OŠ „Jovan Dučić“ iz Roćevića, koji su izveli pesmu „Znaš odakle si, sine…“, i druge prigodne numere, poneti ovo sećanje sa sobom. Na Kajmakčalan je podsetio i guslar Radovan Peković, jer – „dok god se imena naših predaka izgovaraju, oni nisu zaboravljeni”.
Radovan Tipsarević
